Dva učenika, jedan prvak i jedan koji pohađa drugi razred, jedini su đaci isturenog odeljenja dimitrovgradske škole “Hristo Botev” u selu Trnski Odorovci, a sa njima radi učiteljica Ana Lekov, koja ima preko 30 godina radnog iskustva, i koja ističe da joj je jedna od najboljih odluka u životu da radi u ovoj školi u brdsko-planinskom selu sa manje od 100 stanovnika.
Domaće maline, višnje i zova, ali i divlje jagode, kupine, drenjine i trnjine, ubrane u selu Vrmdža kraj Sokobanje, uz pomoć vrednih ruku domaćica postaju ukusna poslastica kojom se sladi cela porodica. Nena Marković iz ovog kraja pravi ih sa sestrom, po receptu koji su “ukrale” od majke, a ono što naprave domaćice iz Udruženja “Vrmdža domaća radinost” mogu da probaju svi koji vole ukusne i zdravije slatkiše.
Iako pedesetak meštana skoro svakodnevno prolazi putem koji je na proleće delom propao u provaliju u selu Babičko, nadležni iz Javnog preduzeća Urbanizam izgradnja još nemaju rešenje kako da saniraju ovo oštećenje. Osim ovog klizišta, problem je i u prilaznim putevima ka ovom selu, koji su oštećeni na više mesta.
Voda koja je prethodnih dana poplavila aleksinačka sela polako odlazi, ali je za sobom ostavila blato i mulj koji su prekrili dvorišta, a u nekim domaćinstvima su podovi puni peska. Meštani Vrćenovice su zbog toga jutros blokirali put i tako „pozvali“ nadležne da im pomognu da očiste dvorišta, jer su „zatrpani i odsečeni od sveta“.
Kako bi ekonomski osnažili mlade bračne parove koje žive u niškim selima i ohrabrili ih da prošire porodicu, iz Centra za socijalni rad “Sveti Sava” će u narednim mesecima nekima od njih odobriti besprovratnu novčanu pomoć.
Većina meštana sokobanjskog sela Vrmdže ne veruje da, prema staroj legendi, u njihovom jezeru živi ogromna neman, ali su joj bez obzira na to ipak dali ime. Tako priču o čudovištu Vrmdžila, koje niko nikada nije video, rado prepričavaju gostima i turiste pozivaju da dođu i pronađu ga.
Da se slatko može napraviti od paradajza ili kuvanjem tikve u vinu, Svrljižanke su pokazale na prvom Sajmu zimnice i zdrave hrane u selu Crnoljevica koji je organizovan povodom Svetskog dana žena na selu.
Izbeglice koje žive u kolektivnom ili su ugroženi u privatnom smeštaju u Nišu, a žele da se prijave kako bi dobili kuću na selu u kojoj će ubuduće živeti, kao i dodatnu pomoć, mogu da se prijave do 6. marta, navodi se na gradskom sajtu.
Da više ne mogu da čekaju da nadležni reše njihov problem pokazali su stanovnici sela Rutevac kod Aleksinca, koji su uzeli lopate u ruke i na oštećenom putu u selu popunili oko 400 rupa i jednu deonicu napunili betonom jer za asfalt, kažu, nemaju dovoljno para.
Do 8 sati jutros u svrljiškim selima „građansko pravo“ iskoristilo je čak 10 odsto birača, kažu u opštinskoj izbornoj komisiji.
Među ovogodišnjim dobitnicima Evropske nagrade za nasleđe, koju dodeljuju Evropska komisija i mreža Evropa Nostra, našla se studija zaštite sela Gostuša koje se nalazi kraj Pirota i ima prepoznatljive kuće građene od kamena i drveta bez maltera.
Zbog dve havarije na vodovodu, bez vode su meštani sela Trupale i Vrtište, ali i Miljkovac, Rujnik, Paljina i Berčinac. Završetak radova i na jednom i na drugom mestu očekuje se do 17 sati.
Kuće sela Gostuša građene od kamena i drveta bez maltera, kao verodostojni primer staroplaninske arhitekture, predstavljene su stručnjacima na međunarodnoj konferenciji u Dubaiju, na kojoj je Srbija imala predstavnike prvi put.
Novica Cvetković, rodom iz Kruševca, igrom sudbine od 1983. godine brine o zdravlju ljudi iz 22 sela koliko ih ima u planinskom delu Vranja zvanom Poljanica. Laborant je po struci, ali ga uglavnom starije stanovništvo ovog kraja oslovljava sa „doktore“.
Nakon 16 godina raznošenja pisama, razglednica, paketa i računa po selima na Radan planini, 56-godišnji poštar iz Prokuplja Slavoljub Sretković radi sa istim elanom kao i prvog dana jer zna da je nekim usamljenim meštanima zabačenih sela jedini prijatelj.
Stari u brdskim selima u okolini Babušnice, jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji, često samuju prepušteni sami sebi jer je većina mladih odavno napustila ove krajeve.
Meštani zaseoka Sibovac u blizini Krajkovca jedva pamte vreme kada su u svojim kućama imali normalnu struju jer im se, kako kažu, kućni aparati zbog naglih oscilacija i niskog napona kvare još od 1975. kada su drveni stubovi zamenjeni betonskim.
U Oruglici kod Leskovca, koja se nalazi svega desetak kilometara od administrativne linije sa Kosovom, danas je svečano otvorena renovirana zdravstevana ambulanta.
Više stotina žitelja planinskih sela u Medveđi i njihovih potomaka rasutih po svetu okupilo se na narodnom saborovanju na 15. „Kosidbi na Marovcu“ na kojoj su se takmičili najbolji kosači Gornje Jablanice.
Kako se živi u južnjačkim selima sa svega nekoliko stanovnika, ko u 21. veku veš pere u reci, kakvu gostoprimljivost stariji pružaju čak i nepoznatima, kako izgleda priroda ovog kraja uskoro će saznati čitaoci putopisa „Popisivač na točkovima“.
