Jedan od najtragičnijih datuma u novijoj istoriji Niša dogodio se pre tačno 25 godina – 7. maja 1999. godine, a to je dan kada su Šumatovačka ulica, autobuska stanica, Tvrđavska pijaca, zasute kasetnim bombama i tada usmrtile 16 ljudi, među kojima je bila i 26-godišnja trudnica. Tog dana NATO bombe padale su i pored zgrade patologije Kliničkog centra i u Duvaništu, a povređeno je 18 ljudi.
Na današnji dan 1999. godine u 11:55 u NATO agresiji pogođen je međunarodni voz „393“ u Grdeličkoj klisuri. Tačan broj žrtava do danas nije utvrđen, ali pretpostavka je da je poginulo više desetina civila. Voz je saobraćao na deonici Beograd – Niš – Skoplje.
Zajedno sa naučnicima iz Maribora i Skoplja, tim niškog Elektronskog fakulteta u Nišu radi na kreiranju kompaktnog hardversko-softverskog rešenja za detekciju nagaznih mina, a projekat rade u okviru NATO programa „Nauka za mir i bezbednost“.
Srbija treba da ostane vojno neutralna, sa NATO-om treba imati korektnu komunikaciju zarad bezbedne budućnosti, a institucije bezbednosti ne štite nacionalne interese, već interese vladajuće stranke – neke su od poruka debate „Južnih vesti“ o vojnoj spoljnoj politici, na kojoj su govorili Zoran Živković, general Momir Stojanović i Darko Trifunović.
Vojni, politički, ekonomski i istorijski ugao saradnje sa NATO-om i sa Istokom tema je debate „60 minuta“ uživo u sredu, 22. marta u 18 sati. Gosti će biti Zoran Živković, general Momir Stojanović i Darko Trifunović.
Nakon 4 godine koliko je Advokatska kancelarija „Aleksić“ iz Niša pripremala tužbe protiv NATO kažu da je prva spremna i da će je sutra podneti Višem sudu u Beogradu, a zajedno sa italijanskim advokatom pokušaće da dokažu da je osiromašeni uranijum uticao na teške oblike kancera kod oficira, vojnika i policajaca. Nude i mirno rešenje spora sa NATO, a kompromis je da plate odštetu od minimum 100.000 evra po klijentu.
U budućim intervencijama spasavanja koje budu obavljali, vojnici NATO snaga širom sveta nosiće čizme proizvedene u pirotskoj fabrici „Tigar“, a ceo posao ova fabrika, čiji je većinski vlasnik država, obaviće preko strateškog partnera iz Poljske. Ranije je ugovorena saradnja i sa finskom i švedskom vojskom.
Srbija neće imati drugu mogućnost negoli da se pridruži NATO, ali je važno da to ne bude kasno, navode učesnici drugog niškog Gradskog foruma o evroatlantskim integracijama, a ističu i da je ova vojno-politička organizacija nije “univerzalni lek”, ali je važna pretpostavka ekonomskog razvoja Srbije.
Srbija ima najveću ekonomsku saradnju sa zemljama članicama Evropske unije i NATO pakta, a sa Rusijom samo 5%, navode učesnici Gradskog foruma niškog Media centra o evroatlantskim integracijama. Zato se zalažu da se Srbija vodi maksimumom benefita, a minimumom emocija po ovom pitanju, dodajući da je vojna neutralnost kratkoročno primamljiva ideja, ali ne i dugoročno.
Predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić bio je gost emisije „Kvaka 23“ i govorio o oprečnim stavovima, izjavama i postupcima srpskih zvaničnika, kada je reč o spoljnoj politici, Evropskoj uniji, a posebno o NATO-u.
U junu ove godine Makedonija je konačno postigla sporazum sa Grčkom u sporu oko imena, tako da je NATO nedavno pozvao Makedoniju da započne pristupne pregovore za članstvo. Možda celo društvo nije bilo spremno i nije očekivalo da taj čvor ikada bude razvezan, ali to se sada dešava. Među nepripremljenima za trenutnu situaciju su i mediji, koji su u potpunosti preplavljeni događajima.
Iako predstavljan i najavljivan kao regionalni balkanski centar za vanredne situacije, Srpsko-ruski humanitarni centar iz Niša nije učestvovao u gašenju velikih požara koji su zadesili Grčku. U Centru kažu da su čekali poziv, a Grci navode da su dobili pomoć spasilaca iz Evropske unije kojoj pripadaju. Analitičari tumače da je Ruski centar ograničen i tehnički i politički za pružanje pomoći regionu.
Kako će sukobi i netrpeljivosti među pojedinim državama na svim stranama sveta uticati na Srbiju, u emisiji „Zumiranje“ govorili su izvršni direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Zdravko Ponoš i poslanik i urednik u „Novoj srpskoj političkoj misli“ Đorđe Vukadinović.
Predsedavajući Vojnog komiteta NATO general Petr Pavel navodi da nije protiv da se Srpsko-ruskom humanitarnom centru da diplomatski status. Dodaje i da ne može da zamisli kako bi takav status “vojno zabrinuo” NATO, ali da ne može da govori u ime političkog krila.
Niški advokat i bivši gradski većnik Srđan Aleksić osniva savet koji će raditi na pripremi tužbe prema članicama NATO pakta zbog toga što su 1999. godine koristili osiromašeni uranijum u gađanju ciljeva u Srbiji. Niški advokat kaže da već postoji sudska praksa u Italiji koja je potvrdila postojanje veze između izloženosti dejstvu ove municije i oboljevanja od teških bolesti.
Grupe stručnjaka iz iračkih ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, kao i iz antiterorističke službe te bliskoistočne zemlje nalaze se na obuci u Nišu. Trening izvode NATO instruktori u saradnji sa srpskim, traje 3 nedelje, a krenuo je početkom decembra.
Kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra Bojan Glamočlija pozvao je u posetu komandanta vojske SAD za Evropu Bena Hodžisa, samo nekoliko dana nakon što je ovaj američki general tvrdio da Centar u Nišu nije humanitarni, da je sve to fasada i da bi voleo da dobije poziv da ga poseti.
Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg prepušta Srbiji odluku da li će osoblje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, na njenoj teritoriji, imati diplomatski status i imunitet.
Kod železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri, gde su 12. aprila 1999. godine NATO avioni pogodili putnički voz, održana je centralna državna ceremonija Dana sećanja na stradale povodom 18 godina od početka NATO agresije na tadašnju Jugoslaviju. Venci žrtvama položeni i u Vranju i Prokuplju.
Da poglavljima 23 i 24 Srbija treba da unapredi pravosuđe, da sporazumom sa NATO ne gubi suverenitet i da je važno održati dobre odnose sa Rusijom, ali i ne po cenu dobrobiti građana, neki su od zaključaka debate “Srbija na tromeđi: EU-NATO-Rusija“ održane u Nišu.
