Dan državnosti Republike Srbije obeležava se, od 2002. godine, na Sretenje 15. i 16. februara u znak sećanja na dva bitna istorijska događaja, podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. ali i potpisivanje Sretenjskog ustava 1835. godine. Za hrišćane ovaj datum je ,takođe, veoma bitan, jer predstavlja ispunjenje božijeg obećanja o spasenju.
Zabrinutost i panika građana, kao i patrole naoružane vojske u gradovima obeležili su proglašenje vanrednog stanja u Srbiji zbog virusa korona. Odluku nije donela Narodna skupština, već je proglasio predsednik Aleksandar Vučić, pa pravnici kažu da je ona bila protivustavna, a izvođenje Vojske na ulice marketing i prekomerna reakcija države. Posle tačno dve godine promenila se epidemiološka situacija, raspisani su izbori, ukinute su mere, a virus nije nestao.
Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije proglasili su danas na posebnoj sednici promene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, koje su građani izglasali na referendumu održanom 16. januara.
Većina glasača koja je izašla na ponovljeni referendum u Knez Selu odabrala je opciju za promenu Ustava. Mogućnost da ponovo glasa imalo je 644 stanovnika, a kako navode u Gradskoj izbornoj komisiji 219 zaokružilo je potvrdan odgovor, 65 negativan, a 2 listića bila su nevažeća.
Nakon što je Gradska izborna komisija zvanično objavila da je 40% Leskovčana u nedelju glasalo na referendumu za promenu Ustava u oblasti sudstva i pravosuđa, mnogi Leskovčani posumnjali su u nepravilnost zbog toga što je, prema poslednjem preseku, u 18 sati izlasnost bila 27%, a nakon zatvaranja biračkih mesta izlaznost se povećala za čak 13%. Iz GIK-a kažu da su preseke o izlaznosti objavljivali samo na osnovu 2 biračka mesta i tvrde da nije bilo nepravilnosti.
Većina birača koji su u nedelju izašli na glasanje u Vranju, Surdulici, Vladičinom Hanu, Bujanovcu, Preševu, Trgovištu i Bosilegradu glasala je za ustavne promene u oblasti sudstva i pravosuđa. Najveća izlaznost je u Bosilegradu, gde je od 7.381 upisanog glasača na referendum izašlo njih 5.207, a najmanja u Preševu – 2,77%. odnosno od 42.199 upisanih, glasalo ih je svega 1.170.
Za razliku od Niša gde je većina glasača bila protiv promene Ustava u oblasti sudstva i pravosuđa, u svim opštinama Jablaničkog okruga preko 70% građana, koji su izašli na glasanje, potvrdno su odgovorili na referendumsko pitanje.
Na jučerašnjem referendumu za promene Ustava u oblasti sudstva i pravosuđa, rezultati u Topličkom okrugu se razlikuju od preliminarnih rezultata na republičkom nivou, jer je više od 70% građana zaokružilo “da”, dok se u proseku 30% Topličana izjasnilo da nisu za ustavne promene.
Za razliku od rezultata na republičkom nivou, prema kojima je oko 60% birača koji su se izjasnili na referendumu glasalo za promene ustava u oblasti sudstva i pravosuđa, u Nišu je više onih koji su izašli zaokružilo “ne” – 53,28%, dok je za promene Ustava glasalo 45,98% Nišlija.
Građani Srbije danas do 20 sati glasaće o predložnim promenama Ustava u oblasti sudstva i pravosuđa, a da li su za ili protiv promene Ustava Republike Srbije južnjaci će se izjasniti na jednom od 1.671 glasačkog mesta. Glasačka mesta u Pirotu, Prokuplju i Vranju otvorena su na vreme, a prema rečima predsednika izbornih komisija za sada sve protiče po planu i bez neregularnosti. U Nišu nije na vreme otvoreno biračko mesto 12, u Opštini Medijana.
Glasači sa Kosova i Metohije moći će da se izjasne na referendumu o promeni Ustava na biračkim mestima u Kuršumliji, Vranju, Novom Pazaru i Raškoj, odlučila je Republička izborna komisija.
Za ili protiv promene Ustava Republike Srbije građani će u nedelju, 16. januara, moći da glasaju od 7 do 20 sati na jednom od 1.671 glasačkog mesta na jugu zemlje, a oni koji imaju kovid moći će to da učine od kuće, kao i starije i osobe sa invaliditetom.
“Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije” – pitanje je na koje će u nedelju, 16. januara, građani koji izađu na referendum moći da odgovore sa “da” ili “ne”. Mnogi, međutim, nisu sigurni o čemu zapravo treba da odlučuju, a pojedini stručnjaci kažu da se do potpunih informacija teško dolazi i da je to namera vlasti, a ne slučajni propust.
Uoči referenduma koji građane Srbije očekuje u nedelju 16. januara, pokret “Ne davimo Beograd” organizuje tribinu “Reci Ne! Režimskim promenama Ustava”, koja je zakazana za sutra, 13. januar od 17:30.
Šta se tačno menja u Ustavu Srbije i zašto su vlasti tako brzo odlučile da raspišu referendum, kao i o čemu se oni tačno izjašnjavaju u Fonetovom serijalu „Kvaka 23“ govorio je profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pozvalo je sve građane da na vreme provere da li su upisani u birački spisak, kao i tačnost upisanih podataka, kako bi 16. januara mogli da glasaju na referendumu o promeni Ustava. Kako je saopšteno, birački spiskovi sa svim promenama će biti zaključeni 31. decembra.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije za nedelju, 16. januar, 2022. godine. Kako je rekao, promena Ustava se odnosi samo na onaj deo odeljka koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca.
Izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa dobijaju polako prefiks “istorijske”, s obzirom da je čitav proces započet još 2016, a poslednje izmene desile su se u julu ove godine. O njima se diskutovalo na javnom slušanju u sali niške Skupštine, a kako se čulo od ministarke pravde Maje Popović, izmene su tu zbog građana, ali i zbog pristupanja EU. Ovo je i prvi susret na kojem je i struka u najvećoj meri pozitivno ocenila predloge vlasti.
Javno slušanje na temu “Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa” biće održano u ponedeljak, 13. septembra, u velikoj sali Skupštine Grada Niša od 11 sati. Prema pisanju RTS-a, uvažen je zahtev Evrope i struke da se izvršna i zakonodavna vlast povuku iz tela koja će birati sudije, a menja se i način izbora javnih tužioca.
Brojni prigovori i svi odbijeni nakon izbora za članove mesnih zajednica na jugu Srbije, najmanjih organizacionih jedinica lokalne samouprave za koje se ipak bije velika politička bitka. I dok interesovanje stranaka raste, izlaznost građana opada i brojna su svedočenja da su bili pod pritiskom da glasaju za kandidate koji su članovi vladajuće Srpske napredne stranke, čiji su se visoki funkcioneri, kao Andrej Vučić u Novom Sadu, pojavljivali na glasanju.
