Kao i ove godine, Uskrs 1937. godine bio je poečtkom maja, tačnije 2. maja. Tih prazničnih dana, za razliku od današnjih, nije bilo neradno za pozorište i bioskope u Nišu što je pokazao niški list Revija koji je 1937. godine objavio raspored dnevnih i večernjih predstava u Pozorištu i koji su se filmovi mogli pogledati u bioskopima „Evropa“ i „Car“.
Mnogi ugostiteljski objekti, znamenite ličnosti, vlasnici zemljišta, kao i urbane priče i legende pretvorene su u nazive niških krajeva i naselja, koji su se održali do danas, iako mnoga obeležja više ne postoje. Novinar i publicista, koji je pisao o starom Nišu, Ljubiša Sokolović smatra da su imena davana iz praktičnih razloga, pre svega zbog orijentacije meštana, a prenosili su se generacijski.
Niš, Nišavu, kafane, ljude i delove starog grada, a u stilu starogradske muzike i karakterističnim višeglasnim pevanjem najverodostojnije opevali su članovi Ansambla „Merak“ – jedne od najstarijih družina tog tipa na jugu zemlje. Svoje pesme ostavili su Nišlijama kao spomenar jednog vremena i življenja u starom Nišu gde su na notama života stasali kao ljudi, o čemu svedoči i monografija ansambla čije melodije traju više od četiri decenije.
Niš je odvajkada važio za jedan od glavnih trgovinsko-zanatskih centara, a jedna od ulica koja tome svedoči je i Obilićev venac. Bitna saobraćajnica koja povezuje centar grada sa železničkom stanicom i u kojoj se nalazi najstarija zanatska radnja “Šojka”, sada već opšte prihvaćeni orijentir Nišlija.
Nekada su gradovi i nebrojano mnogo ulica, trgova i škola nosili nazive po bivšem predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, a centralna niška ulica, sadašnja Obrenovićeva, zvala se Maršala Tita. Danas su Titove ulice preživele samo na periferiji Niša i po okolnim selima i ima ih ukupno 10.
Iako je ratna zima 1942. godine bila izuzetno hladna, a Niš, kao i ove godine, pod snegom i ledom, prema pisanju novinara tada najtiražnijeg okupatorskog lista Novo vreme, na stadionu Železničara održan je “Zimski kup niških klubova”. Pored toga, otvoren je narodni restoran sa jeftinom hranom, dogodilo se jedno “ubistvo iz strasti”, a ženama je zabranjeno šminkanje.
Nišlija Milan Reljić u svojoj porodičnoj arhivi ima fotografiju sa početka arheoloških iskopavanja na nalazištu “Medijana” uslikanu tridesetih godina prošlog veka. Njegovi preci su dali značajan doprinos razvoju kulturnih i obrazovnih ustanova u gradu.
Razglednice, fotografije, slike, kao i privatna dokumentacija pedesetak niških porodica pokazaće istoriju Niša od kraja 19. veka do sredine 20. veka na potpuno originalan način, i to na izložbi “Moj muzej moj grad” koje će biti otvorena u četvrtak 19. maja u 20 sati u Paviljonu u Tvrđavi.
Ulice Sokolska i Generala Tranijea zvanično su obeležene kao mesta koja su pisala nišku istoriju. Postavljene su memorijane table sa podsećanjem da su „Daltoni“ ’70. godine oborili rekord u neprekidnom muziciranju i da je Hipi dolina bila stecište mladih.
One koji su do raspada Jugoslavije “visili” u Dušanovoj ulici, stajali među hiljadama ljudi na svirkama „Orgazma“, “EKV”-a i “Galije” i bili deo okupljanja mladih iz svih republika, na to vreme podsetiće ponovno zatvaranje ove ulice u subotu 6. juna.
“Ako iskate da se mlogo smejete i malko naplakujete, izvoljevajte, izvoljevajte!”, poručuje autorski tim predstave koja će premijerno biti izvedena u subotu 25. aprila u 20 sati u niškom Narodnom pozorištu.
Idejom da na fotografijama kočije preplete sa automobilima, tramvaje sa autobusima, kaldrmu sa asfaltom i nemačke vojnike iz Drugog svetskog rata smesti u mart 2015. godine, Davorin Dinić „dirnuo je Nišlije u sentimentalnost“.
Posle više od godinu i po dana kod uličnih prodavaca pojavio se „Niški vesnik“, list za očuvanje i negovanje kulturnog blaga Niša koji se, kao prvi niški list, pojavio 1884. godine.
U Nišu je u svojoj 88. godini preminuo jedan od osnivača Demokratske stranke i dugogodišnji predsednik udruženja „Stari Niš“.
