Iz niškog JKP „Naissus“ odbijaju da Južnim vestima dostave imena, prezimena i godine rođenja zaposlenih, kao i informacije o pozicijama na kojima rade, sa obrazloženjem da su ti podaci “deo personalnih dosijea radnika”. Advokat i nekadašnji poverenik Rodoljub Šabić kaže da bi takve informacije o javnim službenicima, koje plaćaju građani, trebalo da budu dostupne javnosti.
Ako se svi usaglase, u učionicama Osnovne škole “Dušan Radović” biće postavljene kamere. Dok pojedini roditelji brinu ko će i zašto snimati njihovu decu i za vreme nastave, iz škole uveravaju da se sve radi zbog bezbednosti dece. Prosvetari kažu da bi uprkos neprijatanom osećaju, radili svoj posao isto kao i da nisu pod “okom kamere”, ali pravnici upozoravaju da su benefiti takvog poteza neuporedivo manji od količine kršenja privatnosti.
Iako su iz JKP Mediana nezvanično obavestili Poverenika da firma koja je uvela sistem video-nadzora za skoro 17 miliona dinara, a kojim su nezakonito snimali građane i tablice automobila kamerama na kamionima-smećarima, ne može da sakrije te podatke, te su zato morali da raspišu javnu nabavku kako bi našli firmu kojoj će dodatno platiti da to uradi – na tender se javila ista firma koja je sistem i uvela, Maccina Security iz Beograda, kojoj sada planiraju da plate još skoro 6 miliona dinara za „blurovanje“.
Nedozvoljeno snimanje građana i automobila na ulici niško javno preduzeće „Mediana“ praktikovalo je više meseci, tako što su postavili 170 kamera na svojim vozilima, uz opravdanje da time žele da zaštite imovinu i zaposlene, kao i poboljšaju kvalitet svojih usluga, utvrdio je Poverenik. Ipak, iako su ih nadležni još marta opomenuli da time krše zakon, iz odgovora koje su dostavili Povereniku zaključak je da su video-nadzor deaktivirali tek kada su novinari Južnih vesti to počeli da istražuju, a problem još nije potpuno rešen.
Niški većnik Nenad Stanković nije ispunio datu reč da će podneti ostavku ako je na protestu za odbranu Belog vrha bio neko iz Jasenovika, a u svoju odbranu je novinarima rekao da taj čovek ne živi u tom selu, otkrio njegovu „pravu adresu“ i izneo podatke koje ima policija. Matejevčani zato više ne traže njegovu ostavku, već hitnu smenu, jer smatraju opasnom ovu zloupotrebu ličnih podataka. Advokat Rodoljub Šabić je objasnio da jeste reč o kršenju zakona, jer lični podaci građana ne smeju da dođu do funkcionera koji ih koriste u politikantske svrhe, kao što se to desilo u ovom slučaju.
Iako u Srbiji postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik Milan Marinović kaže da on nije jasan i prezican, pa se trenutno radi na njegovoj izmeni. On smatra da je pored Zakona, potrebno razvijati svest kod građana o zaštiti ličnih podataka, i savetuje građane da uvek razmisle koje podatke i u koje svrhe daju, jer su upravo oni prva brana zaštite ličnih podataka.
Niško udruženje “Pravilaw” pokrenulo je platformu „otisak.org“ na kojoj građani mogu da provere da li je bezbedno da ostave svoje podatke na nekom od sajtova državnih preduzeća i institucija. Od marta naredne godine biće obuhvaćen i privatni sektor, gde građani mogu da zatraže preveru privatnih privrednih kompanija.
Pravo na privatnost bi u epidemijama trebalo posebno da se poštuje i štiti, ali je više puta tokom kovida kršeno u Srbiji i Makedoniji. Najčešće objavljivanjem imena zaraženih i preminulih, otkrivanjem identiteta pacijenata i njihovih hroničnih oboljenja, a jedan od poslednjih primera je i objavljivanje fotografija žene koja se presvlačila u privremenoj kovid bolnici u „Areni“. U više gradova u Makedoniji kruže spiskovi pozitivnih na kovid 19, a do sada niko nije odgovarao.
Iz Ministarstva prosvete su se u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja pozvali na zaštitu podataka od ličnosti, pa zaštitili i zatamnili ime samo jednog kandidata za direktora OŠ “Dr Zoran Đinđić” u Brzom Brodu. Potrudili su se da jedino ime Miljana Milenkovića i rezultati glasanja koje je izgubio ostanu nevidljivi, a sva stala su vidljiva, za šta advokat Rodoljub Šabić kaže da nema zakonskog razloga da se “štiti” samo jedno ime.
