Karpov na šahovskoj simultanki u Merošini
Dvostruki svetski prvak u šahu Anatolij Karpov će u nedelju 31. januara u Merošini otvoriti park sa velikom šahovskom tablom i igrati šahovsku simultanku.
Dvostruki svetski prvak u šahu Anatolij Karpov će u nedelju 31. januara u Merošini otvoriti park sa velikom šahovskom tablom i igrati šahovsku simultanku.
Biblioteka „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu za samo jedan dan postala je bogatija za 201 novog člana što je rekord ove ustanove, a u tom danu izdato je 450 knjiga.
Na sajtu Spomenici kulture u Srbiji, koji je delo udruženih vodećih domaćih kulturnih i istraživačkih institucija, stoji da se niški spomen-park Bubanj nalazi u Beogradu.
Da zagrljaj ima „lekovita“ svojstva, pruža osećaj sigurnosti i smanjuje negativna osećanja na Internacionalni dan zagrljaja 21. januar uveriće se na stotine prolaznika koje će u centru Niša zagrliti đaci Gimnazije „Svetozar Marković“.
Posle kulinarskog istraživanja i donacija ljudi iz celog sveta, Vranjanka Gordana Ristić i Beograđanka Marija Janković kreirale su kuvar sa starinskim receptima iz južne Srbije, koji se može kupiti u Americi, evropskim zemljama, a odnedavno i u Srbiji.
I protesti stanara i zatrpana bazilika i migranti. Dolazak “Wizz Aira”-a, Nišvil i Filmski sureti, Radnički i OK Niš, vrućina, hladnoća, siromaštvo, pomračenje sunca – sve je to tokom 2015. godine “prošlo” kroz objektiv fotografa “Južnih vesti” Vanje Kesera.
Velika nacionalna loža Srbije otvoriila je nedavno po prvi put vrata svog hrama u Nišu novinarima, a članovi ove masonske lože tvrde da oni nisu tajno društvo, već „društvo sa tajnama“.
Nakon 16 godina raznošenja pisama, razglednica, paketa i računa po selima na Radan planini, 56-godišnji poštar iz Prokuplja Slavoljub Sretković radi sa istim elanom kao i prvog dana jer zna da je nekim usamljenim meštanima zabačenih sela jedini prijatelj.
Zbog neobičnog ritma pesma “Niška Banja” je poslednjih godina na repertoaru brojnih horova širom Amerike, Britanije, Novog Zelanda, kao i Meksika i Španije. Može se čuti i u holivudskom filmu “Boychoir” u kome glumi Dastin Hofman.
Pravilo “Ko nema nadimak, nije iz Niša” važilo je nekada u ovom gradu, a to se može primeniti i na niški rukomet koji je iznedrio Tutu, Muškog, Belog, Pikija, Cobija, Šminkera, Kuzeta, Džerija, Bimbu, Kobca, Slavujce i druge.
Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.
Početkom tridesetih godina prošlog veka Svrljig je imao Aero-klub „Naša krila“ koji je, uz niz drugih aktivnosti, organizovao i prvi aero-miting u ovom kraju na aerodromu Grudobran kod sela Merdželata 1936. godine.
Krećući se iz centra Vranja u pravcu Palestine, ne možete zaobići “Lepu Brenu” i “Braću Bajić”. Ovo nije početak lošeg vica, niti deo scenarija filma. Palestina je zvanični naziv naselja, dok su se imena ovih estradnih ličnosti kao nazivi zgrada ovde odomaćila.
Kao mesto boema i Vinskog bala, u kome skoro svaka kuća ima vinograd, sa klimom pogodnom za uzgajanje vinove loze i nekada najuspešnijom Vinarskom zadrugom u Jugoslaviji, Vlasotince se može smatrati varošicom u kojoj postoji “kult vina“.
Rtanj u blizini Sokobanje poznat je po podzemnim izvorima, pećinama i prirodnom fenomenu- vatrenim loptama, ali i po mnogim mitovima, legendama i neobjašnjivim pojavama. Njeno pravo bogatstvo je lekovito bilje zakonom zaštićeno.
Iznad antičke banje, nad klisurom Timoka, vekovima su na liticama odolevale zidine Svrljig-grada koga su Rimljani izgradili najverovatnije na ostacima tračkog naselja. Jedan od najznačajnijih srednjovekovnih gradova svoju poslednju, od 4 kule, izgubio je 1999. godine.
Hvaljen, ali i osporavan, Stojan Živadinović bio je veoma čitan i jedan od najplodnijih pisaca između dva rata, čija su dela objavljivali mnogi. Međutim, nakon Drugog svetskog rata on potpuno biva zaboravljen, te se danas o njegovom liku i delu među meštanima Sokobanje jako malo zna.
Na niškom Trgu kralja Milana postavljena je tabla uz pomoć koje se građani mogu fotografisati sa Deda-Mrazom ili postati vilenjak.
U selu Surčevo, nadomak Babušnice, nalazi se poslednja i najstarija mašina za izradu voska na ovim prostorima koju nazivaju tesak. Ova sprava, napravljena pre više od 140 godina, proglašena je za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom države Srbije.
Iako ručno pravljenje novogodišnjih ukrasa može koštati više nego njihova kupovina, oni koji odluče da pred Novu godinu budu kreativni kažu da je moguće napraviti originalne ukrase i od stvari kojih već ima u kući – sijalica, tempera, rukavica, kartona…