Ono što su nekada pravile naše bake, sada izrađuju članice Udruženja “Kruna” iz Niške Banje, koje će svoje radove predstaviti danas i sutra, na izložbi pod nazivom “Kad zamirišu jorgovani”. Otvaranje je zakazano za 16 sati kod fontane.
U selu Ladovica, koje je postala poznata po pank festivalu “Pivski“ mlade generacije neguju duh radničke klase, a jedan od njih je i Miloš Stojković koji je četvrta generacija kovača.
Kujundžije, abadžije, ćurčije, grnčari, sapundžije, ikonopisci ili drvodeljci mogli bi da se nađu u niškoj Tvrđavi, u „Ulici starih zanata“, za čije se formiranje zalaže Udruženje zanatlija Niša. Iako zanatlije tvrde da imaju podršku Grada kada je reč o ovom projektu, o tome da li će ona biti sprovedena u delo, od Grada Niša „Južne vesti“ nisu dobile odgovor.
Od raznoraznih posuda za domaćinstvo do suvenira od gline, tako je izgledao drugi Sajam grnčarstva održan u jednom od sela pirotskog kraja – Poljskoj Ržani. U selu u kojem je grnčarnstvo bilo decenijama zastupljeno, svoje radove predstavilo je 10 grnčara koji nastavljaju tradiciju svojih predaka.
Da u veštim rukama jabuka ili rotkvica mogu postati cvet ruže ili predivan labud, a lubenica pravo umetničko delo, pokazuju radovi učiteljice Nakice Antić iz Svrljiga, jedne od retkih osoba kod nas koje se bave karvingom, a da nisu profesionalni kuvar.
Mališani iz vrtića i škola, ali i žene koje se profesionalno bave ovim zanatima, učestvovali su u Školi pletenja, heklanja i ukrasnog veza u okviru manifestacije „Dani Vranja“, a prodaja ovih proizvoda održava se danas u centru Vranja.
Iako se posao časovničara danas potpuno razlikuje od onog koji je nekada radio njegov deda Dobrivoje, inače majstor sajdžijskog zanata, Dragan Brančić i dalje ponosno čuva sećanja i održava tradiciju svoje porodice u Aleksincu. Veštine koje je učio od dede i oca preneo je i svojim ćerkama.
Ormari, kreveti, stolice za osobe sa invaliditetom, garderoba za dečije domove, paketići i pregršt sličnih majstorija samo su deo onoga što više od dve decenije iz radionice jednog stolara iz Niša, potpuno besplatno, odlazi onima kojima je najpotrebnije.
U Nišu i okolini još ima konja – njih četrdesetak u klubovima “Čegar” u Niškoj Banji, “Nonius” u Gornjem Međurovu i Udruženju za zaštitu životinja “Zoo Planet” u Kamenici. Kada im treba zamena potkovica i rezanje kopita, taj posao radi Žarko Jovanović.
Specifičan govor je jedna od prvih stvari koju gosti ptimete u Vranju. Vranjski dijalekt obiluje arhaičnim izrazima, pa se vrlo često mogu čuti reči poput ovam’, tam’, s’n, d’n, l’žov… Vranjanci kažu da iim je rečnik bogat, a govor ekonomičan.
Iako se Svrljig sa svih krajeva graniči sa mestima gde je karakterističan torlački tip narodne nošnje, svrljiška se od njega razlikuje i po mnogo čemu je jedinstvena u Srbiji. Karakterišu je regla, levka, dugan, paunovo pero i cvet kovilj.
Nerazdvojni deo autentične svrljiške narodne nošnje, ali i tradicionalnu obuću koja je i kroz mir i kroz ratove koračala sa Svrljižanima gde god bi krenuli, danas u ovom mestu izrađuje samo jedan čovek koji vrednim rukama čuva svrljiški opanak i njegovu izradu od zaborava.
Grnčari, tkači, drvodelje, kazandžije, pinteri, krznari, opančari i druge zanatlije predstavile su se Nišlijama na sabor narodnog stvaralaštva “Nišlijski sabor” koji se održava na keju do 21. avgusta.
Grnčari, tkači, drvodelje, kazandžije, pinteri, krznari, opančari i bombondžije neki su od zanatlija koji će se predstaviti na festivalu narodnog stvaralaštva „Nišlijski sabor“ od 18. do 21. avgusta na nišavskom keju.
Oni koji žele da nauče kako se tka, a kako se valja vuna, za kurseve ovih starih i skoro zaboravljenih zanata mogu da se prijave niškom Udruženju „Viliin vez“ do 3. jula, a već narednog dana počeće učenje i praksa od 6 nedelja.
Tokom vikenda će niške zanatlije ispred Galerije “Srbija” prezentovati svoj rad, a sa njima će biti i zanatlije iz Bugarske sa kojima sa kojima su radili na oživljavanju starih zanata.
Od četvrtka 11. februara do nedelje 14. februara na Trgu kralja Milana u Nišu održaće se izložba “Kreativni sokak” koja promoviše stare, ali moderne zanate.
U selu Gorčince, blizu Babušnice, živi Karolina Stamenković jedna od retkih tkalja u ovoj opštini, koja je sve tajne ovog zanata naučila od bake iz sela koja joj je otkrila starinski način tkanja.
U selu Surčevo, nadomak Babušnice, nalazi se poslednja i najstarija mašina za izradu voska na ovim prostorima koju nazivaju tesak. Ova sprava, napravljena pre više od 140 godina, proglašena je za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom države Srbije.
Koliko je osmoro filigrandžija postalo vešto nakon šestonedeljnog kursa na kom se prvi put susrelo sa zanatom izrade nakita od srebra i zlata koji izumire, videće posetioci izložbe njihovih radova koja će od 24. do 26. decembra biti održana u holu Niškog kulturnog centra.
