Pre dva dana je na livadama kod niškog sela Bubanj prvi put u Srbiji viđen stepski vivak, a kako navode iz srpskog Društva za zaštitu i proučavanje ptica, reč je o ugroženoj vrsti ptica koja se retko viđa u Evropi. Prvi koji je u Srbiji primetio tu pticu i pred čiji objektiv fotoaparata je ona stala je ornitolog iz Leskovca Slobodan Marković.
Građani će po jednu od 100 sadnica belog jasena moći da dođu sutra u 12 sati na ulazu u dvorište Opštinske uprave, u ulici Dušana Trivunca, saopštavaju iz Opštine Aleksinac.
Kako priroda može da učini da deo Sićevačke klisure podseća na zaleđeni vodopad, pokazuju fotografije koje su zabeležene upravo u tom parku prirode u blizini Niša.
Okolina Caribroda, kako je stari naziv za grad na jugoistoku Srbije, krije istražene i neistražene prirodne lepote. Tamo cveta uskolisni božur, snegovi stvaraju vodopad, a poznat je i po brojnom kulturno-istorijskom i prirodnom nasleđu.
Dečaci i devojčice koji su prošli edukativni kamp i nakon provera i testova stekli zvanje i legitimacije, sada su kvalifikovani da odraslima skrenu pažnju na loša postupanja sa prirodom, kažu iz Opštine Vlasotince.
Koje štetočine i bolesti prete drveću i biljkama, učili su i ovog vikenda u teoriji i u praksi osnovci iz Trupala, kažu organizatori iz „Centra za društvene inovacije NIIT“. Vikend im je, dodaju, počeo u prirodi Niške Banje, a završio se u podnožju Suve planine.
Sve o zaštiti ugroženih biljnih vrsta dvadesetpetoro đaka iz Trupala mogli su da nauče prošlog vikenda u prirodi Niške banje, kroz šetnju Lalinačkom slatinom. Kruna ovog druženja u organizaciji Centra za društvene inovacije NIIT bila je obnova bašte u dvorištu škole “Prvi maj”.
Uz predavanja botaničara i stručnjaka iz oblasti zaštite šuma, prošlog vikenda učenici iz Trupala i Niša nastavili su sa prikupljanjem biljaka za herbarijum u prirodi kod Niške Banje i onlajn druženjem sa vršnjacima iz Bugarske, kažu organizatori iz Centra za društvene inovacije NIIT.
Sa idejom da se nastavi borba protiv klimatskih promena i zaštiti biodiverzitet “Karavan za klimu” krenuo je iz Niša i nastaviće “šetnju” po gradovima širom Srbije.
Dvadesetpetoro osnovaca iz Niša i Trupala proveli su protekli vikend u Niškoj Banji gde su uz predavanja botaničara i eksperata iz oblasti zaštite šuma učili o različitim vrstama šumskih zeljastih biljaka, papratima i mahovinama, kažu organizatori iz Centra za društvene inovacije NIIT.
Iako su stručnjaci najavljivali da će leto proći skoro bez korone, virus je i dalje tu i maske su osim u zatvorenim prostorima, obavezne i na otvorenom. Preporuka je da se ne ide na more ove sezone, pa mnogi i na jugu spas od vrućine traže na jezerima i rekama. Iz Kriznog štaba upozoravaju da, uprkos tome što se korona ne prenosi pod vodom, građani moraju da budu oprezni i na kupalištima.
Na prostoru južne Srbije ima 18 zaštićenih područja i ovaj broj će, kako kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, rasti jer je ovaj region jedan od centara balkanskog, a time i evropskog biodiverziteta i geodiverziteta. Danas je Nacionalni dan zaštite prirode koji će, zbog vanrednog stanja, biti obeležen virtuelno – na sajtu i društvenim mrežama Zavoda.
Sudbina Bore i Eržike, jedina dva preostala orla krstaša u Srbiji ni danas nije izvesna zbog sve češćeg postavljanja otrova koji, pored toga što ubijaju ptice, mogu da naštete i ljudima. Upravo su ova dva orla protagonisti filma “Protivotrov” koji će premijerno biti prikazan 30. i 31. oktobra u Nišu i Leskovcu.
Sićevačka i Jelašnička klisura, Stara i Suva planina, Radan i Jerma bogatstva su jugoistočne Srbije kojima se pak, smatraju ljudi iz Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“, ne upravlja kako treba. Glavna pritužba je što se lokalno stanovništvo ne uključuje u upravljanje, zbog čega su pokrenuli kampanju „Bitka za južnu prugu“, a u kojoj predlažu model Francuske.
Posle boravka u prirodi savet je da se pregleda celo telo, a naročito mesta koja svrbe, jer postoji mogućnost da se baš tu uhvatio krpelj. Lekari i stručnjaci savetuju i oprez zbog zmija, jer već izlaze iz jazbina, a i sezona je parenja.
Profesionalci i rekreativci u biciklizmu moći će zajedno da “otvore” sezonu u subotu, 27. aprila. Okupljanje biciklista je od 9 do 10 sati kod spomenika u bojničkom selu Donje Konjuvce, odakle će krenuti vožnja.
Nakon što je na fakultetu izučila komercijalnu kozmetiku i videla koje negativne posledice može da ima zdravlje ljudi, te shvatila da želi da sama stvara preparate od biljnih ulja, meda, mleka i drugih prirodnih sastojaka, Dragana Stojčević je počela da pravi sapune. Posle 3 godine snalaženja i napredovanja krajem 2018. godine je registrovala radnju u Leskovcu i “otisnula” se u preduzetničke vode.
Skriven na obroncima planine Rtanj, u selu Sesalac, nalazi se eko-kamp “Glas prirode“ čiji je idejni tvorac Pančevac Marjan Arsenov. U nadi da će u kampu okupiti istomišljenike koji prihvataju načelo saglasja sa prirodom, nekonzumiranje alkohola i mesa, Marjan nudi besplatan smeštaj svima onima koji bi da se odmore od gradske svakodnevice.
Oko 30 gljivara iz Srbije i Hrvatske, ali i desetak lokalnih iz Vlasotinca i okoline učestvovalo je proteklog vikenda na “Danima gljiva”. Pronađeno je i obeleženo oko 68 vrsta, a čak 4 vrste poslate su na ispitivanje jer nikom od gljivara nije bilo poznato o kakvim se vrstama radi.
Dok se u Srbiji na teritoriji svih parkova prirode lokalna zajednica skoro ništa ne pita i sve naredbe se sprovode sa vrha države ka lokalu, kako kaže predsednik pirotskog društva „Stara planina“ Dragan Taškov, u Evropskoj uniji je situacija obrnuta, sve inicijative počinju sa najnižeg nivoa i bez lokalne zajednice država gotovo ne može da radi ništa na svoju ruku. Kao dobar primer očuvanja parkova prirode inicijativama meštana navodi Francusku.
