Umesto vode, korito Knežičke reke puno je fekalija jer su neki meštani, tvrde čitaoci, problem nedostatka kanalizacije “rešili” tako što su cevi sproveli u reku. Zabrinuti su da će se zaraziti, pa pozivaju nadležne iz Opštine Doljevac da hitno reaguju.
Krajem juna na reci Lužnici u opštini Babušnica, u blizini izvorišta Ljuberađa kojim se vodom snabdeva i Niš, meštani su uočili veliku količinu bele pene i zabrinuli se da li je reka zagađena. Penu su videli i radnici niškog JKP Naissus, a nakon uzorkovanja vode detektovana je povećana količina deterdženta. Ipak, iz Naissusa kažu da to nije uticalo na zdravstvenu i higijensku ispravnost vode za piće.
Reciklažna dvorišta u svakoj niškoj opštini ponovo su najavljena, prvo u Opštini Medijana, ali lokacija koja je za to planirana je u blizini Nišave na Bulevaru Nemanjića, a stanari zgrada u Ulici Branka Krsmanovića se tome protive i za sutra najavljuju protest. I Pokret SRCE je reagovao, jer su dobili odgovor da će reciklažni centar za sakupljanje kabastog otpada biti najverovatnije u blizini pešačkog mosta i keja, pa kritikuju nameru gradske vlasti da u „urbanoj sredini formira deponiju“.
Vanredno uzorkovanje i ispitivanje kvaliteta vode reke Nišave, nakon akcidenta nastalog prevrtanjem cisterne sa amonijakom u blizini Pirota, pokazalo je da nije uočena promena boje i mirisa vode, niti su uočene vidljive otpadne materije.
45-godišnji muškarac iz Vranja, kao odgovorno lice preduzeća koje je gradilo objekat u Trgovištu, osumnjičen je da je izazvao pomor ribe u privatnom ribnjaku, do koga je došlo nakon slivanja smese sirovog betona u reku Tripušnicu i ribnjak koji uzima vodu iz te reke.
Predstavnici Ekološkog ustanka pokrenuće postupak u nadležnim ministarstvima kako bi se rad rudnika olova i cinka “Bosil metal” u planinskom selu Karamanica kod Bosilegrada obustavio dok se uradi studija o proceni. Voda u selu puna je arsena upravo zbog rudnika, tvrde aktivisti, pozivajući se na analize Insituta za hemiju, a upravo obilazak rudnika bio je jedan od povoda njihove posete Bosilegradu, gde je održan sastanak kome je prisustvovao i poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnici lokalne samouprave i direktor rudnika.
Kako bi unapredili žaštitu i očuvanje životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu, ili najviše zagađuju životnu sredinu, Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine, sačinili su „Zeleni“ i „Crni list“ na kom se pored Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije nalazi i fabrika „Knauf“ iz Surdulice, na čije zagađenje građani ukazuju godinama.
Crna boja u Gabrovačkoj reci, koja se pojavila početkom februara, potiče od algi i trava koje trule na dnu korita, i nije utvrđeno izlivanje neke materije, konstatovala je Vodna inspekcija.
Da se u Gabrovačkoj reci nalazi crna boja, kao i da uzrok nije naftna mrlja saopšteno je iz “Srbijavode”, odakle kažu da su nadležne inspekcije na terenu kako bi ustanovile uzrok i uzorkovale vodu. Direktor ribočuvarske službe kaže da je reka veoma zagađena, ali da nema uginuća riba.
Nakon učestalih oštećenja korita Gazdarske reke od poplava u prolećenom periodu, primetno je zagađenje te reke, navodi se u saopštenju ”Pokreta za razvoj Medveđe” odakle, kao direktnog krivca, optužuju rudnik Lece zbog toga što, kako navode, oni u reku ispuštaju teške metale i na taj način uništavaju floru i faunu. Ipak, upravnica rudnika demantovala je optužbe i dodala da ne želi da bilo šta više komentariše.
