Velike strane kompanije, kako kaže prvi čovek Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandar Milićević, polako počinju da rade punom parom i to zavisi i od zdravstvene situacije u samim fabrikama, ali i od tržišta. Najviše su ugroženi turizam i ugostiteljstvo, a rešenje se traži za otpuštene radnice kooperanata Olimpiasa.
Obavezna dezinfekcija, distanca i upotreba zaštitne opreme, kao i obavezno prijavljivanje u kovid ambulante svih koji imaju simptome na virus korona, mere su koje je propisala Vlada Srbije, a preporuka je da privrednici prozivodnju pokrenu punim kapacitetom.
Ovih dana, kako je rekao predsednik Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević, očekuje se da sa radom počnu sve fabrike, a to bi trebalo da bude omogućeno odlukama Vlade Srbije. On je dodao da je velika šteta u finansijskom smislu zbog zatvorenih fabrika, prodavnica i radnji, ali kaže da je sada bitno da se točak proizvodnje pokrene što pre.
Pošto su pojedini tajkuni, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, navodeći samo imena Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, govorili da im ne treba pomoć od 100 evra, Vlada je odlučila da se svi osim penzionera i primalaca socijalne pomoći prijavljuju za ovu novčanu pomoć. Iako je to suštinski njihov novac oni moraju da ga zatraže, kako je pojasnio ministar, telefonom ili putem interneta.
Popunjavanjem poreske prijave kojom se naplata poreza odlaže do 2021. godine i otvaranjem namenskog računa za uplatu 3 minimalca, privrednici u Srbiji, kako kažu u Ministarstvu finansija, stiču pravo na pomoć koju im je država namenila zbog posledica vanrednog stanja i pandemija virusa korona.
Poslovni prostor koji je u vlasništvu Grada Niša zakupci tokom trajanja vanrednog stanja zbog virusa korona neće plaćati, a nakon toga će moći da izmire dug na rate bez kamate. U Leskovcu popust imaju oni privrednici koji su privremeno prekinuli rad, u Vranju nema olakšica, dok u Pirotu lokali koji su gradski nisu ni izdati privatnicima.
Privreda na jugu Srbije nije stala i to jeste bila preporuka prilikom proglašenja vanrednog stanja. I radnici i menadžment više kompanija potvrđuju da redovno dolaze na posao, s tim što bi neki zaposleni bolju zaštitu i higijenu, a iz rukovodstva tvrde da poštuju sve propise i preporuke.
Grupa Rusa iz okoline Sankt Peterburga posetila je Niš, a pored javnih službenika, među njima su i pravoslavni privrednici iz istoimenog saveza, koji objašnjavaju da se od običnih privrednika razlikuju po tome što kroz biznis služe Bogu, pa samim tim i narodu. U Niš su, kažu, došli na poziv gradonačelnika Darka Bulatovića i traže saradnike koji imaju sličnu poslovnu filozofiju.
Stabilniji budžet i subvencije od države za koje su se izborili oni koji rade u filmskoj industriji, kao i poreske olakšice za dolazak stranih bendova – zahtevi su organizatora najvećih srpskih muzičkih festivala i događaja, među kojima je i niški džez festival Nišvil.
I pored povećanja minimalne cene rada za 11,1%, što bi trebalo da se obračunava od januara 2020, prema mišljenju sindikata, to je i dalje dovoljno samo za preživljavanje za većinu onih koji primaju minimalne zarade, kao i za zaposlene kod stranih investitora koji primaju i 20% više. Ekonomisti kažu da inostrane kompanije dolaze samo zbog svog interesa i velikih subvencija, a za predstavnike vlasti to je i dalje prvi primer poboljšanja životnog standarda.
Studenti koji od 2020. godine budu bili na master 4.0 programu na Prirodno-matematičkom i Ekonomskom fakultetu izučavaće oblasti savremene IT industrije, ali i oblasti potrebne za savremeno poslovanje poput tehnološkog preduzetništva i agilnog upravljanja. Ovaj novi master program dolazi na niški Univerzitet jer je on odabran kao jedan od četiri najbolja u zemlji, a stvoren je sa namerom da se stvori nova generacija IT stručnjaka.
Umesto 100 dinara po kvadratu dnevno, koliko su poslednjih meseci niški privrednici plaćali za reklame koje postavljaju na izlozima svojih lokala, ubuduće će ih to koštati svega 5 dinara dnevno po kvadratu. To je odluka Gradskog veća o izmeni ovog i sličnih nameta koja je proizašla iz inicijative niškog ogranka Privredne komore i lokalnih privrednika.
Prvo edukaciju, a potom i plasman proizvoda u neki od velikih domaćih trgovinskih lanaca, mogućnosti su koje nudi projekat Udruženja ENECA. Pravo da konkurišu imaju srpska mala i srednja preduzeća koja se bave preradom voća i povrća, a nisu sa teritorije Beograda ili Vojvodine.
Iako se prethodnih dana pronela vest da „Cumtobel“ planira da proizvodnju iz Austrije i Kine prebaci u Niš, u ovoj austrijskoj kompaniji za “Južne vesti” to ne potvrđuju, već kažu da je niška fabrika i dalje u fazi izgradnje.
Tržište rada Niša istraživaće devet meseci kako bi uskladili odnos između kadrova koji su potrebni kompanijama i onih koji se obrazuju. Na gradskom sajtu navode da bi na osnovu rezultata mogli da se kreiraju edukativni programi celoživotnog učenja, koji bi pomogli sticanju znanja i veština usklađenih sa realnim potrebama privrede.
“Došli su neki novi koji hoće da se obogate preko noći” – kaže bujanovački biznismen Etel Eteli o učestalim napadima na građevinske firme na jugu Srbije. Sumnja na konkurenciju, a dok broj napada među građevincima raste, broj rešenih slučajeva ostaje nula. Građevinci kažu da više nije bezbedno baviti se biznisom, a manje firme da veće poslove izbegavaju jer se, kažu, zna ko dobija “veliki” posao.
Investicione kredite kod Direktne banke, u Poštanskoj štedionici i kod Credit Agricole banke, do kraja godine moći će da podignu Piroćanci preduzetnici, a kamate će finansirati Grad Pirot.
Pod sloganom „Pre(d)uzmi svoju budućnost“ Sajam privrede i preduzetništva „Ekspo Niš 2018“ biće održan 13. i 14. decembra u hali „Čair“. Nenad Devetaković iz organizacije Sajma najavljuje da će na sajmu biti više od 110 učesnika.
Da žene moraju biti uporne i znatiželjne u poslu kako bi bile uspešne istakle su kreatorka Nevena Kragić i voditeljka Snežana Dakić na konferenciji „Women in Business“ održanoj u Nišu. S druge strane, direktorka Kuće klastera Danka Milojković ističe da je potrebno boriti se za žene preduzetnice, kako bi se one imale jednake šanse u poslu.
Povećana taksa na uvoz robe iz Srbije prekinula je plasman robe kompanija iz Pčinjskog okruga na Kosovo i Metohiju. U Regionalnoj privrednoj komori kažu da najveći problem imaju preduzeća iz Bujanovca i Preševa čiji su vlasnici Albanci, dok, po rečima premijerke, Srbija gubi oko 42 miliona evra mesečno.
