U prvih 8 meseci ove godine u Šumskom gazdinstvu “Toplica” koje se na teritoriji Prokuplja, Blaca, Kuršumlije i Merošine prostire na površini od 68.514 hektara, bespravno je posečeno 4.260 kubnih metara šume. Najveća šteta šumama u Toplici pričinjena je duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, na potezu između opština Kuršumlija i Podujevo, gde je u istom periodu bespravno posečeno čak 3.567 kubika drva.
Nakon što su aleksinačko šetalište i ulaz u Grdelicu ostali bez desetina stabala koja su nedavno posečena, ostalo je pitanje šta će biti sa tim drvećem. I dok u Koridorima Srbije kažu da će drvored iz Grdelice koristiti socijalno ugroženi građani, stablima iz Aleksinca grejaće se preduzeće JKP „Komunalne usluge“ koje ga je i poseklo.
Nakon što su ukazali na to da su stabla sa aleksinačkog šetališta isečena bez odobrenja nadležnih i po scenariju beogradske gondole, iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštavaju da su podneli i krivične prijave protiv odgovornih za seču drvoreda. Zahtevaju od Ministarstva životne sredine da vanredno ispita Opštinu Aleksinac, jer tvrde da je prekršila zakon.
Muškarac iz Niša poginuo je jutros na Suvoj planina kada je, kako su saopštili u policiji, prilikom seče drva za ogrev, stablo palo na njega.
Da je aleksinačko šetalište “zabetonirano” bez ijedne dozvole nadležnih i procedura koje moraju biti ispoštovane pre seče stabala – zaključio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Ističu da su stabla posečena bez odobrenja i po ranije isprobanom receptu beogradske gondole, čiju izgradnju je ova organizacija privremeno uspela da zaustavi.
Brutalni napad na građanskog aktivistu – tako iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju ocenjuju paljenje automobila Dušana Ostojića iz Aleksinca, koji je poslednjih meseci bio protiv seče drvoreda u ovom gradu. Zato pozivaju policiju i tužilaštvo da što pre identifikuju počinioce i otvore istragu o mogućoj političkoj pozadini koja se krije iza zapaljenog automobila.
Radnici sa testerama su od jutros ponovo na glavnom šetalištu u Aleksincu i nekoliko stabala već je posečeno. I pored negodovanja građana i mišljenja stručnjaka da stabla ne treba uništavati, već je nekoliko lipa pretvoreno u panjeve. Ministar zaštite životne sredine rekao je da veruje stručnjacima, ali da na osnovu fotografija misli da ne treba seći sva stabla.
Dok nadležni tvrde da 45 stabala ugrožava kanalizaciju i da je Šumarski institut izdao odobrenje da se poseku i uklone sa šetališta u centru Aleksinca, građani sumnjaju u to, a opozicija je podnela krivične prijave. U akciju odbrane drvoreda uključio se i zamenik predsednika Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije Dejan Nikolić koji poziva ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da zaustavi seču lipa.
Iako je seča stabala deo projekta uređenja šetališta u Aleksincu i posao je firmi koje su pobedile na tenderu, nekoliko drveta je juče poseklo aleksinačko javno-komunalno preduzeće “Komunalne usluge”, kako kažu, po nalogu Opštine i pored negodovanja građana. Opozicioni odbornik Boban Ranđelović najavljuje krivične prijave.
Počela je seča lipa na glavnom šetalištu u Aleksincu, koje bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da budu zamenjene javorom. Međutim, Aleksinčani nezadovoljni uništavanjem stabala, sprečavaju radnike da nastave sa testerisanjem.
Pošto se u Nišu poslednjih meseci teško diše, građani su se zapitali zbog čega se širom grada seku stabla koja obezbeđuju kiseonik. Iz JKP „Mediana“ kažu da se drveće seče zbog truleži, a da će na skoro svim mestima biti zasađeno novo.
Za 9 meseci u Šumskom gazdinstvu „Toplica“ od šumokradica je oduzeto 493 kubika ogrevnog drveta, a nadležni kažu da se krade i u državnim i u privatnim šumama. Za znatno veću oduzetu količinu u odnosu na prošlu godinu dosta je pomogla i policija koja, prilikom kontrole saobraćaja, kontroliše i propratnu dokumentaciju za seču i promet, ali u zvaničnim brojkama nema podataka sa administrativne linije sa KiM gde su najčešće krađe šuma.
Dok u Udruženju „Temska“ iz Pirota kažu da je na prostoru Arbinja, strogom rezervatu prirode na Staroj planini u toku brutalna seča najkvalitetnijih šuma, u Javnom preduzeću „Srbijašume“ tvrde da u strogom rezervatu nema seče, niti je bilo, te da je na širem lokalitetu koji se naziva Arbinje dozvoljena seča šuma saglasno sa planskim dokumentima iz šumarstva i iz oblasti zaštite prirode.
I dok veliki broj građana tvdi da je nelegalna seča šuma svakodnevnica u pirotskom kraju, u Šumskom gazdinstvu Pirot kažu da je od početka godine do sada otkriveno tek 25 slučajeva nelegalne seče, dok je protiv 16 osoba podneta prijava. Iz Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“ navode da je veći problem nepošumljavanje, kao i to što su kazne blage za šumokradice.
Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama sveta. I dok su u EU zakoni uređeniji, a ljudi svesniji posledica bespravne seče, u Srbiji je, osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice, problem i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom. Samo u Jablaničkom okrugu se godišnje nelegalno poseče više od 1.000 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.
Drvored u Hajduk-Veljkovoj ulici, u širem centru Niša, od ovog vikenda siromašniji je za dva stabla. Građani ove ulice negoduju zato što su izgubili deo hladovine, ali nadležni objašnjavaju da je drveće moralo biti isečeno jer im je žilište oštećeno kad se rekonstruisao trotoar, pa se osušilo.
Muškarac iz poljaničkog sela Vlase preminuo je od povreda koje je zadobio kada je, dok je sekao drva u šumi kod Vranja, na njega palo stablo.
Nakon što je u ataru sela Gornja Konjuša pokušao traktorom da povuče drvo da bi odglavio testeru, jedna grana udarila je muškarca i on je podleteo pod traktor koji ga je pregazio. Od zadobijenih povreda muškarac je preminuo na licu mesta.
Penzioner koji je sekao drva u ataru sela Urmanica preminuo je u putu do vranjskog Zdravstvenog centra od povreda koje je zadobio nakon što se jedno drvo prelomilo i palo na njega.
Gotovo sva stabla u leskovačkom parku od ponedeljka su oblepljena plakatima protiv seče koju je lokalna samouprava počela pre par dana, uz obrazloženje da su stabla stara i predstavljaju opasnost. Opozicija akciju naziva „betonizacijom“ grada.
