Dok studenti blokiraju fakultete, a prosvetari štrajkuju, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović u Niš je došla da održi javnu raspravu pa pobegla, umesto da razgovara sa nezadovoljnima, ističu iz niškog ogranka Stranke slobode i pravde. Kažu da ministarka ne poznaje omladinu koja misli svojom glavom i poručuju joj da je vreme da se povuče sa funkcije.
Dan nakon što su i zvanično svi fakulteti u Nišu proglasili blokadu, oglasio se Senat niškog Univerziteta. Kažu da podržavaju pravo studenata na izražavanje mišljenja i samoorganizovanje, kao i to što su niški studenti bunt pokazivali nenasilno. Ipak, ističu da očekuju da će se “u relativno kratkom roku obezbediti uslovi za rad fakulteta u skladu sa zakonima”.
Platforma “Zdravitas” trebalo je da ove školske godine zaživi u Srbiji – da profesori fizičkog umesto u sveskama, podatke o motoričkim sposobnostima i telesnoj masi đaka upisuju onlajn. Među podacima su, međutim, i matični brojevi roditelja i dece. Roditelji su zabrinuti i ne žele da na nekom sajtu bude toliko podataka o deci, prosvetari ne prihvataju još jednu obavezu, a iz Fondacije „Share“ upozoravaju na rizik od “curenja” takvih podataka.
Lazar Živković ne hoda i koristi elektromotorna kolica, ali mu to ne predstavlja nikakvu barijeru da se školuje, jer je učenik petog razreda OŠ „Desanka Maksimović“ iz niškog sela Čokot, jedne od 4 škole u Srbiji koje su najbolji primeri dobre prakse u primeni inkluzivnog sistema obrazovanja.
U prošlogodišnjoj generaciji osmaka u Nišavskom okrugu je svaki peti đak bio vukovac, što je najveći procenat dobitnika Vukove diplome u Srbiji, dok je na drugom mestu Jablanički okrug, pokazao je izveštaj o maloj maturi iz ove godine koji je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. I dok su đaci Nišavskog okruga imali na testu rezultate iznad proseka, učenici iz Leskovca i okoline nisu se dobro pokazali i imaju jedan od najnižih prosečnih rezultata u zemlji.
Avgust je mesec poslednjih priprema za polazak u školu i nabavku školskog pribora, što deci predstavlja zadovoljstvo, a roditeljima donosi nove troškove. Za udžbenike i pribor ponekad je potrebno odvojiti i celu platu, naročio u porodicama sa dvoje i više đaka. Plate van Beograda u kom učenici dobijaju i po 20.000 dinara, a posebno južnjaka su među najnižima u Srbiji pa roditeljima opremanje školaraca predstavlja ozbiljan izazov.
Kao osumnjičeni za navodnu zloupotrebu položaja, trgovinu uticajem i malverzacije oko nabavki, uhapšen je doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu prosvete Nebojša Ranđelović Necer. Zajedno sa njim osumnjičeni su i uhapšeni direktori i dekani nekoliko obrazovnih ustanova sa područja Niškog okruga, saopštilo je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal iz Beograda. Ministar policije Ivica Dačić rekao je da je reč o 2 dekana, jednom direktoru gimnazije i 2 direktora osnovnih škola. Salušanja su u nedelju.
Transformacija Niške tvrđave u centar kreativnih industrija, uvođenje podzemnih kontejnera u Leskovcu, obnova i unapređenje energetske efikasnosti u Gimnaziji Pirot – neki su od 18 projekata u Srbiji za koje je Evropska unija je preko EU PRO Plus programa obezbedila ukupno više od 9,6 miliona evra.
Iako su učitelji, nastavnici matematike, fizike i tehnike deficitarna zanimanja, što znači da bi oni koji steknu diplomu za njih brzo pronašli posao, veoma mali broj mladih koji upisuju fakultete se odlučuje za takozvane nastavničke smerove. Tako se za smer fizike prijavilo samo njih 8, za filozofiju 5, a za profesora tehnike i informatike njih 4. Dekanice niškog Filozofskog i vranjskog Pedagoškog fakulteta kažu da je razlog što profesije učitelja i nastavnika nisu cenjene, malo su plaćene, a nose veliku odgovornost i rizik.
Na fakultetima u Nišu počeli su prijemni ispiti, a za 4.687 mesta na niškom Univerzitetu ove godine konkurisalo je 4.080 kandidata. Najviše prijava budućih studenata pristiglo na Filozofski fakultet, a interesovanje je veliko i za Građevinsko-arhitektonski i Medicinski. Najmanje zainteresovanih je za Tehnološki fakultet u Leskovcu, Poljoprivredni u Kruševcu i studije filozofije, fizike i matematike.