SHARE fondacija nedavno je dospela u žižu javnosti kada je otkrila da su podaci o osobama zaraženim virusom korona bili javno dostupni. Njen suosnivač i docent na Fakultetu organizacionih nauka Đorđe Krivokapić govorio je u emisiji Kvaka 23 i o drugom istraživanju, koje je pokazalo da su podaci ljudi iz elektronske komunikacije dostupni državnim organima, što je, kaže, pokazatelj da u ovoj oblasti nema vladavine prava, a ni poverenja građana u institucije.
Na sajtu jedne zdravstvene ustanove su osam dana bili javno dostupni korisničko ime i šifra za pristup sajtu covid19, gde se svakodnevno objavljuju podaci o broju obolelih i preminulih od virusa korona u Srbiji – otkrili su u Share fondaciji. To znači da su osetljivi podaci građana bili dostupni pretragom na Guglu, na šta su upozorili nadležne pre tri dana, a kažu da su reagovali brzo i uklonili stranicu.
Naši telefoni postali su zlatni rudnici za oglašivače, jer često znaju o nama više nego mi sami. Šta pretražujemo, sa kim komuniciramo, gde se nalazimo – ovi podaci predstavljaju najvredniju robu današnjice, a kako da ih zaštitimo govoriće se na tribini koja će se održati sutra, u petak 18. oktobra u 12 sati na Pravnom fakultetu.
Način na koji kompanije, ali i mediji prikupljaju lične podatke preko svojih sajtova, od avgusta bi trebalo da budu regulisani u Srbiji po uzoru na Evropsku uniju. To bi, objašnjava vođa tima za medijsku podršku Davor Marko, značilo bolju kontrolu i transparentnost prikupljanja i skladištenja ličnih podataka, dok za istraživačke novinare postoje izuzeci. Ipak, predsednik AOM-a Dragan Petković kaže da ništa od toga u Srbiji nije jasno izdefinisano.
Novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković saslušan je u policiji po prijavi portparola Opštine Medijana Dušanke Kitanović, a policija je u stanici novinaru zatražila da otkrije izvor svojih informacija, koje je koristio za pisanje serije tekstova o malverzacijama u Medijani. Stručnjaci začuđeni čime se policija bavi u Nišu, a ističu da u novinarski izvor po zakonu niko ne sme da dira, pa ni policija.
Ako se izmena Zakona o zaštiti podataka ličnosti usvoji u sadašnjem obliku, kako kažu iz SHARE fondacije, postoji opasnost da ih vlast ili privatne kompanije koje rukuju ličnim podacima mogu da ograniče prava građana bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju. Zbog toga su, dodaju, 30 organizacija civilnog društva pokrenule inicijativu da se usvoji amandman koji utvrđuje da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona.
Dve sporne kamere u niškom Pozorištu lutaka koje su pokrivale prostor gde se presvlače glumci su uklonjene, a dvoje zaposlenih je prošlo obuku kako da rukuju poverljivim podacima, nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upozorio ovu ustanovu kulture da to učini.
Zbog mogućnosti da lični podaci građana budu zloupotrebljeni preko mobilne aplikicaije “Izabrani doktor”, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zabranio je niškoj firmi „Sorsix International“ da ih obrađuje. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar komentarišući ovaj slučaj pokušao Šabića da poveže sa opozicijom.
Zato što su bez saglasnosti osetljive podatke o ličnosti, kao što su podaci o žrtvama porodičnog nasilja, primanju socijalne pomoći i nacionalnoj pripadnosti, dali firmi koja ih je u sklopu uputstva za upotrebu softvera objavila na svom sajtu, protiv niškog i još nekoliko centara za socijalni rad u Srbiji je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka.
Povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se danas obeležava širom Evrope, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podsetio je da stanje u ovoj oblasti “zabrinjavajuće” i naglasio da država mora da promeni odnos da bi se nešto promenilo.
Podaci o ličnosti su generalno postali roba, za koju se zna koliko košta, a stanje po pitanju privatnosti je zabrinjavajuće loše, ocenjuje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Govorio je i o skrivanju informacija od novinara i građana, čime vlast konstantno krši Zakon.
