Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Nišu, kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na Univerzitetu, trebalo bi uskoro da bude ugašena i da od sledeće zimske sezone koristi prirodni gas za grejanje, najavljuje direktor KLER-a Dušan Radivojević.
Budžetski Fond za zaštitu životne sredine u Nišu za ovu godinu je oko 43 miliona dinara, što je skoro 5 miliona manje nego što je bilo u toj kasi prošle godine. Manje je para za praćenje kvaliteta vazduha, za šta je prošle godine bilo odobreno 5,6 miliona dinara, dok je sada taj iznos i više od duplo manji i opredeljeno je svega 2,4 miliona za merenje zagađenja, izveštavanje i mere za njegovo unapređenje. Ipak, iznos za dezinsekciju je ostao 20 miliona dinara, dok će uz elaborat biti i veći za 600.000 dinara.
Iako vazduh u Srbiji ne zagađuje najviše saobraćaj, o čemu su stručnjaci govorili više puta, Vlada Srbije je i ove godine odlučila da subvencioniše kupovinu eko-vozila i kažu da je za to planirano 294 miliona dinara, duplo više nego prošle godine. Najviše para iz državne kase daće za kupovinu putničkih i teretnih vozila, do 5.000 evra.
Iako je kraj februara prošle godine bio rok da se završi projekat Smart & safe city, tek je počela njegova realizacija, a prva u nizu novina ka tome da Niš postane „pametan grad“ su senzori na parkingu u centru i info-table na kojima će pisati broj slobodnih mesta. Zašto nadležni kasne i još nisu završili projekat vredan oko 70 miliona dinara, koji se plaća iz državne kase i trebalo bi i da unapredi životnu sredinu – pitanja su na koja očekujemo odgovore, kao i šta je sledeće i kada će sve biti završeno.
Najveći broj ekoloških taksi vozila u Srbiji, nalazi se u Nišu, te svake godine Grad pokazuje da je tehnološki lider Srbije, tvrdi direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije Tatjana Mitić. Novica Stojiljković iz Eko taksija kaže nedostatak punjača u gradu sprečava i građane i taksiste da kupe električne automobile, te da bi za 100.000 vozila bio potreban “još jedan Đerdap”.
Kako bi osnažili srpske privrednike da pređu na “zeleno poslovanje” u cilju očuvanja životne sredne, ali i konkurentnosti na novom evoprskom tržištu, Ambasada Finske održala je panel diskusiju u Naučno-tehnološkom parku, gde je rečeno da će Srbija izdvojiti preko 200 miliona dinara za “zelenu tranziciju”.
Iako se stručnjaci slažu da je najveća opasnost prošla nakon curenja velike količine amonijaka u blizini Pirota, profesorka Amelija Đorđević građanima preporučuje da i dalje ne borave napolju duže od sat vremena, a nadležnima da što češće, na što više mesta i pravilno mere koncentracije ovog opasnog gasa koji je i dalje u vazduhu.
Amonijak je opasan gas, pa se profesori iz Niša slažu da je i na mestu akcidenta kod Pirota juče bilo opasno za ljude i živi svet, kada su se velike količine odjednom izlile iz cisterne. Ipak, poručuju da sada ne treba paničiti, jer je to gas koji ne može dugo da živi, brzo se razblaži u vazduhu, čime mu se smanjuju štetna dejstva. Poručuju i da je sada važno da se na mestu nezgode mere koncentracije amonijaka koji i dalje curi iz jedne cisterne. Takođe upozoravaju da je moguća ekološka katastrofa, ukoliko je amonijak dospeo u Nišavu, ali da to zavisi od količine i da će to tek ispitivati.
Leskovac, Prokuplje, Vranje, Niš i Pirot trenutno su, tim redosledom, najzagađeniji gradovi u Srbiji, prema merenjima sajta „IQ Air“. Indeks kvaliteta vazduha u Leskovcu je čak 283 i on spada u vrlo nezdrave, u ljubičastoj je kategoriji, dok je u ostala četiri grada na jugu vazduh zagađen i u crvenoj kategoriji.
Ekološki aktivisti već dugo upozoravaju da otpadne vode iz rudnika “Podvirovi” i “Grot” zagađuju vode na teritoriji bosilegradske opštine, a sada su te probleme predstavili i evropskim zvaničnicima koji će, kako navode, posetiti opštinu Bosilegrad i sve ekološke probleme uključiti u Izveštaj o godišnjem napretku Srbije za članstvo u EU.