Za isti nivo kvalifikacija, odnosno obrazovanja, prosečna zarada na jugu i istoku Srbije znatno je niža u odnosu na sever zemlje, pa tako oni sa osnovnim akademskih studijama u Beogradu primaju oko 125 hiljada dinara, dok je južnije prosek plate za njih oko 89 hiljada. Profesorka Nataša Golubović sa niškog Ekonomskog fakulteta kaže da niže razvijeni regioni imaju i niže zarade, a da je jug nerazvijen jer, između ostalog, tu ima manje investicija i proizvodnje.
Iako su se prvi put pojavili na prestižnom 19. po redu Sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu, prokupačka Medicinska škola „dr Aleksa Savić“, dobila je zlatnu medalju za kvalitet obrazovanja. Reč je o značajnom priznanju koje je škola dobila za 64 godine rada i postojanja.
Da nakon što je uhapšen i pritvoren zbog sumnje na zloupotrebu položaja predsednik Akademije tehničko-vaspitačkih strukovnih studija Niš Srđan Jovković, inače i SNS odbornik u niškoj skupštini, treba biti razrešen sa funkcije u toj obrazovnoj ustanovi, ističe uzbunjivač i zaposleni u Akademiji Dragan Mišić. Kaže da je tražio da se zakaže sednica Saveta Akademije, ali da to toga još nije došlo, a da to su, kaže potpredsednik Saveta Damjan Stanojević jutros zatražili i članovi Saveta Akademije iz Odseka Vranje.
Jednokratnu novčanu pomoć od 10.000 dinara, koju je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dobiće i srednjoškolci koji pohađaju srednje škole na teritoriji Grada Niša, odlučeno je na sednici gradske Skupštine. Isplata bi trebalo da počne sledeće nedelje.
Baš uoči lokalnih izbora 2020. godine tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će uskoro biti izgrađena nova lamela na niškom Prirodno-matematičkom fakultetu i kompletno rekonstruisan postojeći objekat. Ovo obećanje je, kaže dekan PMF-a Niko Radulović, ostalo mrtvo slovo na papiru, pa oko 1.500 studenata i 280 zaposlenih svakodnevno boravi u zgradi koja je nenamenska, dotrajala i neuslovna. Pomoć države su opet tražili, a odgovor čekaju.
„Mejkers lab“ – inovativni i multidisciplinarni prostor koji podstiče eksperimentisanje i preduzimljivost kod učenika, a koji je opremljen 3D štampačima, opremom za virtuelnu stvarnost, roborima i Arduino kompletima, otvoren je u Elektrotehničkoj školi „Mija Stanimirović“ u Nišu.
Projekat „Magična jabuka“ koji povezuje nauku, tehniku i kreativnost, a osmislile ga učiteljice prokupačkih osnovnih škola Jelena Babić iz “Milić Rakić Mirko” i Ljiljana Sokolović iz „Nikodije Stojanović Tatko“ izabran je kao jedan od četiri najbolja projekta na festivalu “Nauka na sceni”. Sa juga Srbije nagrađen je i projekat “Fizika kao bajka“ Osnovne škole “Siniša Janić“ iz Vlasotinca, autorski rad nastavnika Dragana Golubovića i Slaviše Šušulića.
Dok se vrlo mali broj profesora izborio za udžbenike Fondacije „Alek Kavčić“, ostali đaci u Srbiji, za razliku od svojih vršnjaka iz Beograda i nekoliko opština, morali su i ove školske godine da iz kućnog budžeta izdvoje od 10.000 do 20.000 dinara za kupovinu udžbenika, što novih, što polovnih. Dok roditelji sa juga Srbije, iz Šumadije i Moravičkog okruga negoduju tražeći besplatne knjige i za decu van prestonice, takozvana kosovska Vlada donira novac za udžbenike za albanske osnovce u Preševu i Bujanovcu, ali srpska Vlada ne završava rekonstrukciju škole, pa je deo bujanovačkih đaka samo dan pre polaska obavešten da će nastavu pohađati – u lokalnom Domu kulture.
Mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana, pojačani vaspitni rad sa učenicima koji su nasilni ili problematični i van škole, kao i mogućnost društveno-korisnog rada samo su neke od mera koje će biti moguće novim izmenama prosvetnih zakona koje je usvojila Vlada Srbije.
„Razgovarajte sa decom“ postao je lajtmotiv nakon tragičnih ubistava dece i mladih prošle nedelje, a psihološkinja Maja Delibašić je u emisiji „15 minuta“ istakla da je to tako jer ne znamo šta bismo drugo sada uradili, a delom i zato što shvatamo da mi zapravo ne znamo šta se dešava sa našom decom van kuće, posebno sa tinejdžerima. Ipak, problem vidi u tome što se tome daje i neka težina, pa se stiče utisak da se možda neke tragedije ne bi desile samo da smo razgovarali sa decom, a boji se da to nije tačno. Razgovor svakako preporučuje, ali naglašava da uz to roditelji svojoj deci treba da pokažu i emocije i ne treba da ih štite od svojih iskrenih reakcija.
