Oko 170 pojmova prilagođenih deci predškolskog uzrasta i mlađim osnovcima sadrži slikovni srpsko-romski rečnik „Na krilima vetra“ koji su pripremili Prokupčanka Jelena Babić i pesnik Slavko Demirović. Rečnik je štampan u izdanju prokupačke Biblioteke i, kako tvrde autori, prvi je Rečnik ovog tipa na prostoru Srbije.
Kuće sa slomljenim prozorima, bez struje i ogreva, bosu decu usred zime i ljude koje niko tokom pandemije virusa korona nije posetio, zatekao je pisac Meti Kamberi u Romskom naselju u Nišu. Za Južne vesti ovaj mladić kaže da ljudima u tom kraju, gde je i sam odrastao, nisu potrebna samo obećanja da će dobiti adekvatnu pomoć, već i da to nadležni stvarno i učine.
U Srbiji petina, a u Severnoj Makedoniji skoro 17 odsto građana živi u siromaštvu, a pred svima je već 10 meseci novi trošak – nabavka maski i dezinfekcija. O tome kako se u novoj situaciji snalaze oni koji žive na ulici ili za život zarađuju na pijačnoj tezgi i sakupljajući sekundarne sirovine, pišu novinari Južnih vesti i televizije 360 stepeni.
Uslovi i kvalitet života za 65 žitelja romskog naselja Mala Guba, od kojih je 45 maloletno, od danas će biti mnogo bolji i kvalitetniji jer se 12 najugroženijih porodica ovog dela divljeg naselja u Prokuplju uselilo u nove kuće. Objekte pojedinačne površine od oko 60 kvadrata finansirala je Evropska unija sa oko 1,3 miliona evra, uz učešće i pomoć Grada Prokuplja na prikupljanju potrebne dokumentacije i radove na infrastrukturi.
Ključeve 12 kuća sagrađenih u prokupačkom naselju Mala Guba u okviru projekta koji je finansirala Evropska unija sa oko 1,3 miliona evra, uručiće najugroženijim romskim porodicama još uvek aktuelna potpresednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlovića.
Zbog loših uslova života koji su predstavljali problem da se romska deca uključe u nastavu na daljinu, Centar za edukaciju Roma će u sredu, 5. avgusta podeliti po 50 tablet računara učenicima te nacionalne manjine u Osnovnim školama „Predrag Devedžić“ u Vranjskoj Banji i „Branko Radičević“ u Bujanovcu.
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u Aušvicu, a od 2015. godine 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta.
Da diskriminacija Roma dolazi iz kuće, ali i da su ljudi nevidljivi sve dok ne dođu izbori, ukazuje autor knjige “Grad bola” Meti Kamberi. U poslednje vreme je izabrao da ne gleda, kako kaže, “lažoviziju” u šta se pretvorila televizija zbog sadržaja koji se plasira mladima, ali i da su suštinu politike ogolili “ljudi koji gospodare malim ekranima i koji nisu dobri uzori mladima”.
Pakete sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za higijenu dobiće 300 najugroženijih romskih porodica sa teritorije Prokuplja. Pomoć je obezbeđena realizacijom projekta koji finansira EU, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.
Najugroženije romske porodice, njih 12, koje su imale nelegalno izgrađene kuće u priobalju reke Toplice, u naselju Mala Guba u Prokuplju, useliće se od narednog meseca u nove objekte koji su sagrađeni u okviru projekta koji finansira Evropska unija sa oko 1,3 miliona evra.
Nakon što su iz Romske partije rekli da je policija prilikom hapšenja u niškom naselju Crvena zvezda upotrebila prekomernu silu i zatražili hitnu reakciju istražnih organa, iz Policijske uprave Niš saopštavaju da je osumnjičeni odbio da pokaže ličnu kartu službenicima, a zatim ih vređao i nasrnuo na njih, te da su policajci morali da upotrebe sredstva prinude. Kažu da će, ukoliko se utvrde propusti, policajci biti sankcionisani.
