Okolina Caribroda, kako je stari naziv za grad na jugoistoku Srbije, krije istražene i neistražene prirodne lepote. Tamo cveta uskolisni božur, snegovi stvaraju vodopad, a poznat je i po brojnom kulturno-istorijskom i prirodnom nasleđu.
Kako da naprave minđuše, narukvice, priveske i druge ukrasne predmete uplitanjem i vezivanjem tankih niti u neki motiv, i to onako kako su to radile zanatlije hiljadama godina pre nove ere u Troji i Mikeni, kasnije u Rimu i Vizantiji, a potom i na našim prostorima, naučile su polaznice kursa filigrana koji je u Nišu za samohrane majke organizovalo udruženje „Vilin vez“.
Učenici škole u japanskom mestu Tanomi imali su nedavno časove o srpskim praznicima, posebno božićnim, koje im je držala njihova nastavnica, Nišlijka Jelena Mladenović. Kako bi pokazali šta su naučili, napravili su čestitke sa motivima srpskih običaja koji obeležavaju Božić.
Od nedelje 27. decembra do četvrtka, 31. decembra na dve lokacije u Nišu – na Trgu kralja Milana i parku kraj Ulice 7. juli biće održani „Novogodišnji dani“. Kako najavljuju iz Turističke organizacije Niša, biće radionica za pravljenje čestitki, fotografisanja u novogodišnjem ambijentu, vožnje fijakerom, čajeva i kuvanog vina, prodavaće se rukotvorine i suveniri, a napominju da je program humanitarnog karaktera i da će prikupljena sredstva biće donirana NURDOR-u.
Pre osam decenija i Niš se upisao na mapu Srpskog auto-kluba, pa je nastanak „Sekcije Niš“ ovog kluba stao u priču u kojoj je član Udruženja istoričara automobilizma Miroslav Milutinović preneo duh vremena kroz koje je niška sekcija prošla od nastanka. Opisao je društvene okolnosti koje su dovele do ovog, kako kaže, značajnog događaja od kraja Velikog do početka Drugog svetskog rata.
Kada je počeo da oživljava novčanice slikama srpskih velikana, pejzažima svih krajeva zemlje i tradicionalnim simbolima, 22-godišnji Nišlija Petar Jovanović priča da je imao želju da svako u novčaniku nosi malo umetničko delo i komad tradicije i simbolike svoje domovine. Dok ih je ilustrovao, vodio je računa i da ukoliko budu puštene u opticaj, nove banknote budu dugotrajnije od postojećih i da njihova primena dugoročno donese uštedu.
Čak 17 vodenica na potezu od nepuna 2 kilometra između sela Donji i Gornji Dušnik, u opštini Gadžin Han, i dalje ima čar da zavede prolaznike koji ih, najčešće, posete i slikaju. Meštani o njima sa setom pričaju, a većini zaplanjskih potočara samo u sećanjima starijih stanovnika, zidovi stoje uspravno i kamen se i dalje vrti. U stvarnosti ih grli korov, savijaju snegovi i lome vetrovi.
Ukupno 464 dana Milutin Veljković bio je zazidan u pećini Samar u svrljiškom selu Kopajkošara, postavivši Ginisov rekord u boravku čoveka pod zemljom. Povodom 50 godina od njegovog izlaska, ispred pećine Samar će večeras od 19 sati, uz bogat program, biti obeležen jubilej tog podviga.
Četvrti međunarodni viteški festival “Zaštitnici tvrđave” ove godine održan je bez prisustva publike, zbog aktuelne pandemije koronvirusa, a viteške grupe iz više gradova družile su se na imanju „Zoo kutka“ u Kamenici.
Zbog epidemije virusa korona, ovogodišnji Međunarodni viteški festival “Zaštitnici tvrđave” koji se održava u subotu, 26. septembra u Kamenici na imanju “Zoo kutka” biće zatvoren za posetioce, saopštavaju organizatori.