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, na koju se u vezi sa izgradnjom dalekovoda u Brzom Brodu poziva „Elektromreža Srbije“, ima niz nedostataka, tvrdi profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu Dejan Krstić. Neprecizni podaci o merenju elektromagnetnog zračenja i to što među obrađivačima nema stručnjaka za zaštitu životne sredine – neke su od njegovih zamerki. U međuvremenu, Brzobrođani najavljuju novi protest za nedelju, 23. oktobar, od 17 sati.
Svetska muzička zvezda Manu Čao ponovo je posetio staroplaninsko selo Topli Do, gde je 2019. godine podržao meštane u borbi za reke na Staroj planini, a ispred seoske prodavnice odsvirao je i nekoliko pesama na oduševljenje samih meštana. Privatnu posetu iskoristio je da na miru uživa u lepotama prirode kojoj se rado vratio, probao je domaće proizvode, obilazio domaćinstva, svirao je i za decu i družio se sa svima ispred prodavnice.
Niška Opština Palilula trebalo bi da dobije 2.000 sadnica platana koje će donirati Fondacija “Novak Đoković”, najavljuje predsednik Opštine Bratislav Vučković.
Rudnik “Bosil metal” kod Bosilegrada vodi računa o tome da priroda u okruženju ne bude ugrožena i zbog toga konstantno sprovodi brojne mere zaštite – tako iz rudnika odgovaraju na optužbe ekoloških aktivista da otpadne vode iz rudnika zagađuju potoke na teritoriji bosilegradske opštine. Nakon pisanja Južnih vesti o tome da će predstavnici Ekološkog ustanka zbog zagađenja u nadležnim ministarstvima pokrenuti postupak protiv “Bosil metala”, u saopštenju koje su redakciji poslali, iz rudnika tvrde da otpadnih voda nema, da vodotokovi nisu ugroženi i da im je u interesu da žive i rade u zdravom okruženju.
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu trebalo bi da počne uskoro, nakon višedecenijskih najava, a građevinski inženjer Čedo Maksimović upozorava da je reč o zastareloj i skupoj tehnologiji koja će dovesti do još većeg zagađenja, trošiti mnogo energije i puno koštati građane.
Zaštita reka Stare planine i Pčinje, zagađenje vazduha u Smederevu i Surdulici, zagađenje zemljišta i voda od rudarenja u Bosilegradu, izgradnja prvog durlanskog parka u Nišu neke su od tema o kojima će Vranjanci u subotu, na šetalištu, moći da razgovaraju sa 10 ekoloških aktivista od Beograda do Trgovišta. Performans će trajati tri sata, a počinje u 12.
Zagađenje vode, vazduha, zemljišta i bilo koji drugi ekološki problem, građani Leskovca i okolnih mesta ubuduće će moći da prijave popunjavanjem formulara, a Udruženje građana Tim 42, koje je pokrenulo tu inicijativu, pokušaće zajedno sa nadležnim službama da ih reši.
Kako bi u narednim godinama pokušali da smanje zagađenost vazduha u Leskovcu, Odeljenje za zaštitu životne sredine donelo je kratkoročni Akcioni plan koji podrazumeva da se smanji zagađanje iz gradskih kotlarnica i individualnih ložišta, ali i da se redovno vrši kontrola zagađenosti vazduha i merenje PM čestica. Akcioni plan usvojen je i na poslednjem zasedanju Skupštine, a odbornici opozicione grupe ”Za Leskovac zajedno” uputili su niz kritika na čitav plan.
S obzirom na to da se novac iz leskovačkog budžeta namenjen Fondu za zaštitu životne sredine prethodnih godina smanjuje, kao i zbog sumnje da se taj novac ne troši na projekte koji mogu doprineti razvoju životne sredine, Udruženje Tim 42 sprovelo je istraživanje i došlo do zaključka da lokalna samouprava finansira i sufinansira veći broj projekata za izvođenje građevinskih radova, a ne ravoj ekologije.
Zagađenje vazduha, skladištenje komunalnog otpada, neregulisani mehanizmi za prečišćavanje otpadnih voda i nedostatak parkova i biciklističkih staza – neki su od ekoloških problema u gradovima na jugoistoku Srbije zbog kojih je organizacija “Zeleni ključ” iz Niša pokrenula inicijativu za udruživanje pojedinaca, organizacija i institucija iz tog dela zemlje u Eko-mrežu.
