Prema zvaničnim rezultatima Republičke izborne komisije, najviše glasova za članove Nacionalnog saveta Albanaca dobila je Partija za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija (4.155), koja će imati 5 predstavnika u novom sazivu. Po broju mandata, iako manje glasova, sa njom je izjednačena Alternativa za promene Šćiprim Arifija, pa će koalicini sporazum presuditi ko će voditi Savet.
Izbori za pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji zabranjeni su 13. novembra, ali su južnjaci najviše zainteresovani za izbore za bugarsku, albansku i romsku zajednicu, a najveći broj kandidata i lista za ove nacionalne manjine dolazi sa juga. Među nosiocima liste su predsednici opština Dimitrovgrad, Bosilegrad i Bujanovac.
Lista Prirodni pokret “To smo mi” Vladimira Zaharijeva osvojila je najveći procenat glasova na izborima za nacionalni savet Bugara u Dimitrovgradu (79%) i Bosilegradu (89%), opštinama sa najvećim brojem glasača bugarske nacionalne manjine. U “albanskim opštinama”, u Bujanovcu je pobedila lista gradonačelnika Šaipa Kamberija (46,8%), dok je u Preševu najviše glasova osvojila Alternativa za promene Šćiprima Arifija (35,5%), koji i vodi tu opštinu.
Biračka mesta na jugu Srbije za izbor članova Nacionalnog saveta manjina jutros su otvorena na vreme, a prema informacijama Republičke izborne komisije glasanje protiče bez nepravilnosti. Opšti utisak je da je slaba izlaznost, jer je u nekim opštinama na birališta do 12 sati izašlo manje od 20 % pripadnika manjina koji imaju pravo glasa.
Iako se Nacionalni saveti manjina koji se biraju u nedelju 4. novembra po zakonu ne bave politikom, u “bugarskom slučaju” to ih nije sprečilo da u kampanju uvedu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Izborni plakati, zahvaljivanja i isticanje Vučićevog doprinosa za bugarsku zajednicu odlikuju obe liste – i one predsednika opštine Bosilegrad Vladimira Zaharieva i one bosilegradskog naprednjaka Stefana Kostova.
Do kraja dana, prema propisu Republičke izborne komisije, predstavnici nacionalnih manjina treba da predaju liste ukoliko žele da učestvuju u izborima za svoje nacionalne savete. Izbori su zakazani za 4. novembar, direktno se biraju članovi 18 saveta manjina, a preko elektorskih skupština 4 saveta. Na jugu Srbije “najinteresantniji” biće izbori za brojnu bugarsku, albansku i romsku zajednicu.
Na izborima za Nacionalni savet Bugara u Srbiji, koji će biti održani 4. novembra, podršku birača zatražiće i lista „Da vratimo dostojanstvo narodu“, čiji je nosilac lokalni preduzetnik Stefan Kostov.
Po ugledu na Zajednicu srpskih opština na Kosovu, koja bi trebalo da se formiraju na osnovu pregovora Beograda i Prištine, i bugarska manjina u Srbiji traži zajednicu svojih opština. Ideja je potekla zbog toga što je, kako kaže predsednik Glavnog odbora Demokratskog saveza Bugara Dragoljub Ivančov, “položaj ove manjine katastrofalan i zato što joj preti uništenje”.
Za predsednicu Izvršnog odbora saveta izabrana je Ljiljana Vasilova iz Bosilegrada, a za potpredsednika Angel Josifov iz Dimitrovgrada. Novinarka RTS-a Dragana Sotirovski biće na čelu Komisije za informisanje.
Lista „Koalicija Bugara u Srbiji“ Zorana Petrova pobedila je u Dimitrovgradu, na izborima za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine, a najbolje ukupne rezultate ostvarila je lista Vladimira Zaharijeva koja će imati 10 od 19 mandata.
Na 16 biračkih mesta glasaće pripadnici zajednice Bugara, Roma, Hrvata, Makedonaca i Slovenaca na izborima za članove nacionalnih saveta 26. oktobra.
Republička izborna komisija proglasila je 4 liste za izbore članova Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine koji su zakazani za 26.oktobar.
Za predstojeće izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani 26. oktobra, u poseban birački spisak upisalo se 214 Dimitrovgrađana, a preko 100 zahteva je trenutno u proceduri.
U gradovima i opštinama na jugu Srbije pripadnici nacionalnih manjina biraće članove saveta. Predstavnici nacionalnih manjina sa juga smatraju da izmene zakona nisu doprinele depolitizaciji izbornog procesa.
Predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine Zoran Petrov izrazio je nezadovoljstvo nacrtom predloženog Zakona o informisanju i medijima koji, po njegovim rečima, ne garantuje opstanak manjinskih medija.
