Usporen je saobraćaj u Ulici Vojvode Mišića u Nišu, jer se i na toj deonici rekonstruiše toplovod u dužini od 135 metara, od Vatrogasnog doma do raskrsnice sa Vojvode Tankosića, za 17 miliona dinara.
Saobraćaj u Generala Milojka Lešjanina, u samom centru Niša, već danima je otežan pošto je deo kolovoza raskopan, a građani pitaju šta se tu radi i do kada će trajati. Reč je o radovima na toplovodu, dužine 162 metra, a rekonstrukcija koja prema projektu košta 14.962.630 dinara, zvanično može da traje do 27. avgusta.
Umesto dosadašnjih 6,56 dinara po kilovat satu, Nišlije će varijabilni deo računa za grejanje od oktobra plaćati 7,11 dinara, ako Gradsko veće usvoji predlog Nadzornog odbora „Toplane“. To je poskupljenje od 8,42%, a iz tog preduzeća kažu da je razlog porast cena gasa i mazuta.
Iako je pre više od 3 meseca gradonačelnica Dragana Sotirovski najavila da će nadležni početi da rešavaju problem v. d. statusa direktora u skoro svim javnim preduzećima u Nišu, to još nisu započeli, pa većina njih i dalje, skoro dve godine, ima „nerešen“ status. Komisija za izbor direktora jeste formirana, ali se već dve godine nije sastala, a predsednik Radan Ilić kaže da nisu imali šta da rade, jer nijedan konkurs nije raspisan. Vršioci dužnosti direktora uglavnom kažu da im ovakav status ne smeta, jer ih ne ograničava u radu.
Na dan „kontramitinga“ naprednjaka, najmanje 782 radnika niških javnih preduzeća, ustanova i opština nije bilo na svojim radnim mestama iz različitih razloga. Najviše odsutnih bilo je u najvećim niškim preduzećima, Mediani i Vodovodu, a samo dvojica od 14 direktora su tog dana bili na poslu. Među njima nije direktorka „Pčelice“, koja je ranije isticala da ni ona, a ni njeni zaposleni, neće ići na miting, ali je ipak bila u jednom od autobusa. Skoro svi predsednici opština bili su tog 26. maja na odmoru, a trojica i na okupljanju za „put nade“.
Umesto gorionika na mazut koji su do sada korišćeni, leskovačka Toplana kupila je nova dva kombinovana gorionika na mazut i gas, koja su, po rečima v. d. direktora tog preduzeća Tomice Jovanovića, plaćena 50 miliona dinara.
Svake godine po jedno raskopavanje – tako Leskovčani komentarišu trenutno stanje na Bulevaru oslobođenja, gde je za saobraćaj zatvorena jedna traka, potpuno iskopan trotoar, pa osim pešaka negoduju i vlasnici lokalajer su im ispred prodavnica rupe duboke po nekoliko metara. Da je iskopavnje centra bilo neophodno ističu iz Toplane, a razlog tome su zastarale cevi toplovoda koje moraju biti zamenjene.
Još sutra ujutru će radijatori biti topli u stanovima u Nišu koji se greju preko Toplane, saopštili su iz ovog preduzeća, a nakon toga je i zvanično kraj ove grejne sezone.
Od ukupno 8 javnih preduzeća kojima rukovodi Grad Leskovac, samo su JKP Vodovod i Toplana poslovali negativno i sa gubicima u prethodnoj godini, dok su sva preostala preduzeća 2022. godinu završila sa pozitivnim finansijskim bilansom. Takođe, većnici su usvojili i predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu, s obzirom na to da su prihodi veći za 439 miliona dinara.
Radijatori u stanovima onih koji koriste daljinsko grejanje u Nišu i dalje su topli, jer grejna sezona još nije završena, a iz Gradske toplane kažu da je trenutna procena da će tako biti do 26. aprila, ali da će pratiti vremensku prognozu i grejati sve dok to bude potrebno.
Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Nišu, kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na Univerzitetu, trebalo bi uskoro da bude ugašena i da od sledeće zimske sezone koristi prirodni gas za grejanje, najavljuje direktor KLER-a Dušan Radivojević.
Rekonstrukcija toplovoda kroz deo Ulice vojvode Mišića u Nišu od Vatrogasnog doma do raskrsnice sa Vojvode Tankosića, dužine 135 metara, koštaće više od 17 miliona dinara. Posao su na tenderu Gradske toplane dobile tri firme – beogradski „Synergy tech“, kao i niški „Konfor“ i „Glikom“.
Zbog priključenja novih korisnika stanovnici Ulice Ljube Nenadovića, koja se nalazi u neposrednoj blizini parka Čair, neće imati grejanje do 18 sati.
Drugi put ove grejne sezone je grejanje u Nišu poskupelo – Gradsko veće je usvojilo predlog Toplane da varijabilni deo računa ubuduće bude 6,56 dinara po kilovat satu, što je povećanje od oko 7%.
Radnici leskovačke Toplane od jutros pokušavaju da saniraju kvar na toplovodu kod zgrade Gimnazije, zbog čega je 67 stanova u centru tog grada od jutros bez grejanja. Bez grejanja je i zgrada Gimnazije koju, osim osim učenika te škole, koriste i đaci Ekonomske škole, zbog čega su učenici danas na onlajn nastavi, a očekuje se da kvar bude saniran tokom dana.
Prošle noći je zbog minusa Gradska toplana u Nišu počela 24-časovno grejanje stanova, a kažu da je sigurno da će neprekidno grejati do sutra. Prvobitno je planirano da radijatori u stanovima Nišlija budu topli non-stop do kraja nedelje, ali iz Toplane kažu da se prognoze vremena menjaju i da će u skladu sa tim i raditi.
Umesto dosadašnjih 6,12 dinara po kilovat satu, Nišlije će varijabilni deo računa za grejanje plaćati 6,56 dinara, ako Gradsko veće usvoji predlog Nadzornog odbora „Toplane“. Iz tog preduzeća navode da je razlog poskupljenja od 7,17% porast cena energenata.
Status vršioca dužnosti direktora leskovačke Toplane Miloša Ilića ističe 30. decembra, a s obzirom na to da po Zakonu ne može da bude biran dva puta, gradski većnici prihvatili su predlog da novi v. d. direktor bude diplomirani ekonomista i dosadašnji izvršni direktor za ekonomsko-finansijske poslove tog javnog preduzeća Tomica Jovanović.
Zbog odlaganja početka grejne sezone, građani Niša koji se greju preko Toplane, oktobarske račune platiće sa umanjenjem. Kako je ranije naveo Predrag Miličić, direktor Toplane, biće obračunat samo varijabilni deo. Međutim, iako mnoge Nišlije kažu da su im stigli umanjeni računi, ima i onih kojima je stiglo da plate pun iznos. Dejan Gavrilović iz Efektive, udruženja za zaštitu potrošača, kaže da ako nekome nije stigao umanjen račun, svoja prava može potražiti reklamacijom Toplani.
Da svetsku energetsku krizu ove zime ne bi trebalo da osete građani juga Srbije, ali da je dugoročno jako važno da se svi okrenemo „zelenoj energiji“ i odreknemo „smederevca“ koji nije efikasan i zbog koga nam je, između ostalog, zagađen vazduh koji svi dišemo, neki su od zaključaka debate Južnih vesti. Stručnjaci apeluju da građani počnu da misle o energetskoj efikasnosti i da treba da budu svesni da će im se novac koji ulože u obnovljive izvore energije višestruko vratiti.
