Nakon brojnih negativnih reakcija građana i nakon što su se svršene studentkinje GAF-a koje su izradile idejni projekat odrekle autorskih prava nad spomenikom nenasilju u Nišu, biće formirana komisija koja će, kako kaže gradonačelnik Dragoslav Pavlović, ispitati svu dokumentaciju, ko je šta potpisao i zašto je spomenik ispao “na način na koji je ispao”.
Svršene studentkinje GAF-a koje su izradile idejno rešenje za spomenik nenasilju u Nišu odrekle su se autorskih prava, kažu iz te ustanove. Koncept idejnog rešenja je zanemaren i pojedini elementi spomenika su žrtvovani da bi on na kraju bio što jeftiniji i jednostavniji, navode sa niškog Građevinsko-arhitektonskog.
“Ubi nas prejaka diktatura. Bravo, studenti” – poruka je koja se danas našla na spomeniku Branku Miljkoviću ispred Narodnog pozorišta u Nišu. Poruke podrške studentskim blokadama “šalju” brojne druge znamenite ličnosti u Srbiji, a reč je o performansu Urbane gerile Niš.
“Kao da su se deca igrala”, „kavez za ptice“, „skela“ – tako građani opisuju spomenik nenasilju u parku Svetog Save u Nišu, koji je skoro završen i plaćen više od 24.000 evra. Radi se po projektu “Polet” koji su izradili studenti niškog Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, a radove izvodi bravarska radnja „Jugoslav“ iz Niša. Iz te firme kažu da je “Polet” bio samo nacrt i da rade po izmenjenom projektu, kao i da ne rade ništa mimo njega.
Na delu zidina niške Tvrđave, koja je prošle godine obeležila tri veka postojanja, nedostaje nekoliko desetina kocki. Dok građani negoduju zbog toga što se jedno od obeležja Niša često nalazi u lošem stanju, nadležni kažu da je rešavanje ovakvog problema – “Sizifov posao”.
Odlukom Vlade Srbije, arheološki lokalitet Caričin grad kod Lebana dobio je status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, pa će taj ranovizantijski grad od sada biti zaštićen Zakonom o kulturnim dobrima.
Podizanje novih spomenika, novi naziv ulice, rebalans budžeta, program poslovanja i izveštaji o radu javnih preduzeća i ustanova – neke su od tačaka 38. sednice Skupštine Niša, koja je zakazana za četvrtak, 25. april, od 9 sati. Na dnevnom redu su i GUP, PGR i drugi važni urbanistički planovi, koji se odnose na “Novi Niš”, Pantelej i zonu Nišave i starog „Vulkana„.
Jedinstveni spomenik Ćele-kula iz Niša mogao bi da se nađe u društvu Kineskog zida, piramida u Egiptu, Stounhendža, Troje, Maču Pikčua, Notr Dama, Kipa slobode, Akropolja, Opere u Sidneju, ako bude na Uneskovoj listi svetske baštine kao materijalno kulturno dobro. Grad Niš će, uz pomoć predstavnika francuske Nice, početi sa prikupljanjem dokumentacije kako bi neki od spomenika kandidovali. Ćele-kula je, prema rečima gradonačelnice Niša, na prvom mestu, ali će odluka biti tek doneta.
Studentkinje niškog Elektronskog fakulteta Aleksandra Stojković, Aleksandra Dinković i Ana Janaćković prave 3D modele najvažnijih spomenika, crkava i manastira jugoistočne Srbije. Digitalizacijom kultnog nasleđa žele da motivišu ljude da se vrate u obilaske muzeja i veruju da će ovakvim 3D modelima doprineti boljoj prezentaciji epicentara kulture ovog dela Srbije.
Vlada Srbije proglasila je hidroelektrane „Sićevo“ kod Niša i “ Vučje“ kod Leskovca za spomenike kulture, što praktično znači da je država dužna da brine o njima i da je zabranjeno da na bilo koji način oštete ili unište.
Spomenik Stevanu Sinđeliću na Čegru godinama je u lošem stanju – površine su ispucale, ploče dotrajale, a oštećen je i jedan od topova iz Cerske bitke, pa Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu izdvaja oko 3,4 miliona dinara za sanaciju i restauraciju.