Muzički let kroz prirodne lepote kao što su Sićevačka i Jelašnička klisura, a potom i kroz urbani Niš, njegove ulice i solitere – donosi novi spot niškog sastava Eyot za kompoziciju „Heartbeat“. Kako kaže frontmen benda Dejan Ilijić, spotom je prikazana određena vrsta igre, preplitanja, sukoba prirode i civilizacije i na kraju povratak prirodi i ritmu života koja nam ona sama određuje.
Prednost dvorišta i sve blagodeti koje ono nosi uvideli su građani kada tokom zabrane kretanja nisu mogli napolje, pa je sve više onih koji kupuju kuće i vikendice u blizini Niša, a pri odabiru lokacije presudno je da nekretnina ne bude daleko od grada, ali i da je u okolini više prirode i reka, saglasni su iz niških agencija za nekretnine.
Kreativniji izgled srpskih registarskih tablica, na kojima su simboli prirode i istorije Srbije, kao i znameniti Srbi, osmislio je i na sajtu Reddit predstavio 22-godišnjak Petar Jovanović. Kaže da je ideju dobio nakon istraživanja o srpskim simbolima, te da je smatrao da bi ovim dizajnom svako mogao da “nosi” identitet svog grada ili kraja.
Kako bi ohrabrio i razveselio svoje komšije u Minovom naselju u vreme kada je svima zabranjeno da izlaze iz svojih kuća, Nišlija Jovica Smiljković rešio je da uz pratnju matrice sa ozvučenja otpeva par pesama. Jovica ističe sa svojim nastupima želi da probudi svest kod ljudi da je važno da ostanu u svojim domovima.
Svetski dan poezije, 21. mart, neće kao ranijih godina biti obeležen čitanjem i govorenjem stihova na javnim mestima, ali je niška Trupa Književna boemija osmislila način da ga obeleži. Pozvali su građane da im pošalju snimke na kojima oni ili neko od njihovih ukućana čita stihove, a sve snimke objaviće upravo na Svetski dan poezije.
Zub vremena, korov i rastinje nisu poštedeli jedinu brzovoznu parnjaču serije JŽ 05 na Balkanu, koja se nalazi u dvorištu nekadašnje Mašinske industrije u Nišu. Popucale staze, polomljeni prozori sa zgrada čija se fasada roni i propale hale, slika je u koju se utopila i lokomotiva, koja je eksponat Železničkog muzeja u Beogradu.
„Za rubriku nadrealno u Nišu – popnete se lepim, širokim stepeništem i udarite u zid“ – tako Nišlija opisuje novi „ulaz“ u zgradu dekanata Filozofskog fakulteta, čija vrata su nedavno zabetonirana. Dekanica Natalija Jovanović kaže da je ulaz zazidan zato što su sekretarice imale probleme sa promajom, kao i da tek predstoji sređivanje.
Od septembra će u Gimnaziji “Svetozar Marković” u Nišu početi da se školuje posebno odeljenje u kojem će učenici imati časove isključivo na engleskom jeziku, drugačije premete, a na kraju će polagati internacionalnu maturu, pa neće morati da nostrifikuju diplomu i odmah će im biti otvorena vrata univerziteta širom sveta.
Da ošmirglaju drvo, naprave točak i spoje ga sa štapom, da ispletu grivu od vunice za drvenog konja, da zalepe uši, sedlo od platna, da povežu planete u solarnom sistemu, da se zabave i zajedno sa roditeljima i drugarima stvore igračke koje potom nose kući – sve ovo mogu deca koja dođu u “Dedinu garažu”, mesto u Nišu koje podstiče kreativnost.
Iako tragovi naselja datiraju iz vremena pre nove ere, u zvaničnim spisima ime Dimitrovgrada prvi put se pominje u 15. veku u osmanlijskim dokumentima pod imenom Tekvin binari. Od tada je promenio više naziva, Spribrod, Carski brod, Zarinbrod, da bi se za vreme Turaka ustalio naziv Caribrod, ali nije ustanovljeno kada je i zvanično dobio taj naziv. Tako se i zvao do 1950. kad je promenio ime u Dimitrovgrad, po bugarskom revolucionaru Georgi Dimitrovu koji je bio optužen za paljenje Rajhstaga, da bi se ove godine pokrenula inicijativa da mu se vrati naziv Caribrod.
