Preko 500 kilometara i 15 sati vožnje bilo je potrebno Petru Peroviću iz Lebana da iz svog rodnog mesta, mopedom “APN 4” stigne na crnogorsko primorje. Istim mopedom planira i put do Zagreba, koji je obišao “fićom” iz 1983. godine, a njime je putovao i do svih glavnih gradova bivše Jugoslavije.
Otvoren najpre davne 1884. godine kao prizemna gostiona, svoj današnji izgled i spratnost dobio je nakon rušenja stare i izgradnje nove zgrade 1926. godine, pirotski hotel Nacional godinama je bio ugostiteljski objekat koji je trajao najduže. U 20. veku u tom objektu bili su i trgovačke radnje, a danas se u prizemlju zgrade nalazi privatna banka.
Spisak sličica koje nedostaju, olovka pri ruci, po redu složene duple i mnogobrojno društvo sakupljača sličica za fudbalsko Svetsko prvenstvo u Kataru svakodnevna su slika u blizini raskrsnice Bulevara Nemanjića i Blagoja Parovića u Nišu u popodnevnim i večernjim satima. Neki sakupljaju samo sličice sa grbovima zemalja učesnica, neki imaju mnogo dupilkata, nedostaje im poneka, a svuda je dobro raspoloženje, strpljenje i ljubav prema fudbalu i Mundijalu.
Svetska muzička zvezda Manu Čao ponovo je posetio staroplaninsko selo Topli Do, gde je 2019. godine podržao meštane u borbi za reke na Staroj planini, a ispred seoske prodavnice odsvirao je i nekoliko pesama na oduševljenje samih meštana. Privatnu posetu iskoristio je da na miru uživa u lepotama prirode kojoj se rado vratio, probao je domaće proizvode, obilazio domaćinstva, svirao je i za decu i družio se sa svima ispred prodavnice.
Od Prahova do Jadranskog mora, zamišljena kao deonica Transbalkanske železnice, najteža deonica od Niša do Knjaževca duga 68 kilometara svečano je otvorena pre jednog veka – 15. avgusta 1922. Danas, nakon 2,5 godine od rekonstrukcije najlepše deonice preko Svrljiga i Niševačke klisure, pruga nije u funkciji celom dužinom jer se sada radi deo od Matejevca do stanice Niš.
Napukla vodovodna cev u centru Pirota, na trgu ispred Doma kulture, učinila je da voda kulja poput gejzira, a taj prizor naterao je Piroćance i na šaljive komentare.
Mišar (lat. Buteo Buteo), najčešća je ptica grabljivica u Srbiji, ali mišar bele boje izuzetno je redak fenomen i do sada je bio samo jedanput zabeležen u Srbiji, u okolini Šida prošle godine. Sada je zabeležen još jedan, u okolini Leskovca meštani sela Igrište nekoliko godina ga primećuju, ali je tek pre nekoliko dana ovekovečen foto-aparatom.
Dijagnoza celijakije zatekla je Nišlijku Marija Trajković pre nekoliko godina, a onda i podstakla da napusti svet građevine, postane preduzetnica i otvori pekaru sa proizvodima koje je sebi teško nabavljala – isključivo bezglutenskim. Sada po njena peciva dolaze ljudi iz celog sveta, jer je uspela da od teško obradivih vrsta brašna napravi burek, picu, palačinke i sve druge stvari koje su mnogima zabranjene.
Do pre nekoliko godina tradicionalnu pirotsku šaru mogli smo uglavnom da vidimo na nekom od ćilima, ali je modna kreatorka Silvana Tošić rešila da ovaj simbol grada „vrati u život“ i svakodnevicu. Tako sada ovaj motiv krasi košulje, haljine, torbe i promoviše kulturu i tradiciju na modnim revijama širom sveta.
Ovo vreme stradanja donelo je i nešto dobro, ljudi se okupljaju oko velike muke, tim rečima je gostujući u emisiji 15 minuta opisala suštinu Velikog humanitarnog bala za pomoć deci koja su od početka pandemije ostala bez roditelja, održanog sinoć u Vranju, jedna od 640 žena koja je učestvovala u njegovoj organizaciji Nataša Stojiljković. Idejni tvorac te akcije, zahvaljujući kojoj je je Vranje postalo i prvi grad u Srbiji sa obeležjem posvećenim Diani Budisavljević i domaćin ženi koju je ta heroina spasila iz Jasenovca, Milica Anđelković Jovanović je i sama ostala bez oca za vreme pandemije, a pomoći drugima bio je, kaže, njen način da preživi.
