Način izveštavanja o “slučaju Savamala” je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina, pokazalo je istraživanje organizacije Civil Rights Defenders. Što je tiraž veći, to je izveštavanje medija pristrasnije, objektivnost manja, a krističnost prema vlasti najmanja, tvrde autori istraživanja.
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja protestuje zbog načina na koji je raspisan medijski konkurs u Nišu i maksimalan iznos koji jedan medij može da dobije povećan sa 4 na 9 miliona dinara. Od gradonačelnika Niša Darka Bulatovića traže da se, kako navode, sumnjive izmene hitno povuku i da komisija bude kompetentna.
Zbog toga što je Ministarstvo kulture i informisanja za ovogodišnji konkurs za finansiranje medijskih sadržaja podelilo medije po kategorijama, pa televizijama daje najviše, a internet portalima najmanje para, novinarska udruženja smatraju da je posredi diskriminacija i priprema terena za bogaćenje medija bliskim vlasti.
Nakon sukoba sa jednim od lidera albanske partije, koja je deo vladajuće većine, policajka je sa povredama završila u bolnici. Dok se povređena žena ne oglašava, političar tvrdi da je sukob bio samo verbalni, a MUP da se policajka sama povredila tako što je udarila u kamion. Izveštavanje makedonskih medija o ovome, otvorio je debatu o načinu na koji mediji prate međuetničke sukobe.
Iako je 8. marta objavljen niški konkurs za sufinansiranje informisanja, prema kojem su mediji mogli da se jave sa projektima vrednim do 4 miliona dinara, već narednog dana ovaj iznos povećan je na 9 miliona. To je više para nego što je i Ministarstvo informisanja spremno da da. I dok načelnik Gradske uprave tvrdi da se radi o nameri da niški mediji „zarade više“, pojedini medijski radnici smatraju da se “priprema teren za malverzaciju”.
Iako se generalno u Srbiji muškarcu dozvoljava da bude ljubomoran i nasilan, profesorka Zorica Mršević je na tribini u Nišu kazala da je medijska slika nasilja i femicida ipak drugačija nego ranije. Država ima dobre zakonske okvire za borbu protiv porodičnog nasilja, ali je, kako kaže, pitanje koliko ih „žestoko“ primenjuje.
Prema rečima prvog čoveka Leskovca Gorana Cvetanovića, koji kaže da, iako je nije voleo, iz matematike je imao peticu, pa je zaključio i prebrojao da je predsednicu Vlade Anu Brnabić juče u ovom gradu dočekalo više od “nekoliko desetina” ljudi.
Nakon što su oslobođeni krivice za pretnje koje su uputili uredniku „Južnih vesti“ Predragu Blagojeviću, pukovnik Dobrivoje Stanimirović i privatni detektiv Mija Janković su podneli protiv Blagojevića protivtužbe zbog “povrede časti i ugleda”. Njima je sporno to što su „Južne vesti“ izveštavale sa javnih suđenja.
I pored sumnje pojedinih lokalnih medija i NUNS-a da se radi o politički dirigovanoj raspodeli novca u kojoj su televizije povlašćene, Grad Vranje će ipak raspisati 2 javna poziva prema kojima će, od ukupno 17 miliona, čak 13,5 miliona pripasti TV stanicama, a svim ostalim medijima 3,5 miliona dinara. Televizije će i u konkursu za „ostale medije“ moći da konkurišu sa projektima za svoje portale.
Napadi i pretnje novinarima intenzivirali su se prethodne godine, a njihovim nekažnjavanjem oni koji napadaju i prete se stimulišu, zaključci su skupa o bezbednosti novinara, održanom u Nišu. Učesnici su napomenuli da će se bez slobodnih medija “ugasiti društvo”.
Izjave državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja da novinari sami treba da se zaštite, ali i njegove sumnje da su uopšte napadnuti, za novinarku Tamaru Skrozzu nisu iznenađenje, jer smatra da deo vlasti zapravo stoji iza tih napada. Novinar Vlado Mareš ističe i da vladajuća garnitura u inostranstvu govori kako su mediji u Srbiji slobodni i time se diči, a onda se vrate “i sve nas podave”.
Gotovo da nema odredbe u Kodeksu novinara Srbije na čije kršenje se građani ne žale, ističe generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, ali se najčešće obraćaju ovom samoregulatornom telu zbog neistinitog izveštavanja štampanih i onlajn medija. Neke njihove žalbe je Komisija danas razmatrala u Nišu.
Svi građani koji žele da prisustvuju sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu na kojoj će se razmatrati o žalbama na pojedine srpske medije, mogu to da učine u Gradskoj kući, 22. februara.
Sa čime se suočavaju novinari u svom radu, da li su bezbedni i kako to utiče na slobodu informisanja u Srbiji neke su od tema o kojima će biti reč na tribini koja će biti održana u petak 23. februara od 18 sati u prostoru “Deli” u Nišu.
Deo novca poreskih obveznika koji žive u Vlasotincu, tačnije 3 miliona dinara, biće opredeljeno za sufinansiranje medijskih projekata, a prijave na konkurs otvorene su do 2. marta.
Evropska unija pomno prati situaciju kada je reč o srpskim medijima, kaže šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici koji obilazi Niš i Aleksinac, i dodaje da će aprila 2018. godine objaviti niz preporuka za poboljšanje situacije u medijima.
Zbog toga što planirana raspodela para za medijske sadržaje Opštine Dimitrovgrad, kako je rekla predsednica Komisije za sufinansiranje medija Zorica Milev, “ne bi zadovoljila javni interes”, ona je podnela ostavku, nakon čega je i sam konkurs poništen.
„Sloboda medija u mnogome ostaje na željama“, ocenjuje šef Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Evdard Kukan u intervjuu za Balkanpres mrežu. Istovremeno, Kukan je kritikovao civilni sektor i medije u Srbiji, zaključujući da često „nisu realni“.
Ove godine za projekte koji se bave proizvodnjom medijskog sadržaja budžetom Grada Niša predviđen je oko 51 milion dinara, što je za 30 miliona više nego prošle godine, ali skoro 20 miliona manje nego 2016. godine.
Da je u doba interneta najveći deo sadržaja zapravo prikriveni PR, da vesti treba da zvuče onako kako govorimo, kako bismo građane opismenili, kao i da je neophodno upoređivati informacije koje dobijemo, neke su od teza koje su mogli čuti okupljeni studenti i zainteresovani građani na tribini o medijskoj pismenosti, održanoj u „Deli prostoru“ u Nišu.
