Žene u Nišu su sve više zainteresovane za svoja prava na porođaju i imaju borben duh, utisak je Sanje Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava nakon Karavana #mojepravodaznam koji je održan na Trgu kralja Milana. Ističe da žene generacijama unazad nisu bile dovoljno ohrabrene, ali da se to menja i da one koje dolaze neće više prihvatati tu vrstu nemoći.
Da su Nišlije upoznate sa radom lokalne samouprave i lokalnih institucija, ali da nisu dovoljno obaveštene o svojim pravima kao što slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, učestvovanje u javnim raspravama i formiranje budžeta, govore dosadašnji rezultati ankete Odbora za ljudska prava Niš.
Iako je Ustavom garantovano, pravo glasa na izborima 21. juna bilo je uskraćeno hiljadama glasača u Srbiji jer su bez mogućnosti da ga ostvare ostali korisnici domova za stare i oni koji su, kao pozitivni na virus korona ili njihovi kontakti, bili u obaveznoj kućnoj izolaciji. “Kovid izbore” je organizovala i Severna Makedonija, ali je glasanje omogućila i onima u izolaciji, ipak ne u punom obimu. Priliku da “greške” isprave, Severna Makedonija i Srbija imaće oktobra 2021. i u proleće 2022. godine, za kad su njihovi zvaničnici najavili naredne parlamentarne izbore.
Građani su se u 2019. godini najviše žalili na Sekretarijat za lokalnu poresku administraciju i Sekretarijat za inspekcijske poslove, a ćutnja administracije najuočljivija je u najmnogoljudnijoj gradskoj opštini Medijana, navodi se u poslednjem izveštaju niške zaštitnice građana. Za 2020. zaštitnica kaže da su je obeležile nedoumice građana tokom policijskog časa i uvedenih mera, zbog kojih su tražili pomoć.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović pojašnjava u emisiji „15 minuta“ da se državni skupovi ne prijavljuju, ali da policija, koja je nedavno opravdala neprijavljen skup naprednjaka u Nišu i Leskovcu, treba da zna da Srpska napredna stranka nije država.
Povodom Međunarodnog dana žena, profesorka i aktivistikinja iz Niša Nevena Petrušić poručila je da jednom stečena prava, poput onog da žena sama odlučuje o rađanju dece ili abortusu, ipak mogu biti ugrožena. Podseća da je u Srbiji to pravo na neki način ograničeno pre više od 20 godina, kada je promenjen zakon, a danas na to utiču izjave zvaničnika i konzervativne snage.
Loš socio-ekonomski status, a samim tim i nedostatak obrazovanja i znanja o ljudskim pravima, istakla je kao najveći problem Zaštitnica prava građana u Nišu Sanja Stojančić. Kaže i da njena kancelarija sve bolje sarađuje sa lokalnom samoupravom, te da brže dobijaju odgovore o predmetima građana.
Građani konačno imaju direktno kome da se žale i traže zaštitu jer je, posle 2 godine čekanja, posle prozivki Zdravstvene inspekcije, i posle 8 meseci od kako je Gradsko veće pokrenulo postupak imenovanja, konačno izabran Savetnik za zaštitu prava pacijenata na teritoriji grada Niša. To će biti Miljan Petrović, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zdravstvo.
Sve lokalne samouprave imaju Savetnika za prava pacijenata, kaže šef Odseka zdravstvene inspekcije Nišavskog okruga Goran Stamenković, a ova institucija, koja treba da pomogne i rešava žalbe građana, ne funkcioniše jedino u Nišu. U prethodnoj godini, kako objašnjava Stamenković, podneta je 71 prekršajna prijava protiv zdrastvenih radnika.
O ljudima koji se bore za prava građana, o ceni njihove borbe i o tome šta javnost može da uradi da im pomogne, neke su od tema o kojima će se govoriti na debati u maloj sali Oficirskog doma, u četvrtak 21. juna. Učestvovaće govornici iz iz oblasti medija, društva i aktivizma.
Dok u zemljama Evropske unije Vlada konsultuje javnost kada donosi odluke koje se tiču njihovih života i trošenja njihovih para, u Srbiji se to radi, kaže jedan od članova Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović, samo kada je reč o pitanjima “bezbednim” za Vladu Srbije. Najbolji primer za to da se najvažnije odluke donose “iza zatvorenih vrata”, smatra Jovanović, je poklanjanje Aerodroma “Konstantin Veliki”.
Temelji na kojima je sazdano naše društvo su vladavina prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije, ljudska i manjinska prava i slobode. Kršenje prava jednog čoveka se duboko tiče prava i sloboda svih drugih građana. Opširnije informacije o tome možete pronaći u poslednjoj epizodi serijala „Moje pravo“.
Zakoni bi trebalo da postoje zarad sigurnosti građana, a vladavina prava da ograničava samovolju vlasti. Da li zakoni u Srbiji važe jednako za sve, ili za neke malo više nego za većinu? Na ovo pitanje odgovaraju sagovornici 5. epizode serijala “Moje pravo”. Specijalni gost je glumac Zoran Cvijanović.
Koja prava građani imaju na papiru, a kako to izgleda u stvarnosti, sa Nišlijama će na tribini razgovarati Zaštitnik građana Saša Janković, u petak 16. decembra od 18 sati, u sali Skupštine grada.
Penzionisanjem bi trebalo da započnemo životno doba u kome imamo manje stresa, problema i obaveza, pa možemo da uživamo u slobodnom vremenu, druženju, putovanjima. Da li je realnost penzionera u Srbiji zaista takva saznaćete u 4. epizodi „Moje pravo“. Specijalni gost je glumica Vesna Trivalić.
Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava. Ustav Srbije garantuje da su svakom građaninu dostupna sva radna mesta pod jednakim uslovima. Šta o ovome misle sagovornici serijala „Moje pravo“, možete saznati u 3. epizodi. Specijalni gost je glumac Radovan Vujović.
Načela dobre uprave razvijena su da bi javna uprava bila servis građana, a ne instrument vlasti. U drugoj epizodi serijala „Moje pravo“ podsećamo na to šta sve uprava, koja je u neposrednom odnosu sa građanima, mora da čini kako bi je građani doživeli kao svoj dobar servis. Specijalni gost, glumac Gordan Kičić.
Serijal „Moje pravo“ u produkciji Bojane Maljević, koji govori o tome šta su ljudska a šta građanska prava i slobode, i kako građani mogu da ih ostvare, čije emitovanje nisu prihvatile mnoge televizije, od subote će biti premijerno prikazivan i na Južnim vestima. O pravima građana govore Anica Dobra, Željko Cvijanović, Olja Bećković, Rodoljub Šabić…
Pravo na socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu, osposobljavanje za rad i pomoć u kući samo su neki od zahteva koje su Preševljani ispisivali na razglednicama koje će biti poslate Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
Koja su prava i obaveze građana, a koja policije ili privatnog obezbeđenja i kako bi policajci trebalo da se ophode prema građanima kada proveravaju njihov identitet?
