Da će u Bojniku uskoro biti otvorena zadruga sa plantažom od 100 hektara, kao i fabrika vode, najavio je Milun Nikolić koji je rodom iz ovog kraja, a živi u Beču i prema pisanjima nekih medija, jedan je od najbogatijih Srba u dijaspori.
Najava visokih temperatura u februaru preko 15 stepeni ne raduju poljoprivrednike jer bi voćke mogle ranije da krenu sa vegetacijom, nakon čega bi temperature mogle da se spuste ispod nule i da dođe do izmrzavanja, što bi kasnije smanjilo prinose. Ipak, poljoprivredni stručnjaci savetuju da najavljeno toplije vreme voćari iskoriste i završe prolećnu rezidbu koja je u toku, a odmah nakon toga obave zimsko prskanje voća, jer sa prvim pupoljcima biljke postaju najranijivije i zahtevaju adekvatnu zaštitu.
Iako je kalendarski uveliko počela jesen, zbog neobično visokih temperatura priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa su neke voćke ponovo procvetale. Novi cvetovi mogu iznuriti voćke, pa je verovatno da će sledeće godine one imati slabiji rod, kaže stručnjak za voćarstvo niške Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srećko Vukašinović.
U najtoplijim danima ovog leta, kada lekari preporučuju da svakodnevno unosimo dosta voća i povrća, mališani u niškim vrtićima su cele nedelje za užinu dobijali đevrek, kukuruzni štapić i kolač, a uz ručak salate nije bilo. Roditelji su se požalili na to što hrana koja se daje najmlađima ni inače nije zdrava, ali da su posebno razočarani što u sezoni voća i povrća toga nije bilo na meniju. Iz Predškolske ustanove „Pčelice“ odgovaraju da su morali da poštuju „imperativne zakonske procedure u postupcima javnih nabavki“, ali da će već sledeće nedelje u jelovniku biti voća i povrća.
Obilne padavine i vlažnost zemljišta ne pogoduju gotovo svim poljoprivrednim proizvodima, a naročito voću, što je već dovelo do truljenja i pucanja plodova, posebno trešnje koja sada stiže, a proizvođači sa juga Srbije plaše se da će slično zadesiti višnju i šljivu, kulture koje su najrasprostranjenije. Nestabilne vremenske prilike utiču i na pojavu bolesti i štetočina kod voća i useva pa je neophodno, čim to vreme dozvoli, uraditi prskanje odgovarajućim preparatima
Sneg i niske jutarnje temperature do minus 3 stepena ovih dana mogle bi da desetkuju ovogodišnji rod voća na jugu Srbije, a posebno je na udaru koštičavo voće poput šljive, kajsije, breskve koje je u fazi punog cveta. Stručnjaci navode kako bi, ukoliko potraju nepovoljni vremenski uslovi, ovogodišnji prinosi bili prepolovljeni.
Niske temperature koje su ispod proseka za ovo doba godine, po proceni prokupačke Poljoprivredno-stručne savetodavne službe, ne pogoduju voću, a naročito su ugrožene višnja i šljiva koje su u punoj fazi cvetanja. Dodatni problem za voćare predstavlja i kiša koja je prethodnih dana padala, pa poljoprivredni stručnjaci savetuju obavezno prskanje i zaštitu čim to vremenski uslovi dozvole.
Za sadnju novih zasada voćnjaka i vinograda, 42 vlasnika registrovanih poljoprivrednih domaćinstava iz Vlasotinca dobilo je novčana sredstva u iznosu od 80% sadnog materijala, odnosno maksimalno 40.000 dinara. Na konkursu se prijavilo 47 poljoprivrednika, a kako navode iz Kabineta predsednika Opštine, njih četvoro su odustali od prijave, dok je jedan dobio subvencije u prošloj godini, pa nije mogao i ove.
Kroz akciju „Zasadi da rodi na Paliluli“ na određenim lokacijama te niške opštine biće sadnja stabala voća, a predstavnici Opštine i ATC fondacije su potpisali ugovor o realizaciji tog projekta. Cilj akcije je, kako piše na Fejsbuk stranici Opštine Palilula, podizanje svesti stanovništva o eko sistemu i ozelenjavanju planete.
Kako bi stekli neophodno znanje i veštine učenici prokupačke Poljoprivredne škole obavljaju praktičnu nastavu u voćnjacima školske ekonomije, gde je u toku rezidba šljive i višnje. Na ovaj način, osim što pomažu završetku ovog važnog posla u voćnjacima, uz stručnu pomoć predavača stiču i važna saznanja o tehnikama rezanja koja kasnije mogu primeniti baveći se poljoprivredom proizvodnjom.
U planinskim selima kuršumlijske opštine već nekoliko godina unazad je sve rasprostranjenija organska proizvodnja voća i povrća, a proizvođači nemaju problema sa plasmanom svojih proizvoda na tržištu. Proizvođači kažu da je ovo podneblje posebno pogodno za uzgoj maline i kupine čija se cena trenutno kreće oko 200 dinara, a oni koji se odluče da prerađuju svoj proizvod i tako ga prodaju, mogu da zarade i više.
Da je limun, kao jedna od najtraženijih voćki ovih dana, skuplji u odnosu na početak marta, potvrdio je čitalac Južnih vesti koji je rekao da za kilogram ovog južnog voća mora da izdvoji od 50 do 120 dinara više. Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je danas da ima dovoljno zaliha hrane, ali da bi moglo da se dogodi da nestane limuna koji jeste skuplji.
Zbog lošeg vremena i manje količine padavina kasnila je jesenja setva žitarica u leskovačkom kraju, te se očekuju manji prinosi. Niske temperature odlažu i sadnju voća i povrća na otvorenom.
Domaće maline, višnje i zova, ali i divlje jagode, kupine, drenjine i trnjine, ubrane u selu Vrmdža kraj Sokobanje, uz pomoć vrednih ruku domaćica postaju ukusna poslastica kojom se sladi cela porodica. Nena Marković iz ovog kraja pravi ih sa sestrom, po receptu koji su “ukrale” od majke, a ono što naprave domaćice iz Udruženja “Vrmdža domaća radinost” mogu da probaju svi koji vole ukusne i zdravije slatkiše.
Nišlije koje planiraju da kupe voće i povrće više ne moraju da odlaze od pijace do pijace u potrazi za najpovoljnijim cenama, jer je na sajtu „Tržnice“ odnedavno dostupan pijačni barometar, koji se ažurira na dnevnom nivou. Pored toga, direktor „Tržnice“ Goran Đorđević najavljuje i opciju za onlajn kupovinu u bliskoj budućnosti, kao i pretragu garderobe i druge robe koja se prodaje na tezgama i lokalima u sklopu pijaca.
Umesto na pijačnim tezgama, limun koji je niško Javno komunalno preduzeće “Tržnica” nabavilo za prodaju i dalje trune u magacinu, a prema svedočenju radnika ponovo je velika količina ove voćke bačena u smeće.
Još pre nekoliko meseci je niško preduzeće koje se bavi održavanjem pijaca, a odnedavno i veleprodajom voća i povrća, nabavilo dvadesetak tona limuna, a prema tvrdnjama radnika više je bačeno nego što je prodato. Direktor JKP “Tržnica” Goran Đorđević kaže da “limun kalira kao i drugi poljoprivredni proizvodi”, ali tvrdi da preduzeće zbog toga nema gubitke.
