Sve više građana se isključuje sa Toplane zbog enormnih računa za grejanje, pojedini čak za loženje koriste komunalni otpad i to je samo deo problema koji je ove sezone Niš zavio u oblak dima – čulo se na tribini Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Njihov predstavnik Danijel Dašić predlaže da se umesto subvencija za preduzeća gubitaše, novac iz budžeta ubuduće izdvaja za bolje grejanje.
Uličnom akcijom na ulazu u nišku Tvrđavu, u subotu 23. marta od 11 sati, Nacionalna koalicija za decentralizaciju će početi svoju borbu kojom, kako kažu, žele da Niš konačno prodiše punim plućima. Potom će u ponedeljak 25. marta imati tribinu pod nazivom „Kada će Niš da prodiše?“.
“Ubi me prejaki dim”, “Nebo je malo za sve” i “ A be blokišu me PM2 i PM10” – kreativni su komentari poznatih Nišlija poput Branka Miljkovića, Piksija i Galeta iz grupe „Kerber“ koje su osmislili niški “gerilci” kako bi ukazali na problem zagađenja vazduha i pozvali nadležne da ga reše.
Na osnovu različitih istraživanja, merenja i upoređivanja, profesor niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Marjan Ranđelović zaključio je da je termoenergetski sektor, odnosno Toplana i ložišta, najveći zagađivač vazduha u Nišu. Savetuje ljude da se u periodima veće zagađenosti ne šetaju i ne bave sportom napolju, a one sa osetljivijim zdravljem i da nose specijalne maske.
Ove zime Niš je bio jedan od zagađenijih gradova, a koncentracija štetnih čestica je bila povremeno i 7 puta viša od dozvoljene. Naglašavano je da je jedan od većih problema, pored loženja, i saobraćaj, a odgovore na pitanja hoće li se zbog ovoga uvesti mere, kao što su ekološki autobusi ili podsticanje građana da više koriste gradski prevoz, nisu imali ni Grad ni Direkcija za javni prevoz. Luksemburg se, sa druge strane, protiv zagađenosti bori na veoma inovativan način – besplatnim prevozom za sve.
U Nišu postoji poremećaj strujanja vazduha zbog neplanske bespravne gradnje, tvrde iz Demokratske stranke Srbije, a za to krive gradsku vlast i građevinsku inspekciju koja ne ruši nelegalne zgrade.
Glavni izvori štetnih PM čestica u Nišu su auspusi i dimnjaci, i te čestice uvek su povećane u zimskim mesecima loženja, kaže direktor Instituta za javno zdravlje Miodrag Stojanović. Za smanjenje aero-zagađenja, što je dugotrajan proces, Stojanović predlaže i da autobusi na struju zamene postojeće u niškom javnom prevozu.
Gasifikacija, manja upotreba automobila, ozelenjavanje urbanih delova grada, ali i smanjenje pušenja, neke su od mera koje predlažu stručnjaci i aktivisti da bi se smanjila zagađenost vazduha u Nišu. Dodaju i da nije normalno prihvatiti postojeće stanje i reći da u Nišu mora da smrdi jer građani ne žive na Zlatiboru, kao što je nedavno izjavila doktorka iz Instituta za javno zdravlje.
Niški gerlici, poznati po akcijama kojima su na duhovit način ukazivali na brojne probleme u gradu, postavili su “kabinu za disanje” u hodniku niškog Medija centra, pred početka tribine o aero-zagađenju na koju su pozvani i predstavnici Grada.
Niš je poslednjih meseci jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, a da je aero-zagađenje značajan faktor rizika za nastanak masovnih nezaraznih plućnih bolesti kao što su akutne disajne infekcije, hronična opstruktivna bolest pluća, hronični bronhitis, primarni rak bronha, potvrđuje i pulmolog niškog Zavoda za plućne bolesti Goran Janković. Zaštita od čađi, gara, pare i štetnih gasova nisu hirurške maske sa kojima, kaže ovaj specijalista, viđa ljude na ulici, već specijalne 3M maske.
Izolovane PM čestice tokom protekle nedelje u Nišu su prelazile i 200 mg, dok je dozvoljena granica 50, pa će zagađenost niškog vazduha biti tema Gradskog foruma koji se održava sutra 23. januara od 14:30 u Media i reform centru.
Kako je do kraja 2018. godine važio ugovor sa Institutom za javno zdravlje Niš o kontroli kvaliteta vazduha, ta ustanova trenutno ne obavlja ovaj posao za Grad. Međutim, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine navode da koncentraciju štetnih PM čestica, kojih je poslednjih dana previše u vazduhu, prate uz pomoć republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
Po svom kvalitetu, kako pokazuju merenja, sinoć u Nišu je vazduh bio jako zagađen, ali osim podataka da su ponovo bile povećane čestice koje su manje od čađi, nadležni ne daju više informacija, dok je u Milanu, u Italiji, najavljeno da će ovaj grad biti ozelenjen sa 3 miliona stabala novog drveća, koje bi trebalo upravo da smanji štetne PM10 čestice iz vazduha, koje najčešće udišu i Nišlije.
Zbog čestica koje su manje od čađi, pa samim tim i opasnije jer mogu da uđu u pluća, a kojih ovih dana u Nišu ima više nego što je dozvoljeno, vazduh je okarakterisan kao “jako zagađen”. Ipak, u Institutu za javno zdravlje kažu da je tako zbog sezone loženja.
Iako se mnogi građani sa periferije Niša žale da uveče ponekad ne vide grad od smoga, prema ocenama na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine niški vazduh okarakterisan je kao “prihvatljiv”, dok u Institutu za javno zdravlje kažu da ne pokrivaju merenjima čitav grad, pa i ne mogu da ocene kvalitet vazduha u svim delovima Niša.
Iako je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi, Nišlije, delom zbog ekonomske situacije, delom zbog navike i slabe alternative, biraju najjeftiniji ogrev koji je, kaže gradski energetski menadžer Branko Andrejević, i najštetniji za životnu sredinu i zdravlje. U Evropskoj uniji je, kako kažu stručnjaci, situacija daleko bolja, a uvodi se i standard koji neće dozvoliti da se prodaju uređaji za grejanje koji prekomerno zagađuju vazduh.
U vazduhu nema opasnih materija, uveravaju iz Instituta za javno zdravlje u Nišu, gde su, kažu, analizirali uzorke tokom vikenda, kada su se Nišlije iz raznih delova grada žalile na neobičan smrad. Zasada ostaje nepoznato šta je bio uzrok neprijatnog mirisa, koji su građani osetili u subotu, drugi put za mesec i po dana.
Stotinak Nišlija okupilo se ispred niške mlekare zabrinuti za svoje zdravlje zbog crnog dima i gareži koji izlaze iz dimnjaka ove firme. U Inspekciji za zaštitu životne sredine kažu da se desio „akcident“ i da se radi na otklanjanju kvara, a iz mlekare poručuju da rade na uvođenju gasa.
Nakon što je tokom zime koncentracija čađi u vazduhu u Leskovcu bila preko maksimalno dozvoljene vrednosti, “Toplana” je počela da ugrađuje filtere koji će sprečavati širenje čađi iz dimnjaka.
Uprava za zaštitu životne sredine, nakon što program usvoje i lokalni odbornici, meriće kvalitet vazduha na 4 mesta u Leskovcu i o rezultatima će, kako je saopšteno, redovno obaveštavati javnost.