Monumentalni spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji je ubijen na današnji dan, 9. oktobra 1934. godine u Marseju, predstavlja impozantan deo identiteta Niša, a njegova istorija obeležena je mnogim prepravkama, rušenjima i obnovama. Prema podacima istoričara Bobana Jankovića spomenik iz 1939. godine tenkom je srušila nova komunistička vlast 1945. godine, da bi skoro 60 godina kasnije spomenik bio izliven ponovo, kada je trg ponovo nazvan po kralju.
Iako su nadležni najavljivali da će biti izgrađen u parku Svetog Save na proleće ove godine, spomenika nenasilju u Nišu još nema, a nema ni naznaka da će ga uskoro biti, pošto je propao tender za radove na njegovoj izradi. Razlog je što se nijedna firma nije odazvala pozivu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, iz koje o toj temi ćute. Procenjena vrednost radova je 2 miliona dinara.
Igrište, opština Kuršumlija, jug Srbije, selo gde je napravljen prvi spomenik u Srbiji junacima Gvozdenog puka sada ima i trešnjev top, omaž miru i anti-ratni simbol. „Top je simbolično napravljen za sve usijane glave koje sada zveckaju oružjem i prizivaju ratove. Ja mislim da ako započne treći svetski rat sa tehnologijom koja sada postoji, četvrti bi se vodio upravo ovakvim topom“ – kaže Života Jevremović, tvorac drvenog topa od trešnje koji umesto granata ispaljuje konfete ili bele golubove u znak mira i ljubavi. Ovaj top će se ispred podignutog spomenika Gvozdenom puku u tom selu simbolično oglašavati svake godine 11. 11. u 11 sati i 11 minuta i na taj način obeležavati Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Dok su iz vladajuće stranke napominjali da je spomenik donacija egipatskih prijatelja, opozicija je tražila spomenik Zoranu Đinđiću, a SPS Slobodanu Miloševiću. Nekadašnji zamenik gradonačelnika Miloš Banđur rekao je da u materijalima nije pronašao ponudu o poklonu spomenika, te da moraju da postoje zasluge i saradnja pre podizanja spomenika.
Neki od predloga novog Saveta za kulturu Niša jesu da se popišu prazni zidovi koji bi mogli da dobiju murale, kao i da se podignu spomenici Milunki Savić i Kralju Milanu, kaže predsednica Sara Cincarević. Ona je u emisiji “15 minuta” govorila i o tome koje manifestacije bi trebalo da dobiju status festivala od kulturnog značaja, o horu “Branko” čiji je dirigent već više od tri decenije, pripremama za Muzički edikt, kao i o tome kako da Nišlije žive u “kulturnijoj sredini”.
Pored bisti Justina Popovića, Đorđa Tasića, Jovana Hadživasiljevića i dr Franja Kopše, gradski park u Vranju postaće bogatiji za još jednu – bistu Stane Avramović Karaminge, čuvene vranjske pesmopojke koja je decenijama čuvala, negovala i drugima prenosila izvornu vranjsku pesmu, a veruje se i da je autorka pesme “Dimitrijo, sine Mitre” koja je ušla u srpsku kulturnu baštinu.
Iako je 2. novembra ispred Gradske kuće predstavljeno najbolje idejno rešenje za spomenik nenasilju u Nišu, nepunih mesec dana kasnije ocenjeno je da su sve ponude ipak neprihvatljive i nepotpune i obustavljena je nabavka. Članica žirija i većnica za kulturu Adriana Anastasov kaže da je reč o “tehničkim nedostacima” i da će spomenik svakako biti izgrađen naredne godine.
Nakon Beograda, i Niš bi mogao da dobije spomenik Stefanu Nemanji, na inicijativu Udruženja stvaralaca Niša “Car Konstantin”. Ideja je da on bude izgrađen u porti Pantelejske crkve, a inicijatori kažu da čekaju saglasnost nadležnih i da žele da daju deo novca za spomenik, kako navode, najpoznatijem Nišliji po ubeđenju.
Grobno mesto i spomenik crnogorskog junaka serdara Jola Piletića, koji se nalaze na niškom Starom groblju, nisu više devastirani, pošto su ih obnovili poštovaoci iz Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije. Piletić je i jedan od graditelja građanskog Niša nakon oslobođenja od Turaka, a njegovi potomci kažu da su inicijativu pokrenuli pre nekoliko godina, kada su uvideli da njegovo ime počinje da pada u zaborav. Održan je i pomen u njegovu čast.
