Iako iz Centra za evropske politike kažu ocena nije svrha, istraživanja koja su sproveli o praćenju stanja u pravosuđu, pristupačnost građanima dobila je ocenu 3, dok su usluge javnih beležnika ocenjeni četvorkom. Jedan od većih problema je dostupnost besplatne pravne pomoći, koje trenutno ima, kako kažu, samo na papiru.
Bivši direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović je pre 3 godine tužio ovu ustanovu dok je bio na njenom čelu, a potom su ga sledili i drugi zaposleni. Međutim, iste godine je od tužbe odustao, jer se nije pojavio na ročištu, navode iz Državnog pravobranilaštva, ali se njegove kolege nisu povukle, pa su tako trenutno aktivne 94 tužbe protiv UKC Niš. Advokat Zoran Mitić koji zastupa nekoliko lekara koji su tužili zbog neplaćenog rada kaže da sporovi, kako im i ime kaže, idu jako sporo, traju i više od 2 godine, a još nema ni prvostepene presude.
Da se suđenja u leskovačkom Osnovnom sudu tokom letnjih meseci često odlažu zbog toga što rashladni uređaju nisu ispravni žalili su građani, a da će taj problem uskoro biti rešen obećala je ministarka pravde Maja Popović. Ona je tokom posete sudovima u Leskovcu najavila i mogućnost zamene fasade na zgradi Višeg suda, dok su investiciona ulaganja nemoguća u Prekršajnom sudu, koji se, kako je rečeno, nalazi u neuslovnoj zgradi koja je vlasništvo Grada.
Većina sudova i tužilaštava u Srbiji ne objavljuje na sajtovima vesti o svom radu, a na zahteve za informacije od javnog značaja koji se odnose na javne funkcionere ili medijski interesantne teme retko odgovaraju, pokazuje istraživanje “Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa”, koje je sprovela organizacija „Partneri Srbija“.
Čak četvrtina zaposlenih u lokalnim medijima u Srbiji ne znaju ko su uopšte portparoli sudova i tužilaštava o kojima izveštavaju, pokazuje istraživanje “Saradnja pravosuđa i medija na lokalu”. Autori kažu da problem nepoverenja i zatvorenosti moraju da rešavaju i pravosuđe i novinari – tako što će se unutar pravosudnih organa birati osobe za bavljenje medijima i tako što će se novinari edukovati za izveštavanje o sudskim procesima.
Novinari u Srbiji smatraju da je pravosuđe zatvoreno i da sudije sa njima ne smeju da komuniciraju, a pravosuđe vidi medijske radnike kao nedovoljno stručne, kažu autori istraživanja “Iskustvo i percepcije novinara o transparentnosti pravosuđa u Srbiji”. Rezultati pokazuju i da sudovi i tužilaštva ne objavljuju redovno saopštenja na sajtovima, kao i da većina redakcija nema novinare obučene za izveštavanje iz oblasti pravosuđa.
“Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije” – pitanje je na koje će u nedelju, 16. januara, građani koji izađu na referendum moći da odgovore sa “da” ili “ne”. Mnogi, međutim, nisu sigurni o čemu zapravo treba da odlučuju, a pojedini stručnjaci kažu da se do potpunih informacija teško dolazi i da je to namera vlasti, a ne slučajni propust.
Istraživanje koje je sprovela organizacija „Partneri Srbija“ pokazalo je da na zahteve o predmetima koji se u sudovima i tužilaštvima vode zbog krivičnih dela protiv službene dužnosti, ili nema odgovora ili su oni samo statistički. Jedino Više javno tužilaštvo u Nišu dostavilo je optužnice i optužne predloge, a iz Partnera kažu da bi građani trebao da znaju koje su najčešće zloupotrebe i ko su oni koji ih čine.
Rešenje da su ispunjeni svi zakonski uslovi da 11 programera iz Niša, uhapšenih zbog sumnje na digitalnu prevaru, budu izručeni Sjedinjenim Američkim Državama, donelo je Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu. Okrivljeni imaju pravo žalbe, a konačnu odluku donosi ministar pravde.