Radna nedelja u kojoj nema slobodnog dana i smene koje mogu da traju i više od 16 sati, nisu obeshrabrile ljude iz Srbije da reše da ovo leto provedu radno na Aljasci. Više od 300 ljudi sa juga Srbije samo preko jedne agencije otišlo je ove godine na drugi kraj sveta, a jedan od njih je Nišlija Saša Stamenković koji već četvrtu godinu godišnji odmor i slobodne dane provodi radeći u fabrici ribe.
Naročito je komplikovano kada hitna pomoć, kućna nega ili pošta u naselje Pasi Poljana, jer u njemu većina kuća nema brojeve. Meštani kažu da je u nekim ustanovama takođe problem kada vide adresu u ličnoj karti, a njihovu situaciju iz Republičkog geodetskog zavoda opisuju kao specifičnu.
Na problem visoke trave oko korita Gabrovačke reke ukazuju aktivisti iz „Urbane gerile Niš“ na svoj specifičan način – igračkom krokodila koji viri iz nepokošene trave, za šta su, objašnjavaju aktivisti, „zaslužni“ radnici komunalnih službi.
Cifru od 6.000 dinara za dres rukometaša niškog Železničara, na kojem su potpisi svih prvotimaca tog rukometnog kluba, dao je Ivan Petrović, saopštavaju iz Lokalne fondacije Niš. Novac i sa ove licitacije, ističu, odlazi u fond za podršku najboljim idejama građana u Nišu.
Ljubav prema sportu i muzici doveli su Aleksandra Miljkovića, profesora kontrabasa iz Beograda, a rodom iz Kuršumlije, do stvaranja preko 40 zvaničnih himni za mnoge sportske klubove u zemlji i inostranstvu. Miljković je komponovao i himnu lokalnog kluba FK Kosanica, a u znak zahvalnosti Sportski savez u Kuršumliji mu je pomogao oko izdavanja knjige „Od muzike do sporta“.
Iako polako počinje da “troši” drugi vek života, pokretna, puna vedrine i još sa dobrim pamćenjem, Jelisava Tomović iz Kuršumlije je napunila 101 godinu i važi za najstariju ženu u čitavom Topličkom okrugu. Preživela je strahote Drugog svetskog rata, čitavog života se bavila poljoprivredom i teško živela, ali je i pored toga sačuvala zdrav duh, mir, skromnost i dobrotu.
Učenička kompanija „Ekolim” iz Gimnazije „Bora Stanković” u Nišu, koja se bavi proizvodnjom solarnih kolektora napravljenih od limenki, osvojila je prvo mesto u regionu jugoistočne Srbije na takmičenju učeničkih kompanija. Sem njih, u finale takmičenja su se plasirale i dve učeničke kompanije iz Srednje škole „Dušan Trivunac Dragoš” u Svrljigu i tim iz niške Ekonomske škole.
Građani zainteresovani za kupovinu lopte sa kojom treniraju košarkaši Partizana i sa potpisima igrača prvog tima, mogu da se nadmeću za nju na licitaciji koja će biti otvorena do petka, 16. aprila od 16 sati. Početna cena je 10.000 dinara, a prikupljen novac biće uložen u fond za podršku najboljim idejama građana u Nišu.
Neobična isustva, avanture sa koncerata i festivala koje je doživeo u prošlih 50 godina koliko stopira, Nišlija Dragan Aranđelović Arči pretočio je u knjigu „Kako sam autostopom stigao do Ginisa“. Roman još nije objavljen, a da bi ugledao svetlost dana „Deli prostor“ je pokrenuo crowdfunding kampanju kojom bi prikupili novac za štampanje i objavljivanje knjige.
Kako priroda može da učini da deo Sićevačke klisure podseća na zaleđeni vodopad, pokazuju fotografije koje su zabeležene upravo u tom parku prirode u blizini Niša.
