Za 1.000 dinara građani su pre pet godina mogli da kupe osnovne namirnice i da im ostane za porodični sladoled. Sada, ne samo da ne bi mogli da kupe sladoled, već bi morali da se odreknu mleka ili jogurta da ne bi prekoračili taj iznos. Nova zvanična statistika pokazuje da Nišlije prosečno zarađuju 92.534 dinara. Ono što pokazuju novčanici razlikuje se od toga.
5.209 porodica i 10.360 pojedinaca u Nišu zavisi od socijalne pomoći, podaci su s kojima najveći grad na jugu Srbije dočekuje Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Iako iz Centra za socijalni rad kažu da ti brojevi opadaju, iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava ističu da borba protiv siromaštva mora da bude drugačija.
Iako se danas obeležava Svetski dan socijalne pravde, iz sindikata “Sloga” upozoravaju da je Srbija društvo nejednakosti, gde je većina građana siromašna dok manjina stvara lažnu sliku o blagostanju Srbije. U Nišu i na jugu Srbije je situacija izraženija jer, kako kažu, većina ljudi “preživljava” radeći za minimalac ili sa minimalnim penzijama.
Istraživanje Centra za razvoj građanskog društva „Protekta“ pokazuje da je skoro polovina niških domaćinstava energetski siromašna, jer za troškove energije daju od 40 do 50 odsto primanja. Najčešći problemi su loša stolarija i termoizolacija, vlažni zidovi i prokišnjavanje krova, a na konkurse energetske sanacije građani se ne prijavljuju zbog nepoverenja i jer nisu zainteresovani.
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se danas, 17. oktobra, a Srbija ga, kako navode iz nevladine organizacije „Inicijativa A11“, dočekuje sa sve većim brojem realno siromašnih građana i sve češćim odbijanjem zahteva građana za dobijanje pomoći. Ističu da država ne ide u susret socijalno ugroženima, pa su zato i pokrenulikampanju „Neprijatelj je siromaštvo a ne siromašni“ kroz koju javno postavljaju pitanje – da li se država bori protiv siromaštva ili protiv siromašnih?
U Srbiji petina, a u Severnoj Makedoniji skoro 17 odsto građana živi u siromaštvu, a pred svima je već 10 meseci novi trošak – nabavka maski i dezinfekcija. O tome kako se u novoj situaciji snalaze oni koji žive na ulici ili za život zarađuju na pijačnoj tezgi i sakupljajući sekundarne sirovine, pišu novinari Južnih vesti i televizije 360 stepeni.
Više od četvrtine stanovnika Srbije tokom prošle godine živelo je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Aktuelna pandemija će, predviđaju sociolozi, dodatno pokvariti ovu statistiku, pošto su mnogi izgubili posao, što ih je smestilo u rizičnu grupu i povećalo šansu da postanu siromašni. Nasuprot tome, bogati su još bogatiji.
U planinskom selu Tovrljane i obližnjim prokupačkim mestima živi 75 porodica, neke i u jako teškim uslovima. Zato Fondacija „Ana i Vlade Divac“ poziva one koji mogu da doniraju i pomognu da paketi namirnica stignu u ovaj siromašni kraj do Božića i ulepšaju im praznike.
Više od 5.000 niških porodica zavisi od socijalne pomoći, podatak je kojim najveći grad na jugu Srbije dočekuje Svetski dan siromaštva. Ipak, gradska većnica Tijana Đorđević Ilić kaže da, iako je i dalje veliki, broj siromašnih u Nišu poslednjih godina drastično opada.
Voždova, ulica čijim su trotoarima nekada koračali Stevan Sremac, Stanislav Binički, Branko Miljković, ulica u kojoj je nastala Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” i jedna od tri najstarije osnovne škole „Vožd Karađorđe“, kao i nadaleko cenjeno Narodno pozorište i danas ima značajne institucije, ali i najviše prodavnica polovne odeće.
Već 10 godina 69-godišnja Mira Pavlović živi u trošnoj kući u Knez Selu koja bi svakog trenutka mogla da joj padne na glavu. U Dom za stare ne želi da ide, kaže, već traži da joj neko obezbedi baraku u dvorištu u koju bi se smestila tokom zime.
Student, humanitarac i dobitnik najvećeg gradskog priznanja „11. januar“, Nišlija Jovan Milić, predstaviće svoju autobiografiju “I siromašni imaju san“ u sredu, 12. septembra od 12 sati u sali Univerziteta u Nišu. Prihod od prodaje knjige biće prosleđen Centru „Mara“.
Kolika je želja Nišlija, sa prosečnim primanjima od oko 40.000 dinara, da budu među prvih sto posetilaca prodavnice i dobiju vaučer od 1.500 dinara ili na otvaranju „H&M“-a ostvare popust od 20 odsto na jedan artikal, pokazuje slika stotina ljudi pred vratima.
Za to što ne postoji politika osmišljenog regionalnog razvoja i što u zemlji, pogotovo na jugu, ima nerazvijenih područja, odgovorna je prvo državna vlast, a zatim i lokalna vlast, smatra redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović.
Dvojica siromašnih dečaka koji prodaju brojanice na ulicama Leskovca kako bi pomogli roditeljima da prehrane njih i još petoro braće, pronašli su izgubljeni skupoceni mobilni telefon i vratili ga vlasnici.
Preko 20 odsto romske populacije odselilo se iz Leskovca samo u poslednje 2 godine, pokazuju istraživanja. Najčešći razlozi su težak ekonomski i socijalni položaj i nebriga društva za rešavanje njihovih problema.
Oko 180 siromašnih Roma iz Pirota dobiće besplatne lične karte u akciji koju sprovodi Nacionalni savet Roma u Srbiji i organizacija „Inicijativa za razvoj i saradnju“ iz Srbije.
Nijedna vlada poslednjih godina nije ni odgovorila na predloge predstavnika siromašnih opština sa juga da se uvedu poreske i kamatne olakšice za investitore kako bi ova mesta opstala, kaže predsednik Opštine Gadžin Han Saša Đorđević.
Dati 38,5 dinara za pljeskavicu od 100 grama za stanovnike razvijenih opština možda bi bilo beznačajno, dok je za žitelje Bele Palanke, koja spada u jednu od najsiromašnijih, i ovo udar na budžet.
Predstavnici kuršumlijske Direkcije i Doma zdravlja, kao i „Ekumenske humanitarne organizacije“ iz Novog Sada uručili su pomoć siromašnoj četvoročlanoj porodici Sarić iz kuršumlijskog sela Visoka.
