Iako je najavljivan kao najveći humanitarni centar na Balkanu i otvoren u Nišu pre 12 godina da bi učestvovao u suzbijanju nepogoda, nema informacija o tome da Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) pomaže u gašenju požara koji ovog leta bukte širom Srbije. Direktor Bojan Kostić za izjave upućuje na MUP, a iz Uprave za vanredne situacije MUP-a u Nišu upućuju na RSHC.
Koje aktivnosti sprovodi Srpsko-ruski humanitarni centar, koji više od decenije postoji u Nišu, ali je poslednjih godina „zatajio“, kao i da li se planira njegova integracija u sistem upravljanja vanrednim situacijama – pitanja su o kojima Srbija treba da informiše Evropsku uniju, piše u novom izveštaju Evropske komisije.
Iako pompezno najavljivan kao najveći i najznačajniji humanitarni centar za vanredne situacije na Balkanu, Rusko-srpski humanitarni centar iz Niša nije učestvovao u saniranju ekološke nezgode na terenu blizu Pirota. Iz Centra ne odgovaraju kako mogu da pomognu i zašto nisu, a ministarka Irena Vujović kaže da ih nisu ni zvali.
Zahtev poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramon da Srbija ukine Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu potpredsednica Dveri i predsednica niškog odbora Tamara Milenković Kerković vidi kao pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Poziva Fon Kramon da posete taj Centar, ali i Kamp Bondstil na Kosovu i Metohiji da bi, kako kaže, uporedila njihove aktivnosti.
Dok traje rat u Ukrajini, Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, koji je nedavno obeležio deset godina postojanja, miruje, a miruju i zahtevi da se ukine ili unapredi njegov status. Partnerstvo Srbije i Rusije kroz prizmu tog Centra analitičari u trenutnoj geopolitičkoj krizi ocenjuju neodrživim i navode da treba da se promeni namena tog objekta, dok je za druge više korist nego opasnost.
Da je Niš u velikoj meri deo bilateralne saradnje između Rusije i Srbije rekao je ambasadora Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko tokom današnje posete Nišu. Osvrnuli su se ambasador i gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i na rad Srpsko-ruskog humanitarnog centra, Društva srpsko-ruskog prijateljstva u Nišu kao i na buduće planove vezane za saradnju Rusije i Niša.
Da će Ministarstvo na čijem je on čelu i dalje razvijati Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, rekao je, saopštava Ministarstvo unutrašnjih poslova, Jevgenij Žiničev, ruski ministar za civilnu zaštitu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda.
Kape, viziri, maske, kao i mantili, nazuvci i zaštitne naočare nalazili su se u donaciji Srpsko-ruskog humanitarnog centra smeštenog u Nišu, koji je predat policiji, saopštili su u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Delegacija ruskih lekara, epidemiologa i stručnjaka za dezinfekciju, koji su došli nedavno zajedno sa ruskom pomoći, obišla je Niš. Njima je, kako piše na sajtu Grada, predstavljeno šta je do sada preduzeto, kao i šta je od njih najpotrebnije, a u narednim danima trebalo bi da se oforome konkretni planovi rada.
U narednom periodu promovisaće se kapaciteti Srpsko-ruskog centra u Nišu, rekao je državni sekretar MUP Milosav Miličković, kao modernog nastavno-trenažnog centra koji će biti pristupačniji većem broju stručnjaka koji se bave vanrednim situacijama. On je obišao Centar u društvu rukog kolege Aleksandra Čuprijana i ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka.
Ruska strana predstavila je Andreja Mančenkova kao novog kodirektora Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Kako je rečeno, zajednička odluka dveju strana jeste da se dosadašnji direktori promene, bez obrazloženja o razlogu, a takođe još nije poznato da li je srpska strana realizovala dogovor. Mančenkov je rekao da očekuje nastavak dobre saradnje.
Vlada Srbije je, kako piše u zvaničnom dokumentu, od Rusije zatražila dolazak aviona za gašenje požara “iljušin” tek juče, 31. oktobra, u danu kada su svi sa Stare planine javljali da je požar ugašen. Iako je načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić rekao da je avion zatražen na vreme, “iljušin” još nije sleteo na niški aerodrom.
Prvi obaveštajac Rusije, direktor Spoljnoobaveštajne službe Sergej Nariškin kaže da davanje diplomatskog statusa Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu nije zahtev, već molba za Srbiju. Takođe, Rusija je svesna, kako kaže, grubog pritiska pojedinih zapadnih zemalja koje ne žele da Centar dobije poseban status.
Pitanje diplomatskog statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu nikada nije konačno rešeno, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne odgovara kada će se to desiti. Ukoliko potpiše diplomatski status za niške Ruse, Vučić kaže da bi ga kritikovale pristalice EU, a ukoliko ne potpiše – kritikovali bi ga rusofili. Predsednik navodi da brine o interesima Srbije i da će javnost biti obaveštena kada bude bilo promena po ovom srpsko-rusko-niškom pitanju.
U znak zahvalnosti ruskom narodu na pruženoj pomoći za vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine u Prokuplju, spomen-ploča otkrivena je na zgradi prokupačkog Doma zdravlja. Na platou ispred Doma zdravlja je i pre nekoliko dana podignuta montažna aero-bolnica, na istom mestu gde je bila stacionirana i 1999. godine i ona će tu biti do petka.
Svečanom ceremonijom i pokaznom vežbom u Srpsko-ruskom humanitarnom centru označen je početak trodnevne vežbe u oblasti upravljanja posledicama vanrednih situacija “Srbija 2019“ koja u Nišu i okolini okuplja oko 700 predstavnika spasilačkih jedinica iz Srbije, Rusije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Mađarske, Turske, Kube i Rusko-jermenskog humanitarnog centra.
Međunarodna vežba multinacionalnih snaga Srbije i Rusije, sa 155 pripadnika Minisarstva za vanredne situacije Rusije, biće održana od 25. do 27. juna u Nišu, potvrdili su nišavski Okružni štab za vanredne situacije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Zbog lošeg rada Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu smenjen je direktor uprave za međunarodni rad Ministarstva za vanredne situacije Aleksandar Romanov, piše moskovski dnevnik Komersant. Međutim, ruski novinari navode da je Centar u Srbiji samo formalan razlog za ovu smenu.
Iako je svega 8% njih putovalo u Rusiju, građani Srbije imaju pozitivne stavove o ovoj zemlji i većinski su za da zaposleni u Rusko – srpskom centru u Nišu dobiju diplomatski status, pokazuje istraživanje Instituta za evropske poslove. Takođe, ispitanici misle da Srbija ima veliku ekonomsku korist od saradnje sa Rusijom, ali – Srbija duplo više izveze u Bosnu, na primer, nego u Rusiju.
Iako predstavljan i najavljivan kao regionalni balkanski centar za vanredne situacije, Srpsko-ruski humanitarni centar iz Niša nije učestvovao u gašenju velikih požara koji su zadesili Grčku. U Centru kažu da su čekali poziv, a Grci navode da su dobili pomoć spasilaca iz Evropske unije kojoj pripadaju. Analitičari tumače da je Ruski centar ograničen i tehnički i politički za pružanje pomoći regionu.
