Etno kompleks “Borin grad”, za koji je urbanistički projekat odrađen još pre tri godine, mogao bi, ipak, da bude izgrađen u naselju Tulbe u Vranju, pošto Gradska uprava preko tendera vrednog 15 miliona dinara traži firmu koja će odraditi projektno-tehničku dokumentaciju.
Svrljig je i ove godine bio domaćin Sabora gajdaša balkanskih zemalja, jedine takmičarske manifestacije u Srbiji koja okuplja gajdaše, etnomuzikologe i stručnjake iz te oblasti. Titule najboljih odlukom žirija sa 17. Sabora poneli su Vanja Ilijev u kategoriji troglasnih gajdi, odnosno Vladan Radisavljević u kategoriji dvoglasnih gajdi.
Svrljiška manifestacija posvećena tradicionalnom pastirskom jelu održaće se 2, 3. i 4. avgusta, a centralni deo i ove godine biće takmičenje u pripremi belmuža, pastirski višeboj, ali i koncerti popularnih pevača.
Ljubitelji tradicionalne muzike imaće priliku da uživaju u pesmama sa juga koje će u subotu, 13. jula, izvesti grupa Izvor na Trgu Staniše Stošića. Ovim nastupom obeležavaju 20 godina postojanja i rada.
Kako bi se mladi Romi upoznali sa sa svojim poreklom, tradicionalnom romskom muzikom, folklorom i običajima, pokrenuta je crowdfunding kampanja za prikupljanje prikupljanja sredstava za osnivanje romskog kulturno umetničkog društva u Nišu. Cilj je da se prikupi 350 hiljada dinara.
Negovanje i očuvanje kulturne tradice svrljiškog kraja, organizacija kulturnih manifestacija, kao i promocija etno i eko turizma biće glavni ciljevi Udruženja Svrljižana, koje je juče formirano u Nišu.
Šljivovica se vekovima u Srbiji pravi, ali i konzumira i u dobru i u zlu, što je običaj koji se prenosi sa generacije na generaciju i koji je sada i zvanično postao deo nacionalnog identiteta, nakon što je upisana na UNESCO-vu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu svakodnevnu upotrebu značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji Srbije.
Pevačica Bilja Krstić i orkestar Bistrika održali su sinoć koncert na niškoj letnjoj pozornici gde su zajedno sa Nišlijama pevali neke od najpoznatijih izvornih pesama. Koncert “Miris baštine” obeležili su gromoglasni aplauzi i bis koji je zaokružio veče etno muzike.
Ljutenice, ajvari, sokovi, džemovi, kompoti, ali i čuveni svrljiški sir, kiselo mleko, salate i druga kulinarska umetnička dela koje su pripremile domaćice iz svrljiških sela, posetioci će moći da vide, ali i kupe na 4. Sajmu zimnice koji se održava u svrljiškom selu Crnoljevica u petak od 10 sati.
Do pre nekoliko godina tradicionalnu pirotsku šaru mogli smo uglavnom da vidimo na nekom od ćilima, ali je modna kreatorka Silvana Tošić rešila da ovaj simbol grada „vrati u život“ i svakodnevicu. Tako sada ovaj motiv krasi košulje, haljine, torbe i promoviše kulturu i tradiciju na modnim revijama širom sveta.
Sa idejom da tokom novogodišnjih praznika spoji srpsku tradiciju sa savremenim običajima ukrašavanja domova, istoričarka Dragana Milić iz zaplanjskog sela Taskovići umesto jelke, okitila je grane badnjaka i bora. Plastične i staklene ukrase zamenila je vunenim i heklanim, koje je sama izradila po motivima po kojima su prepoznatljivi Niš i Srbija i njima okitila svoje novogodišnje drvo.
Češće pranje ruku dok se sprema hrana i slavlje u više „tura“ između kojih prostorija treba da se dezinfikuje, kao i da gosti budu na distanci – preporuke su epidemiologa i člana Kriznog štaba Branislava Tiodorovića pred sezonu slava. On napominje da slave mogu da proslavljaju uz poštovanje običaja, ali i svih mera koje bi sprečile širenje zaraze i koje se sprovode i inače.
Da dok je pandemije korone ništa neće biti isto, pa ni uskršnja tradicija, svedoče priče zaplanjskih domaćica, koje u vanrednom stanju, vanredno i praznuju. Od prirode će uzeti boje, a kako bi održale rastojanje, jaja će deliti “štapom i kanapom”, ali tek pošto ih naprskaju alkoholom.
Ovogodišnji festival u čast vranjskoj gradskoj pesmi biće održan 21. i 22. februara od 20 sati u Pozorištu “Bora Stanković” u Vranju, a osim lokalnih izvođača koji vranjsku pesmu čuvaju od zaborava, nastupiće i vokalne solistkinje Merima Njegomir i Danka Stojiljković.
Udruženje „Radinost“ iz Aleksinca više od decenije radi na očuvanju starih zanata. Njihove plemenita misija je čuvanje tradicionalnih umeća poput šivenja, vezenja, heklanja i pletenja, a uz rad članovi umeju da zapevaju i poneku narodnu pesmu.
Poslednjeg dana Božićnog posta, na Badnji dan, po tradiciji – u ranu zoru, brojni pravoslavni vernici poranili su u obližnje šume po badnjak, mlado drvo hrasta koje se na uveče unosi u kuću.
Različite varijante narodnih lirskih pesama, prema mišljenju stručnjaka, najveće su bogatstvo usmene lirike, a u okolini Pirota još se mogu čuti pretežno od žena koje su ih nekada najčešće pevale uoči Đurđevdana i pred Božić. Dok se u poslednje vreme Stara planina najviše pominje u pričama o odbrani reka, ima i onih koji o njoj brinu čuvajući od zaborava narodnu tradiciju.
Iskustvo staro 3 decenije, brižljivo pripreman svaki detalj, osveštena vodica i od 2 do 3 sata, potrebno je da se pripremi slavski kolač bez koga nijedna kuća ne dočekuje krsnu slavu. Predstojeća slava Sveti Nikola je jedna od najmasovnijihm ne samo u Toplici, već i u celoj Srbiji, a Vesna Stajković iz Prokuplja samo je jedna od mnogih domaćica koja ima poseban ritual i vreme koje odvoji da bi kolač izgledao onako kako ga je zamislila.
Iako su roštiljdžije skare raspalile od ranog jutra, jubilarna ”Roštiljijada” svečano je otvorena u večernjim satima uz trubače i vatromet, a muzički deo manifestacije počeo je koncertom Lepe Brene. Cene specijaliteta od mesa slične su kao prošle godine, slažu se i posetioci i roštiljdžije koje će i ove godine praviti najveću pljeskavicu na svetu. Večeras na Bulevaru oslobođenja nastupa Crvena jabuka.
U Vranju će od 9. do 11. avgusta biti održan Međunarodni festival srednjovekovne kulture “Kesar fest”. Ove godine u gradskom parku u Vranju okupiće se viteške družine iz Kraljeva, Stalaća, Beograda, Gračanice, ali i iz Mađarske i prikazati posetiocima svoje srednjevekovno oružje, opremu, kao i umetnost borbe.
