Niški Prekršajni sud i Više javno tužilaštvo preseljeni su pre dve godine u severno krilo nekadašnje kasarne “Filip Kljajić” na Bubnju, a u toku su završni radovi na adaptaciji ostatka zgrade, gde će biti premešteni i ostali pravosudni organi. Ukupna vrednost radova je 814 miliona dinara, rekla je ministarka pravde Maja Popović prilikom obilaska, ali rokove nije precizirala.
Da bi sudije bile istinski odgovorne javnosti i imale slobodu da obezbede pravi pristup pravdi bez straha od odmazde, moglo bi biti od pomoći kada bi javnost imala veću ulogu u izboru sudija – smatra sudija i saradnik Američke ambasade Dejvid Kinan. Veruje i da je sudijama u Srbiji teže da javno kritikuju pravosudni sistem u svojoj zemlji, kao i da veći deo krivičnopravnog postupka još kontrolišu, što otežava puno sprovođenje ciljeva srpskog Zakonika o krivičnom postupku.
Svi zainteresovani pravnici, novinari i studenti mogu se prijaviti za obuku Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN), gde će imati priliku da steknu znanje i veštine za praćenje reforme pravosuđa.
Većina sudova i tužilaštava u Srbiji ne objavljuje na sajtovima vesti o svom radu, a na zahteve za informacije od javnog značaja koji se odnose na javne funkcionere ili medijski interesantne teme retko odgovaraju, pokazuje istraživanje “Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa”, koje je sprovela organizacija „Partneri Srbija“.
Čak četvrtina zaposlenih u lokalnim medijima u Srbiji ne znaju ko su uopšte portparoli sudova i tužilaštava o kojima izveštavaju, pokazuje istraživanje “Saradnja pravosuđa i medija na lokalu”. Autori kažu da problem nepoverenja i zatvorenosti moraju da rešavaju i pravosuđe i novinari – tako što će se unutar pravosudnih organa birati osobe za bavljenje medijima i tako što će se novinari edukovati za izveštavanje o sudskim procesima.
Novinari u Srbiji smatraju da je pravosuđe zatvoreno i da sudije sa njima ne smeju da komuniciraju, a pravosuđe vidi medijske radnike kao nedovoljno stručne, kažu autori istraživanja “Iskustvo i percepcije novinara o transparentnosti pravosuđa u Srbiji”. Rezultati pokazuju i da sudovi i tužilaštva ne objavljuju redovno saopštenja na sajtovima, kao i da većina redakcija nema novinare obučene za izveštavanje iz oblasti pravosuđa.
Tokom 2018. i 2019. godine Advokatskoj komori Niš podnete su 272 prijave, a skoro 95% njih je odbačeno. Kako rade ova tela, koja je uloga advokata u pravosudnom sistemu Srbije i gde je njihova odgovornost, otkriva istraživanje Pravosudne baze jug koje će svim zainteresovanima biti prezentovano 1. marta putem Zuma, na stručnom skupu “Rad disciplinskih organa advokatskih komora”.
Istraživanje koje je sprovela organizacija „Partneri Srbija“ pokazalo je da na zahteve o predmetima koji se u sudovima i tužilaštvima vode zbog krivičnih dela protiv službene dužnosti, ili nema odgovora ili su oni samo statistički. Jedino Više javno tužilaštvo u Nišu dostavilo je optužnice i optužne predloge, a iz Partnera kažu da bi građani trebao da znaju koje su najčešće zloupotrebe i ko su oni koji ih čine.
Izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa dobijaju polako prefiks “istorijske”, s obzirom da je čitav proces započet još 2016, a poslednje izmene desile su se u julu ove godine. O njima se diskutovalo na javnom slušanju u sali niške Skupštine, a kako se čulo od ministarke pravde Maje Popović, izmene su tu zbog građana, ali i zbog pristupanja EU. Ovo je i prvi susret na kojem je i struka u najvećoj meri pozitivno ocenila predloge vlasti.
Javno slušanje na temu “Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa” biće održano u ponedeljak, 13. septembra, u velikoj sali Skupštine Grada Niša od 11 sati. Prema pisanju RTS-a, uvažen je zahtev Evrope i struke da se izvršna i zakonodavna vlast povuku iz tela koja će birati sudije, a menja se i način izbora javnih tužioca.