Viši sud u Beogradu doneo je odluku da u SAD izruči samo jednog od 11 uhapšenih programera zbog digitalne prevare. Mladić koji se izručuje je, kako piše u saopštenju Suda, sam tražio da mu se sudi u Americi, koja je tražila izručenje svih zbog sumnje da su prevarili američke državljane i tako zaradili 70 miliona dolara.
Na autorski tekst direktora RTV Vranje Zorana Veličkovića u kome, nezadovoljan presudom u sporu sa portalom InfoVranjske sudije naziva korumpiranim i kaže da donose sramne presude kojima legalizuju govor mržnje, reagovalo je Društvo sudija Srbije. Ovo javno istupanje, kažu, ugrožava njihovu samostalnost, ali je i protiv zakonske zabrane da se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Direktor televizije nije želeo da komentariše za Južne vesti na koje je sudije mislio i ima li dokaze za optužbe.
Da su se dvojica Aleksinčanina koji su u sporu potukli nakon ročišta u sudu, i to u zgradi suda, potvrđuje advokat jednog od njih. Policija je reagovala i utvrđeno je, kako kažu, da nema elemenata krivičnog dela, već svima koji su učestvolali sledi prekršajna prijava.
Da bi izbegli mogućnost zaraze virusom korona, u Prekršajnom sudu u Nišu sudiće se video-vezom, okrivljeni će biti na ulazu, a sudija u sudnici. Vlada Srbije uredbom je propisala da se i u krivičnom postupku sudi preko zvuka i slike, a Zaštitnik građana poziva da se ispoštuje pravičnost suđenja za sve.
Predlog Visokog saveta sudstva, da na čelu Privrednog suda u Nišu bude aktuelni predsednik Božidar Stanković, koji je pre dve godine vozio auto sa lažnim tablicama, osporila je narodna poslanica iz Niša Jelena Žarić Kovačević i on na tu funkciju nije izabran. Razloge za to da bude protiv ovog kandidata je, kako kaže, pronašla na Guglu.
Šta donosi predlog amandmana o ustavnoj reformi pravosuđa biće tema tribine koja će u utorak, 21. maja biti održana na Pravnom fakultetu u Nišu.
Zbog činjenice da je od 2016. do danas samo 4 puta angažovan po službenoj dužnosti, a da su pojedine kolege, tvrdi, u istom periodu dobijale posao 13 i više puta, advokat iz Prokuplja Slobodan Stojanović tužio Osnovno i Više javno tužilaštvo u Prokuplju, Osnovno tužilaštvo u Kuršumliji i Osnovni sud u Prokuplju i Kuršumliji. Dok on tvrdi da postoje „omiljeni advokati“ koji se dodeljuju po službenoj dužnosti, iz Tužilaštva odbacuju optužbe.
Prijem ukupno 160 tužilačkih i sudijskih pripravnika u sudove i tužilaštva u Srbiji obaviće se po prvi put kroz testiranje kandidata, polaganjem testa znanja. Testiranje će sprovesti Pravosudna akademija, a od ukupnog broja, na jugu Srbije biće posla za 32 pravnika.
Porodica Petrović iz Niša kupila je stan pre 15 godina, a kada su hteli da ga uknjiže dočekala ih je zabrana koju je na uknjiženje stavio izvršitelj. Zbog duga investitora njihov stan je na licitaciji, iako imaju sudsku presudu da je on njihovo vlasništvo.
Od utorka 1. novembra u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radiće se samo hitni postupci zbog štrajka administrativnih radnika. Nezadovoljni niskim zaradama, službenici počinju generalni štrajk, pošto, kako su saopštili, nisu uspeli da se dogovore sa Ministarstvom pravde oko osnovice za obračun plata.
Predstavnici albanskih političkih partija nezadovoljni su, kažu, integrisanjem pripadnika njihove nacionalnosti u organima sudstva i traže da predsednik Osnovnog suda u Bujanovcu bude Albanac, prenosi sajt Titulli.com.
