Uredbu kojom se utvrđuje Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd–Niš i stvaraju uslovi za modernizaciju i rekonstrukciju postojeće železničke pruge, usvojila je juče Vlada Srbije. Inače, na ovaj plan je bio veliki broj primedbi građana, od kojih su neke prihvaćene, mada je većina odbijena.
Rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac, koja je počela pre više od tri godine, biće završena februara 2025, kaže ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić. Rok za završetak radova bio je jun prošle godine.
Iako je u martu rekao da će početak radova na pruzi Beograd-Niš krenuti decembra ove godine, a potom u maju da će biti krajem ove ili početkom sledeće godine, ministar saobraćaja Goran Vesić sada je dao novo obećanje – izgradnja će početi, kaže, sigurno do kraja iduće godine.
Zatvaranje ulica u centru Niša, od Suda do Džamije, i izmeštanje Tvrđavske pijace iz centra grada, planovi su koje godinama najavljuju nadležni. Novo obećanje dao je i novi gradski većnik Ivan Grmuša koji kaže da će pijaca „otići“ u krugu nekadašnje fabrike Jastrebac, a ulice u centru biće zatvorene kada se izmesti pruga.
Pružni prelaz kod Niške Banje gde je juče teretni voz udario automobil, urastao je u travu i žbunje zbog čega je vidljivost smanjena, upozoravaju građani. Iz Infrastrukture železnice Srbije ne odgovaraju da li će taj pružni prelaz uskoro biti uređen.
Veliki broj primedbi građana, mesnih zajednica i opština zbog rušenja kuća, ukidanja pružnih prelaza i stanica, deljenja naselja novom deonicom pruge i drugih problema koji će nastati izgradnjom nove trase pruge, pristigle su na Prostorni plan za prugu Beograd – Niš. Neke od njih su prihvaćene, dok je većina primedbi odbijena.
Podignute rampe dok vozovi prolaze nisu retka slika u Nišu, a kakvo nam čitaoci javljaju ista slika mogla se videti jutros kada je voz koji verovatno prevozi teške hemikalije prošao dok je rampa na pružnom prelazu prema Matejevcu bila podignuta.
Ugovor vredan 153,6 miliona evra za izgradnju železničke obilaznice oko Niša duge 22 kilometara potpisala je danas Infrastruktura železnice Srbije sa firmom „Extra Auto Transport“ iz Vrbasa, kao vodećim članom konzorcijuma, koji čini i kineska kompanija „China Road and Bridge Corporation“. Rok za izvođenje radova je 1.035 dana, a početak radova se očekuje u julu.
Svi zainteresovani građani moći će u sredu, 3. aprila, od 12 sati u Oficirskom domu u Nišu da prisustvuju prezentaciji izmena prostornog plana koje se odnose na izgradnju brze pruge Beograd – Niš.
Rekonstrukcija pruge duge 86 kilometara od Niša do Dimitrovgrada su počeli u novembru prošle godine, a sve će biti završeno, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do kraja 2027. godine. Vučić je rekao da će do juna ove godine krenuti i radovi na obilaznici oko Niša, a da ga brine početak radova na pruzi Beograd-Niš, pa je na obećanje ministra saobraćaja Gorana Vesića da će to biti u decembru ove godine rekao da „Zare igra, ne se znaje“ i pozvao EU da požuri sa tim.
Najave o izgradnji železničke obilaznice oko Niša i izmeštanja pruge iz centra grada traju već decenijama, a pred svake izbore se licitira sa datumima početka radova koji na kraju ne budu ispoštovani. Ministar saobraćaja Goran Vesić tako je početkom prošle godine rekao da radovi na obilaznici kreću u maju 2023, dok sada kaže da će početi u junu ove godine.
Obnavljanje pruge između Niša i Beograda najavljuje se već godinama, a poslednja najava je da će radovi krenuti 2025. godine. U novom prostornom planu stoji se da će se rekonstrukcija raditi na tri deonice, kao i da će biti ukinuta i stajalište, među kojima su ona u Vrtištu, Mezgraji, Supovcu, Nozrini, Trnjanima i Grejaču. Navodi se i da će biti 9 pari lokalnih vozova dnevno na relaciji Jagodina – Niš i 17 vozova dnevno između Niša i Aleksinca.
Uz zagađen vazduh, korupciju i nedostatak zelenih površina, među najčešće prijavljivanim problemima bilo je i višedecenijsko obećanje političara da će pruga biti izmeštena iz centra Niša. Direktori Kreni-promeni Savo Manojlović i Marina Pavlić u Nišu su o tim temama razgovarali sa građanima i poručili da samo udruženi građani mogu pokazati moć i pritiskom “naterati” lokalnu samoupravu da stvarno postane servis građanima.
Uz brze pruge, o kojima se često licitira kada će biti započete, a kada završene, Nišlijama je do sada najčešće obećavano izmeštanje pruge iz centra grada. Poslednje u nizu dala je premijerka Ana Brnabić koja je naglasila je o tome već razgovarala sa ministrom Goranom Vesićem i da će videti sa njim da radovi krenu do kraja godine.
Niška policija uhvatila je na delu dvojicu muškaraca koji su sa pruge uklanjali prigušnice – uređaje neophodne za nesmetano funkcionisanje železničkog saobraćaja, a oni su osumnjičeni i da su u još tri navrata ranije isto učinili.
Nakon više od 5 godina od nesreće na pružnom prelazu u Donjem Međurovu u kojoj je život izgubilo nekoliko osoba, Gradsko veće donelo rešenje da Andrijani Borisov koja je tada bila povređena, omogući besplatan gradski prevoz za prvu i drugu zonu u Nišu.
Putnički voz od Niša do Prokuplja, Kuršumlije i dalje ka Merdaru i Kosovu Polju ni ove godine nije u planu voznog reda Železnice Srbije, treću godinu od kako je rečeno da će zbog rekonstrukcije taj pravac biti privremeno obustavljen. Time je građanima Topličkog okruga, a posebno selima duž 88 kilometara pruge od Niša do Merdara onemogućen najjeftiniji prevoz do većih centara u Topličkom okrugu i dalje ka ostatku Srbije.
Tenderi za radove na budućoj brzoj pruzi Beograd-Niš sa dva koloseka biće uskoro raspisani, najavio je neodređeno direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan. Očekuje se da će više od polovine buduće pruge biti projektovano za brzine od 200 kilometara na sat.
Ministar građevinarstva Goran Vesić i ministar saobraćaja Severne Makedonije Blagoj Bočvarski potpisali su memorandum o izgradnji brze pruge od Niša do Skoplja, koja bi trebalo da bude duga 230 kilometara. Vrednost je 2,75 milijardi evra, koje dve države planiraju da zatraže od Evropske unije.
Izgradnja železničke obilaznice oko Niša trebalo bi da krene u „najkraćem mogućem roku“ i biće završena 2027. godine, to je danas saopštila premijerka u prethodnom sazivu Vlade Ana Brnabić i to je do sada najdalji rok koji su državni funkcioneri najavljivali.