Zbog pandemije korona virusa Svetski dan Roma neće biti obeležen kao dosad nekim manifestacijama, ali romska udruženja i Zaštitinik građana apeluju na nadležne da se stanovnicima romskih naselja pomogne u obezbeđivanju osnovnih životnih namirnica i održavanju higijene. Iz Udruženja građana „Opre Romalen“ iz Pirota ističu da „ovo nije Svetski dan Roma, već Svetski dan u borbi protiv kovida-19 i siromaštva“.
Ukupno 530 paketa pomoći podeljeno je romskim porodicama u 3 romska naselja u Leskovcu i jednom u Bošnjacu. Akciju je organizovala romska Crkva pod šatorom, a uz pomoć donatora iz Amerike, Engleske i Kine.
Divlju deponiju u samom centru Bele Palanke, u romskom naselju iza zgrade Opštine, počeli su da čiste meštani, ali kako kažu potrebna im je pomoć u mehanizaciji i kontejnerima. Iako su tražili od Opštine da im pomogne, pomoć ne stiže, a u ovoj lokalnoj samoupravi kažu da je čišćenje ove deponije isplanirano u budžetu.
Nedopustivo je da u trenutku kada je u zemlji proglašeno vanredno stanje, više od hiljadu domaćinstava na jugu Srbije živi bez struje, smatraju u Inicijativi „Ne davimo Beograd“, koja se pridružuje apelu Centra za zaštitu potrošača Forum da se ugroženom stanovništvu, makar privremeno, uključi struja. Niško udruženje potrošača traži reakciju od Vlade Srbije i premijerke Ane Brnabić, a odgovore na pitanja da li je razmatrana opcija priključenja struje korisnicima koji su iz raznih razloga ostali bez nje, novinari Južnih vesti još nisu dobili.
Prema podacima Centra za zaštitu potrošača Forum iz Niša, nekoliko hiljada domaćinstva u Nišavskom okrugu živi bez struje, pa apeluju da Vlada Srbije tokom vanrednog stanja omogući tim potrošačima priključenje, kako bi lakše prebrodili ovaj period. Pitanja da li je razmatrana ova opcija upućena su na više adresa, ali za sada nema odgovora.
Centar za readmisiju koji će pokrivati jug zemlje, kao prvi takav u Srbiji, omogućiće povratnicima da dobiju prave informacije o stvarima koje ih zanimaju, kako bi se lakše prilagodili. U prostoru koji se trenutno renovira donacijom Vlade Japana od 6 miliona dinara, organizovaće se i edukacije, stručna osposobljavanja i razne druge aktivnosti.
Kako bi romskoj zajednici, u kojoj se 78 odsto populacije suočava sa rizikom od siromaštva, pomogli da se intergriše i nađe mesto na tržištu rada, kako kažu u niškoj Opštini Crveni Krst, otvorili su “Klub za zapošljavanje Roma”. Plan je da organizuju obuke i pomognu Romima da osnuju zadrugu sa održivom poslovnom idejom.
Trenutno ne postoji legalan način da meštani romskog naselja preko puta “Tempa” na Bulevaru 12. februar u Nišu dođu do struje, pojašnjava većnica za socijalna pitanja Tijana Đorđević Ilić. I dalje se traži rešenje, a kao privremenu meru Grad je, preko Centra za socijalni rad, obezbedio jednokratnu pomoć za porodice kako bi kupile drva za ogrev.
Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u selu Berilje kod Prokuplja i u Solunskoj ulici gde žive mahom romske porodice, autobuska linija ka Žitnom Potoku gde takođe žive Romi, samo su neki od prioriteta kojim će se Grad Prokuplje baviti u narednom periodu, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i uslova života Roma na ovim prostorima. Ipak, oni tvrde da im se život nije mnogo poboljšao od projekata, a da najveću korist imaju koordinatori koji ih realizuju.