Veliki broj Nišlija već prvog dana konkursa za zamenu starih ložišta počeo je da prikuplja potrebnu dokumentaciju, kažu u preduzećima koja izdaju potrebne potvrde. U Yugorosgaz-u kažu da za sada nisu izdavali potvrde, ali stiže veliki broj poziva zainteresovanih građana, dok iz Toplane potvrđuju da se su dobili veliki broj poziva i 7 zahteva, a da će potvrde izdati narednih dana.
Parola “Niš hoće da diše” izvela je više desetina ljudi na Trg kralja Milana u Nišu, koji su najpre odali počast nedavno stradalima u saobraćanoj nesreći na Bulevaru Medijana, a zatim i protestovali zbog nebezbednog saobraćaja i zagađenosti vazduha i divljih deponija u gradu. Protestovali su i zbog načina na koji se vlast odnosi prema tim problemima. Sa skupa koji je organizovao niški odbor Dveri poslate su poruke da Nišlijama nije zagušen samo vazduh, već i dostojanstvo i intergritet grada.
Ribolovci koji su jučerašnje sunčano jutro iskoristili za pecanje na Južnoj Moravi zatekli su divlju deponiju nedaleko on Niša, kod Donjeg Međurova prema Čokotu. Pored raznog đubreta, od plastike do šuta, nesavesni građani bacili su na deponiju i knjigu “Bonton” o lepom ponašanju.
Nakon što se između aleksinačkih sela Subotinac i Kraljevo reka Moravica zamutila i voda dobila plavičastu boju, na teren su izašli vodoprivredni inspektori, uzorkovali je, ali zvaničnih informacija o uzroku još nema. Voda je plava u neposrednoj blizini postrojenja za prečišćavanje pijeće vode “Bresje”, a da li su hemikalije koje su završile u vodi iz tog postrojenja, iz JKP “Vodovod i kanalizacija” Aleksinac ne odgovaraju.
Da je celim svojim tokom reka Lužnica koja protiče kroz Babušnicu rizična za zdravlje kupača, ali i da poljoprvrednici ne bi smeli da je koriste za navodnjavanje, ustanovio je srednjoškolac Milan Ilić koji će svoje istraživanje predstaviti na takmičenje Regionalnog centra za talente u Nišu. Ribolovci kažu da je sve manje riba u reci, a istraživanja srednjoškolca uz pomoć profesora niškog PMF-a kažu da ih neće više ni biti za 10 do 15 godina.
Katastrofalno ekološko stanje Južne Morave, na koje su ukazivali i izviđači iz Vranja, trebalo bi da se popravi kada Srbija bude počela da koristi pare iz fondova EU. Kako je kazao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, samo u vode bi trebalo da bude uloženo ukupno 9 milijardi evra u narednih 15 do 20 godina.
Ribolovci iz Pančeva, Beograda, Kuršumlije, Leskovca, Prokuplja i Niša protestovali su na Mramorskom mostu, da bi skrenuli pažnju javnih službi i građana na zagađenost Južne Morave, ali i ostalih reka u Srbiji.
Zbog prevelike zagađenosti reke, kako navode organizatori, zato što „pesak vadi ko gde stigne“ i tako remeti tok vode, zato što više ne mogu ni da pecaju, jer nema ribe, biće održan protest u nedelju, 6. avgusta, na Mramorskom mostu od 18 sati. Najavljen je dolazak ribolovaca iz cele Srbije.
Kako bi sačuvali Južnu Moravu, u koju otiču fekalne vode i veliki deo đubreta iz južne Srbije, od potpune ekološke katastrofe, 31 predstavnik lokalnih samouprava, javnih preduzeća i organizacija, prema rečima predstavnika vranjskog izviđačkog Odreda „Zavičaj 1093“, potpisao je memorandum “Tužna Morava”.
Pohabane cipele, najlon-kese i džakovi, gajbice za voće, pa čak i daske toalet šolja koje vise sa povijenih grana drveća na obodu reke kod sela Ćukovac nadomak Vranja, razlog je zašto Južnu Moravu sve češće nazivaju “Tužnom Moravom”.
