Snežni pokrivač koji se zadržao već desetak dana na teritoriji Topličkog okruga, po mišljenju poljoprivrednih stručnjaka, pogoduje i štiti ozime kulture i useve od mraza. Stručnjaci naglašavaju da je sneg najbolja zaštita kako bi usevi sa što manje posledica dočekali proleće.
Svakog jutra, po snegu, kiši, vrućini, već više od 25 godina, 62-godišnja Milijana Icić prelazi desetak kilometara na biciklu i raznosi mleko od sela Vakup do Aleksinca. Dosad je imala svega mesec dana “odmora”, kada je bila u bolnici, a iako će uskoro imati uslov da ode u penziju, ne razmišlja da prestane da se bavi ovim poslom.
Iz gradske kase je za subvencionisanje leskovačkih poljoprivrednika ove godine izdvojeno 24 miliona dinara, a njih 722 ostvarilo je pravo na novac koji će iskoristiti za nabavku novih mašina, opreme, grla, izgradnju objekata i podizanje plastenika.
Ni nakon 5 godina od početka komasacije u pirotskim selima Berilovac i Izvor, poljoprivrednici ovih sela nisu dobili rešenja o privremenoj podeli zemljišta kojim bi se vodili kao vlasnici parcela. Meštani sela kažu i da su mnogi novom podelom dobili parcele lošijeg kvaliteta od onih koje su imali. U Komisiji za komasaciju u Pirotu kažu da se rešenja izrađuju, kao i da su svi dobili isti kvalitet zemljišta kao što su i imali.
Kako pripremiti zasade za predstojeći zimski period, koje mere preduzeti kako bi se smanjile posledice mraza, ali i kako iskoristiti podsticajna sredstva i subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede za razne oblasti poljoprivredne proizvodnje, samo su neke od tema koje su mogli čuti poljoprivrednici prokupačke opštine na predavanjima koje organizuje Poljoprivredna stručna služba.
Veterinar i veliki zaljubljenik u autohtone rase domaćih životinja Sergej Ivanov pokrenuo je pre 13 godina na Staroj planini farmu na kojoj uzgaja balkanske magarce, sa namerom da očuva rasu kojoj je brojnost veoma opala. Tako je nastalo poljoprivredno gazdinstvo Ivanov i farma magaraca na kome radi čitava porodica.
Kako bi stečeno znanje u učionicama i praktično primenili na sopstvenim ekonomijama i zasadima, studenti Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju stručnu praksu obavljaju na voćnjaku od 85 ari u selu Bresničić gde se upoznaju sa svim fazama uzgoja, zaštite i proizvodnje.
Iako su jug Srbije, posebno Stara i Suva planina pogodne za razvoj agroturizma, koji bi doprineo boljem materijalnom stanju seoskih domaćinstava, kaže Tatjana Panić iz Regionalne razvojne agencije „Jug“, retko ko ove potencijale zapravo koristi, zbog čega je pokrenut projekat Lands, čiji je cilj informisanje ljudi o tome kako pokrenuti posao. Ipak, Grčka je pokazatelj toga da ovakvi projekti mogu pomoći du nekoj meri, ali da je za pravi uspeh potrebna inicijativa onih koji bi da se bave agroturizmom.
S obzirom na to su na jugu, za razliku od Vojvodine, obradive površine koje ima jedno gazdinstvo znatno manje i razuđene, prema rečima poljoprivrednih proizvođača iz Vlasotinca, potrebno je bolje urediti sistem subvencionisanja. Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević prilikom posete ovom kraju istakao je da se radi na detektovanju i rešavanju postojećih problema.
Nakon što stručnjaci sa Instituta za zemljište u Beogradu urade svoj deo posla i utvrde kvalitet i klasifikaciju zemljišta, hemijske, fizičke i mikrobiološke analize, kao i zagađenost zemljišta, poljoprivrednici sa teritorije prokupačke opštine, ali i čitavog Topličkog okruga dobiće podatke koji će im pomoći da poboljšaju kvalitet svog zemljišta.
Kako bi motivisali mlade koji imaju voćnjake i zemljište kraj Niša ne samo da proizvode voće i povrće, već i da dodatno zarade tako što će praviti sokove, džemove, marmelade ili namaze, u Udruženju za razvoj Kamenica su osnovali poljoprivrednu socijalno odgovornu zadrugu. Kažu da će zadruga služiti kao akcelerator za mlade agrobiznismene.
Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je danas u Nišu da je Država za nove zadruge izdvojila 825 miliona dinara, a da će svaka novoosnovana dobiti 15 miliona. On je pozvao sve lokalne samouprave Nišavskog okruga da zainteresuju poljoprivrednike na udruživanje.
Iako je početna cena bila 40, ona je smanjena već sledećeg dana na 35, a od utorka na svega 30 dinara, dok berači uzimaju i do 20 dinara po ubranom kilogramu, pa proizvođači ne samo da negoduju zbog otkupne cene, već mnogi razmišljaju da odustanu od proizvodnje ovog voća koje je na teritoriji Prokuplja zasađeno na oko 2.000 hektara.
Iako podržavaju otvaranje novih radnih mesta, iz gradskog odbora Demokratske stranke u Leskovcu poručuju da je Zelena zona, u čijem delu polako niče fabrika kompanije Delfi, trebalo da podstakne poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače ovoga kraja, a na da se pretvori u industriju.
Poljoprivredna gazdinstva, udruženja, odnosno svi poljoprivredni proizvođači sa teritorije Leskovca, mogu se u toku godine prijaviti za dobijanja novca za nabavku mašina, uređaja i opreme, za šta će iz gradske kase biti izdvojeno 25 miliona dinara.
Promo tekstZahtevi savremenog tržišta i održiva poljoprivreda teme su obuke za poljoprivredne proizvođače i otkupljivače koja će biti održana u subotu 10. marta od 10 sati u prostorijama uprave Grada. Obuku organizuje Lukowa, internacionalna kompanija koja se bavi otkupom i distribucijom voća uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu.
Proizvođači i prerađivači hrane iz Leskovca i okoline najzainteresovaniji su za kupovinu novih mašina i opreme, a šansu za nabavku vide u IPARD programu Evropske unije, kojim je za poljoprivrednike iz Srbije predviđeno 230 miliona evra bespovratnih sredstava. Novac koji bi dobili puno im znači, jer bi tako, kako kažu, povećali proizvodnju i osavremenili mehanizaciju.
Osam zemljoradničkih zadruga dobilo je bespovratna sredstva Vlade Srbije u ukupnom iznosu od oko 6 miliona dinara u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja.
Nešto više od 11 miliona dinara, mladi vlasotinački poljoprivrednici do 35 godina starosti, koji su se prijavili na projektu “Za bolju budućnost”, kako kažu u Opštini Vlasotince, dobili su od Vlade Srbije i ove Opštine kao podsticaj za pokretanje ili proširenje proizvodnje.
Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po površini njiva koje navodnjava, pa je tako procenjeno da su poljoprivrednici u Prokuplju, ove godine, zbog suše pretrpeli štetu veličine četvrtine budžeta ove Opštine, a problem su novac, projekti, tehnologija. Zato se u Evropskoj uniji mnogo novca odvaja na rešavanje ovog problema, osnovan je poseban opservatorijum, a razvijaju se i softveri za pametno navodnjavanje.
