Građani Niša će i ove godine imati mogućnost da uz subvencije zamene stara ložišta i pređu na kotlove i peći koji koriste ekološki prihvatljive energente. Grad Niš doneo Pravilnik o sprovođenju mera smanjenja zagađenja vazhuha, što je bio preduslov da zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine sufinansiraju zamenu.
Smeće i divlje deponije jedni su od najčešćih komunalnih problema na koje se Nišlija kaže putem aplikacije Prijavi problem, a neke od deponija će biti uklonjene u narednih mesecima, pošto je Grad Niš potpisao ugovor za njihovo uklanjanje sa Ministarstvom za zaštitu sredine vredan 6 miliona dinara.
Gradovi i opštine će i ove godine moći da konkurišu za novac od Ministarstva zaštite životne sredine za zamenu kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, ložišta u domaćinstvima, za pošumljavanje i ozelenjavanje, kao i za čišćenje divljih deponija. Ove godine je ukupno na raspolaganju 1,25 milijardi dinara, a prijave su otvorene do 29. januara.
Bela Palanka nema prečišćavač otpadnih voda, a korak bliže da ga dobije je izrada projekta za šta je Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo tender. Javna nabavka podrazumeva i izgradnju postrojenja, a vrednost radova nije navedena.
Sadnja lišćarskih i četinarskih sadnica, kao i autohtonih sorti voća, najavljena je u delu Knjaževačke i Nišavske ulice, kao i priobalju Nišave, a u okviru projekta pošumljavanja Niša za koju je Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo milion dinara, a još 250.000 dinara daje Grad Niš. Rok za realizaciju projekta, za koji kažu da treba da doprinese zaštiti zagađenog niškog vazduha, je 1. decembar.
Deset divljih deponija u Nišu trebalo bi da JKP „Mediana“ ukloni do 17. septembra, u sklopu projekta “Zeleno i čisto”, koji košta 5.625.000 dinara, od čega Grad daje 1.125.000, a Ministarstvo zaštite životne sredine 4.500.000. Ukupna zapremina divljih deponija za uklanjanje je 2.605 kubika.
Iako su nadležni najavili da će novu grejnu sezonu od oktobra Nišlije dočekati bez crnog dima u centru grada, odnosno da će do tada kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na niškom Univerzitetu biti ugašena, rok da pređe na gas je 1. decembar. U toku je javna nabavka za radove na konverziji energenata, ali su iz KLER-a produžili rok za prijave, pa za sada nije poznato da li će i u novom roku uspeti da završe posao i ugase najvećeg zagađivača vazduha u Nišu.
Do 15. septembra Niš, Ražanj, Lebane, Merošina, Aleksinac, Bela Palanka i Svrljig imaju rok da očiste divlje deponije, a za to su ukupno dobili oko 17 miliona dinara na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine.
Gašenje kotlarnice na niškom Univerzitetu, najvećem zagađivaču vazduha u Nišu, koštaće građane skoro 20 miliona dinara, a veći deo tog novca biće obezbeđen iz državnog budžeta. Toliku sumu novca nadležni planiraju i za zamenu individualnih ložišta, kako bi sa čvrstih goriva prešli na gas.
Grad Niš je za gašenje kotlarnice niškog Univerziteta, jednog od najvećih zagađivača vazduha u gradu, dobio oko 14,5 miliona dinara na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine. Ukupno je država kroz ovaj konkurs opredelila 220 miliona dinara za sufinansiranje projekata nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje u 2023. godini, a novac za takve projekte dobili su i Vranje, Sokobanja, Lebane, Dimitrovgrad i Preševo.
Gašenje kotlarnica koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, jedan je od planova države protiv zagađenja vazduha, a pošumljavanje im je takođe prioritet, posebno u Nišu kao jednom od najzagađenijih, kao i subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja. Sve to je rezultat Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha, kojim predsedava premijerka Ana Brnabić, koja je rekla da joj je utisak da građani nisu dovoljno obavešteni o tome da država ovaj problem prepoznaje i da intenzivno radi na njemu.
Ministarka Irena Vujović apelovala je na sve predstavnike lokalnih samouprava u Pčinjskom okrugu “da odgovorno i ubrzano rade” na svim koracima u fazi pripreme, kako bi regionalni Centar za upravljanje čvrstim otpadom u Vranju bio što pre izgrađen, a sve deponije sanirane. Na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine prethodnog dana je u Beogradu održan sastanak zbog rešavanja nesanitarnih deponija i gradnje regionalnog Centra.
Iako vazduh u Srbiji ne zagađuje najviše saobraćaj, o čemu su stručnjaci govorili više puta, Vlada Srbije je i ove godine odlučila da subvencioniše kupovinu eko-vozila i kažu da je za to planirano 294 miliona dinara, duplo više nego prošle godine. Najviše para iz državne kase daće za kupovinu putničkih i teretnih vozila, do 5.000 evra.
Veliki infrastrukturni projekti, početak izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i obnova starog dela Kliničkog centra – samo su neka od obećanja ministara koji su danas i juče posetili Niš. To što 100 dana Vlade obeležavaju u Lebanu iskoristili su da obiđu i druge opštine na jugu. Neki od njih nisu najavili medijima svoj dolazak, ali jesu južnjacima najavili bolje uslove za život.
Plan kvaliteta vazduha je dokument koji Niš po zakonu mora da ima, ali iako ga je Institut za javno zdravlje još krajem 2020. godine sastavio – do danas on zvanično nije usvojen, jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine za to nije dalo saglasnost. Nisu odgovorili u čemu je problem, a to ne zna ni predsenik niške Komisije za zaštitu životne sredine Miodrag Stanković, koji pretpostavlja da nije bio usklađen sa Budžetom i da zato borba za zdraviji vazduh u institucijama praktično stoji u mestu već dve godine.
Prema poslednjim merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, u Pirotu nema prekoračenja granične vrednosti amonijaka u vazduhu, saopštavaju iz Ministarstva zaštite životne sredine.
Dva dana nakon nezgode na pruzi Dimitrovgrad – Niš u blizini Pirota i curenja amonijaka iz jedne cisterne teretne kompozicije, u Pirot je došla i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović. Na zameranja javnosti zašto nije ranije došla, odgovara da je bila u stalnoj komunikaciji i da Vlada radi kao tim, a da su predstavnici njenog ministarstva i struke odmah bili na terenu.
Budžet Ministarstva životne sredine za ovu godinu je rebalansom smanjen za više od milijardu dinara, ističu iz Koalicije 27, pa pitaju da li je životna sredina uopšte prioritet, kada se novac za projekte smanjuje, a zagađenje je sve veće. Ukazuju i na to da dok se ukupan budžet smanjuje, Ministarstvo povećava fond za kupovinu eko-vozila, koja retko ko može da priušti, a i njihov doprinos zagađenju vazduha, koje je i dalje aktuelno, neuporediv je u odnosu na industriju i energetiku.
Još jedan u nizu Svetski dan čistog vazduha građani juga, ali i skoro cele Srbije, provode tako što dišu sve samo ne čist vazduh, a to potvrđuju i zvanična merenja. Dok nadležni ponovo tvrde da im je bolji kvalitet vazduha prioritet, Južne vesti će od danas, osim u Nišu, meriti kvalitet vazduha u svim većim gradovima na jugu, kako bi građani znali kakav vazduh dišu u realnom vremenu.
Nakon što su dobili niz pritužbi na zagađenost vazduha za koju građani Surdulice kažu da potiče od fabrike “Knauf”, politička organizacija “Zajedno” uputila je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za postavljanje mobilne stanice za merenje kvaliteta vazduha u naselju Belo Polje.
