Da li je i koliko Srbija „bitan međunarodni igrač“ i da li aktuelnog srpskog predsednika zaista dočekuju sa najvećim državnim počastima i na istoku i na zapadu ili je reč o Vučićevoj ličnoj, unutrašnjoj propagandi, voditelj Filip Švarm je razgovarao sa bivšim diplomatom Radivojem Cvetićaninom i novinarem BBC-a u Srbiji Dejanom Anastasijevićem u emisiji „Zumiranje“ nedeljnika „Vreme“.
Loše stanje u medijima posledica je „državnog projekta“, rekao je Vukašin Obradović na tribini o medijima, prema kojem su slobodni mediji nepodobni. On dodaje i da medijski radnici imaju izbor da li će raditi kao službenici vlasti ili kao novinari. Glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević se nadovezao rekavši da umesto da budu psi čuvari javnog interesa, novinari bivaju korišćeni kao „psi čuvari vlasti, kojima se bacaju koske“.
Glavni i odgovorni urednik portala Infovranjske Saša Stojković dobitnik je NUNS-ove nagrade za istraživačko novinarstvo u kategoriji štampanih medija za serijal tekstova o sufinansiranju medija i gašenju nedeljnika “Vranjske”.
Zbog toga što je Ministarstvo informisanja, kako tvrde, obesmislilo proces konkursnog finansiranja medijskog sadržaja “imenovanjem velikog broja kompromitovanih medijskih i paramedijskih radnika u komisijama” koje odlučuju kome će otići novac za projekte, udruženja NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres su povukla svoje predstavnike iz tih komisija i zahtevaju formiranje novih.
Pravdajući otkaz racionalizacijom u Pozorištu koje angažuje „honorarce“, jer ima svega 10 glumaca, Saša Stojković novinar i glumac, koji je u vranjskom teatru proveo skoro 3 decenije odigravši preko 100 uloga, otpušten je sa posla. Ni on sam, kao ni Vranjanci, ali i NUNS koji je otkaz ocenio kao nastavak obračuna sa slobodom medija, nemaju dilemu da je otkaz posledica njegovog kritičkog izveštavanja najpre u ugašenom nedeljniku Vranjske, a potom i na portalu Infovranjske.
Da su pritisci svake vrste konstantni i da mediji koji promovišu javni interes, a ne političke strukture, trpe brojne pretnje i pritiske, od finansijskih do nesaradnje vlasti, kao i da mediji nikad nisu bili ugroženiji na jugu Srbije, zaključak je diskusije o slobodi medija i stanju u lokalnim medijima u regionu u Bujanovcu koju su, povodom Svetskog dana slobode medija, organizovali portali JUGPress iz Leskovca i Titulli iz Bujanovca, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
Već četvrtu godinu zaredom je IREX Indeks održivosti medija u Srbiji niži od onog iz 2000. godine, koji se smatrao najgorim. Ipak, pad u poslednjih godinu dana je najdrastičniji do sada. Po trenutnom stanju održivosti medija, među zemljama gde se to meri, iza Srbije su u Evropi i Evroaziji još jedino Turkmenistan, Uzbekistan, Azerbejdžan i Kazahstan.
S obzirom na to da u Kikindi, kako kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Kikindske“ Željko Bodrožić, nema prave opozicija, vlast u novinarima vidi svoje oponente. Zbog toga, dodaje, ne biraju sredstva i načine kako bi “ugasili” „Kikindske“.
Iako je na listi medijskih sloboda i bezbednosti novinara, prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija u odnosu na prošlu godinu pala za čak 10 mesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je to kao politikanstvo. Vučić je obraćajući se u Nišu, dodao i da je siguran da se svi novinari osećaju bezbedno, uz opasku da i njemu prete na društvenim mrežama.
Ko su sve bili kandidati i na osnovu čega su izabrani oni koji bi trebalo da raspodele 54 miliona dinara na niškom Konkursu za informisanje, građani za sada ne znaju. Iako je gradski sekretar za informisanje pre mesec i po dana obećao da će ti podaci biti objavljeni, sada odgovornost prebacuje na načelnika Gradske uprave.
Za razliku od Francuske ili Nemačke gde se lažne vesti plasiraju uglavnom na internetu ili manjim medijskim kućama, kako kaže direktorka Regionalne balkanske istraživačke mreže Marija Ristić, u Srbiji i uopšte na Balkanu lažne vesti emituju javni servisi i veliki privatni mediji. Na srpskim televizijama, kaže Ristićeva, svakog dana se emituje preko 50 % lažnih vesti.
To što je na niškom Konkursu za sufinansiranje medijskog sadržaja planirano da se po projektu plaća skoro duplo više para u odnosu na konkurs Ministarstva kulture i informisanja, prema mišljenju ministra Vladana Vukosavljevića to nije stvar kojom bi on i njegovo Ministarstvo trebalo da se bave.
Predstavnici građanskih organizacija složili su se da su neprofitni mediji potrebni kako bi se čule teme koje nisu interesantne komercijalnim medijima, te da je budućnost upravo u tome da nevladin sektor počne da osniva medije. U kreiranju sadžaja bi, kako su se složili na tribini u Nišu, trebalo prvenstveno da učestvuju građani.
Novinarska i medijska udruženja smatraju da je Nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, koji bi, prema najavama Ministarstva kulture i informisanja, uskoro trebalo da uđe u javnu raspravu – nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva, a kao najbolji izlaz predlažu formiranje nove radne grupe.
Iako na teritoriji opštine Medveđa ne postoji lokalna televizija, meštani će ipak moći da prate zasedanje Skupštine i to putem radio-talasa, za šta je, od para poreskih obveznika izdvojeno 1,5 miliona dinara.
Nakon što je Poreska uprava odbila da novinarima „Južnih vesti“ dostavi podatke o poreskim kontrolama niških medija, Poverenik za informacije od javnog značaja je naložio da to učine u “najhitnijem roku”.
Iako Niš nije grad koji raspolaže najvećom sumom za sufinansiranje medijskih projekata, niti najvećim budžetom, kako kažu u Nezavisnom udruženju novinara Srbije, upravo ovaj grad davaće najviše para po projektu, skoro duplo više i od Ministarstva kulture. U NUNS-u ističu da je sporan način na koji se došlo do toga da se na konkursu za 2018. niškim medijima plaća i do 9 miliona dinara za samo jedan projekat.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
Ovih dana čak dve poreske kontrole „češljaju papire” „Južnih vesti“, a u poslednjih pet godina ovaj niški portal poreska inspekcija posetila je još tri puta. Zaposleni u ovom mediju su ubeđeni da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, osveta lokalnih vlasti zbog kritičkog pisanja. „Jasno je da na prvom mestu postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke teorije zavere ili izdaje“, kaže za „Raskrikavanje“ direktor „Južnih vesti“ Vitomir Ognjanović.
Od svetski važnih događaja i njihovog značenja za region, do priča iż okruženja predstavljenih u globalnoj perspektivi, kako kažu u redakciji srpskog BBC-ja, naći će se na ovom intenrnet portalu.
