Ekipa Lovačkog udruženja „Dr Milenko Hadžić“ proglašena je za najbolju u spremanju tradicionalnog jela svrljiških pastira – belmuža, po kome se naziva manifestacija koja se održava u Svrljigu. Titulu najlepše pastirice ove godine ponela je Nađa Stevanović, a „Belmužijada“ je završena koncertom Halida Bešlića.
Jedan od povoda da se 21. i 22. februara održi festival koji će propagirati vranjsku pesmu koja se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, je taj što se ove godine navršava 50 godina od smrti čuvene vranjske pesmopojke Stane Karaminge, autorke pesme “Dimitrijo, sine Mitre”.
Kako to običaji i nalažu na Badnji dan, jutros su u blizini Svrljiga muškarci poranili po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo za koje se veruje da ima moć, jer mu lišće ne opada cele godine.
U sali Svetosavskog doma u Sabornoj crkvi u Nišu večeras od 20 sati biće održan koncert tradicionalne muzike i predanja “Bela vila” kojim će Snežana Spasić i muzička grupa Naissa obeležiti jubileje rada.
Od 1968. godine, kada je prvi put obukao kostim, Svrljižanin Duško Živanović donosi deci poklone, ali i osmehe, stvarajući večne uspomene uoči novogodišnjih praznika. Gotovo da nema kuće u svrljiškoj opštini koja nema bar jednu fotografiju sa njim, a čike Dule, iako sada penzioner, i ne pomišlja da prekine tradiciju dugu pola veka.
O karakteristikama srpske kulture i tradicije, o tome da li su tradicije prepreka ili podsticaj društvenih promena, o (dis)kontitnuitetu razvoja naše kulture, životu u multikulturalnom društvu i izazovima globalnog društva, govoriće docent Filozofskog fakulteta Jelena Petković. Akademsko predavanje „Kultura Srbije između tradicije i modernizacije“, kako je najavljeno iz EU info kutka, biće održano u Univerzitetskoj biblioteci u sredu 5. decembra u 18 sati.
Obučeni u autentične narodne nošnje koje su prikupljali od svojih baka i deka, desetak tinejdžera iz Svrljiga, često se okupljaju, trudeći se da očuvaju nasleđe ovog kraja. Dok izvode igre i pesme svojstvene ovom kraju, mladi Svrljižani održavaju kult predaka, ali i užvaju u nesvakidašnjoj zabavi.
Na kompilaciji među 12 najboljih ženskih vokala koji kroz muziku oslikavaju tradiciju svojih zemalja, našla se i pesma sa albuma Biljane Krstić – Sedi moma na visoko. Ova pesma nastala je krajem 19. veka, a zahvaljujući pevačici koja je rodom iz Niša čuće je ceo svet.
Da bi sačuvali od zaborava period od oslobođenja Niša od Otomanskog cartva do danas, iz Udruženja „Mladi ambasadori“ pozivaju Nišlije i one koji žive u okolini da iz porodičnih arhiva izvuku fotografije, dokumenta, pisma i pošalju ih njima. Planiraju da od prikupljenog materijala naprave multimedijalni Muzej uspomena.
Čuveni niški muzičari Živojin Isaković Čokalija i Ljubiša Cvetković Robi mogli bi da dobiju spomenik, sličan onom koji su Nišlije digle Sremcu i Kalči, ali kod Palilulske rampe. Ovo je inicijativa Udruženja za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule „Sokak“ i Udruženje samostalnih privrednika i zanatlija, koji će prikupljati donacije za gradnju spomenika.
Centralni park u Niškoj Banji će se u petak i subotu, 7. i 8. septembra pretvoriti u dom tradicionalnih radinosti, pa će tako biti izloženi proizvodi karakteristični za Srbiju i njenu tradiciju, kažu u Opštini Niška Banja, a održaće se i dva takmičenja – ono za najbržu vezilju i pletilju, kao i “folklorijada”.
Saborom gajdaša balkanskih zemalja biće otvorena tradicionalna „Belmužijada“ koja se ove godine održava 3, 4 i 5. avgusta u Svrljigu. Pored koncerata, izbora za najlepše pastirice i pastire i nadmetanja u raznim sportskim, ali i kulinarskim disciplinama, i ove godine će se brojni takmičari boriti za titulu majstora belmuža, tradicionalnog jela svrljiških pastira.
Da od zaborava ima ko da sačuva zvuke tradicionalnih igara i pesama svrljiškog kraja, dokazuje i 13-godišnja Iva Milenković iz Svrljiga koja na svojoj fruli oživljava već pomalo zaboravljene zvuke koji su nekada odjekivali Svrljiškim planinama iz frula pastira.
Pesme izvika, gajdaške svirke, kao i deo narodnog stvaralaštva, posetioci će moći da čuju u okviru Festivala tradicionalne muzike „Retnik“ koji će se održati 9. i 10. septembra u Leskovačkom kulturnom centru.
Godišnju nagradu “Matiću u čast”, jedinu koja se dodeljuje na temu nadrealizma u Srbiji, ove godine dobila je Nišlijka Aleksandra Mirić za delo „When The Saints Go Marching In“. Njen rad je nastao na prošlogodišnjoj “Art to go jazzy” koloniji, koja se održava u okviru “Nišvila”.
Iako se posao časovničara danas potpuno razlikuje od onog koji je nekada radio njegov deda Dobrivoje, inače majstor sajdžijskog zanata, Dragan Brančić i dalje ponosno čuva sećanja i održava tradiciju svoje porodice u Aleksincu. Veštine koje je učio od dede i oca preneo je i svojim ćerkama.
Selo Drajinac će večeras od 19 sati biti prvi domaćin zajedničkoj ekipi sela Lalinac i Grbavče na ovogodišnjim „Susretima sela svrljiške opštine“ na kojima će učestvovati 5 sela koja će se takmičiti u folkloru, pastirskim igrama i u izvođenju narodnih običaja.
Abdal, odslni, oplazal, abar i druge reči koje koriste samo u Pirotu i okolini, pa teško mogu da ih razumeju ljudi koji nisu iz tog kraja, Dragoljub Zlatković preveo je na književni jezik. Čak 33.000 reči na dijalektu objasnio je i kroz primere kako ih Piroćanci koriste u svakodnevnom govoru.
Bivši i sadašnji učenici, profesori i ostali zaposleni u Gimnaziji “Stevan Sremac” okupiće se kako bi osnovali udruženje koje će biti zaduženo za očuvanje tradicije škole. Osnivačka skupština zakazana je za 30. maj od 19 sati u svečanoj sali Gimnazije.
Iako se Svrljig sa svih krajeva graniči sa mestima gde je karakterističan torlački tip narodne nošnje, svrljiška se od njega razlikuje i po mnogo čemu je jedinstvena u Srbiji. Karakterišu je regla, levka, dugan, paunovo pero i cvet kovilj.