Pokušaj izmene Zakona o parničnom postupku, kao i najava autentičnog tumačenja još 3 zakona, u Pravosudnoj bazi “Jug” vide kao pokušaj rešavanja problema masovnih tužbi sa kojima se država suočava. Oni kažu da je reakcija države kontradiktorna, zbunjujuća i zakasnela, a u okviru svog istraživanja ovog fenomena dali su čak 23 preporuke.
Centar za pravosudna istraživanja organizuje tribinu na temu “Kakvo nam je prvosuđe potrebno?”, a na to pitanje odgovor će pokušati da daju profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu Nevena Petrušić, sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić i profesorka Pravnog fakulteta Union u Beogradu Violeta Beširević. Tribina počinje u 17 sati, u kafiću “Zapis” u Nišu.
Građanin nije oštećena strana ni kada sumnja da su nadležni oštetili budžet koji on puni – priča Zoran Jovanović, nekadašnji predsednik Radne grupe zadužene za ispitivanje potencijalnih malverzacija u “Gorici”, koji je podneo krivičnu prijavu protiv gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski i još 3 lica. Sumnjao je da su oštetili budžet Grada novom dokapitalizacijom “Gorice”, a Tužilaštvo je to odbacilo “jer se za to ne goni po službenoj dužnosti”. Na prigovor su odgovorili da on nije oštećena strana.
Sva četvorica okrivljenih negirali su krivicu na glavnom pretresu na suđenja za napad na Uroša Janjića na nišavskom keju od pre godinu i po dana, pa i 34-godišnjak kome se na teret stavlja zločin iz mržnje i nanošenje teških telesnih povreda nožem. Svedočio je samo Đ. Đ, Janjićev drug koji je bio te večeri sa njim i potvrdio da je majica sa antifašističkom porukom bila povod napada, dok su ostali izjavili da će se braniti ćutanjem.
Šezdesetšestogodišnji Zvonko Cvetković, koji se predstavljao kao savetnik Aleksandra Vučića, pa od Nišlijke iznudio 30.000, a od lica iz Ćuprije 350.000 dinara, osuđen je pred Višim sudom u Nišu.
Prekomerna upotreba sile policije prema demonstrantima tokom protesta koji su se održavali u više gradova bila je očigledna, smatraju iz koalicije Pravosudna baza jug. Ova grupa organizacija koja prati stanje u pravosuđu traži da se otkrije identitet i status ljudi u civilu koji su bili na protestima i za koje se sumnja da su u vezi sa policijom i drugim državnim organima.
Godinu dana od napada nožem na niškom keju kada je izboden Uroš Janjić, sudski postupak čeka novo veštačenje. Iz Osnovnog javnog tužilaštva, gde se predmet nalazi, kažu da čekaju nalaz kolega iz Višeg koji veštače – da li je reč o zločinu iz mržnje.
Odlukom o uvođenju vanrednog stanja u Republici Srbiji usled pandemije kovida 19, moglo se očekivati da će neka od ljudskih prava biti ograničena, ali ne i da će neka od fundamentalnih Ustavom zagarantovanih prava biti kršena, navode iz Odbora za ljudska prava i pravosudne baze Jug. To dovodi do pravne nesigurnosti građana i urušavanju pravnog sistema, dodaju pravnici.
Nije moguće pretpostaviti koliko će odšteta biti po tužbi građana protiv države posle vanrednog stanja, ali će sigurno biti mnogo postupaka i pred domaćim i pred Evropskim sudom za ljudska prava, navodi pravnik Ivan Ilić. Državne mere za vreme pandemije korona virusa biće analizirane, a mnoge koje su bile neophodne nisu ni donete, smatra pravnica Nevena Petrušić.
Privatni, partijski, izmišljeni da rade protiv zakona, zatim sramota i mafija, najčešći su epiteti koje već godinama dobijaju izvršitelji, koji u Srbiji postoje već 8 godina. Izvršitelj Strahinja Milinović kaže da se pored radnika Parking servisa oni najviše muče da ukažu na značaj profesije, a građanima poručuje da treba da sarađuju sa njima i kada su tuženi zbog dugovanja kako bi „bolje prošli“.
