Na republičkom takmičenju iz književnosti učenice Medicinske škole „Dr Izabel Emsli Haton“ postigle su zavidne rezultate u jakoj konkurenciji vršnjakinja iz svih srednjih stručnih škola i gimnazija. Tamara Nikolić osvojila je prvo mesto, a drugoplasirana je bila Natalija Veljković iz iste škole.
Da li standardni jezik nastaje prirodno ili ga neko veštački dizajnira, šta za govornika znači udaljenost njegovog dijalekta od standardnog jezika – na ova pitanja odgovaraće profesor Boban Arsenijević. Akademsko predavanje pod nazivom „Standardni jezik juga i sindrom ružnog pačeta” biće održano u Univerzitetskoj biblioteci u Banovini u četvrtak, 30. marta od 17:30.
U holu Niškog kulturnog centra će biti održana razmena knjiga „Antikvarijat“, pa svi koji žele da zamene naslove, ali i da čuju čitalačka iskustva drugih, to mogu da urade od 12 do 14 sati.
Žiri Književne kolonije Sićevo odlučio je da nagradu Ramonda Serbica, koja se dodeljuje za celokupno književno delo pisca i njegov doprinos književnosti i kulturi, ove godine dodeli književniku Dragoslavu Mihailoviću.
Aplikacija za mobilne telefone “Vučilo”, rad niškog tima, dostupna je na internetu i besplatna za skidanje, a njeni korisnici igrajući se mogu da nauče ili usavrše pravopis srpskog jezika.
“Južnjački dijalekti”, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni” i smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.
Srbi iz dijaspore starosti od 8 do 30 godina mogu se do 7. februara prijaviti na besplatni tromesečni kurs srpskog jezika preko Skajpa, na kome će im mentori biti studenti srpskog jezika sa niškog Filozofskog fakulteta.
Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.
“Vučilo”, aplikacija kojom se kroz igru savladava srpski pravopis, na nedavnom hakatonu “Ideodrom 2015” bila je najbolja prema oceni žirija, a njen autorski tim iz Niša “bori” se kroz onlajn glasanje za novac potreban za njeno razvijanje.
“Neznam”, “nemogu”, “samnom” i ”dali” česte su greške u pismenim zadacima niških đaka, a sve je više i onih koji u sastavima crtaju “smajlije” i pišu skraćenice poput “msm”.
U jezik i njegovo izučavanje ne treba da se meša ni politika, ni ekonomija, a tako nešto se dešava raznoraznim kampanjama kojima se jezik „brani“, kaže Branimir Stanković, asistent na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.
Asistent na Departmanu za srpski jezik doktor Branko Stranković održaće večeras u 18 sati tribinu “Mit o lingvistici kao jezičkom inžinjeringu”.
Studenti iz Niša imaju problem da dobiju bolje ocene i stipendije na beogradskim fakultetima samo zato što govore drugačije od onoga što norma propisuje, smatra profesor lingvistike Boban Arsenijević.
Nakon što su “Južne vesti” ukazale na više pogrešno napisanih imena niških ulica, Komisija za njihove nazive podneće nadležnim službama inicijativu da se greške isprave.
Nakon što su na slovne, gramatičke i semantičke greške u nazivima niških ulica ukazale Južne vesti, a o tome izveštavali i drugi mediji, iz pokreta „Niška priča“ podnet je zahtev za hitno zakazivanje sednice Komisije za nazive delova naseljenih ulica i naziva mesta.
Srbi iz dijaspore starosti od 7 do 30 godina mogu da se do 22. februara prijave na besplatan tromesečni kurs učenja srpskog jezika preko Skajpa koji će im držati studenti Filozofskog fakulteta u Nišu.
Prezime Otona Župančiča “posrbljeno” nastavkom -ić, ulica posvećena Hilandaru sa nazivom “Hilendarska”, Nemanjić sa imenom „Stevan“, rimski brojevi sa tačkom, a redni arapski bez nje – neke su od grešaka na tablama sa nazivima niških ulica.
Dok u celom svetu deca spavaju kao anđeli, u Leskovcu „spijev k’o zaklani“. Takođe, samo u Leskovcu otac ćerku zove „sine“, a sina „ti be, majmune“.
Evropski dan jezika, 26. septembar, obeležen je danas po prvi put u Osnovnoj školi „Dobrila Stambolić“. Uz pomoć nastavnika jezika, osnovci su program izveli na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.
U Bujanovcu je 150 uglavnom mladih Albanaca iz Bujanovca i Preševa uspešno završilo školu srpskog jezika. Ovo je druga generacija Albanaca koja besplatno, tokom 6 meseci, pohađa školu.
