Uređaj sa dve 3D kamere i laserima, namenjen digitalnoj izradi crteža profila i rekonstrukciji arheoloških nalaza, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu nabaviće za 1,3 miliona dinara. Oprema će omogućiti precizno dokumentovanje keramičkih i kamenih artefakata, uz obuku korišćenja softvera za obradu podataka.
Drugi deo trase vodovoda iz perioda između 3. i 5. veka koja je bila jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog Naisusa, a koja je pronađena prilikom izgradnje novog Bulevara na Panteleju, posle godinu dana ponovo je zatrpana. Istoričar i arheolog Miša Rakocija smatra da je bilo bolje istražiti i prezentovati građanima i turistima, ali da je možda bolje da sačeka drugo vreme i druge generacije i navodi da grad mora da se modernizuje, ali da se moraju ispoštovati i arheološka otkrića.
Zgrada Univerziteta, jedno od najznačajnijih arhitektonskih i istorijskih zdanja u Nišu, suočava se s ozbiljnim problemima, jer je fasada oštećena sa svih strana. Iako Zavod za zaštitu spomenika ima napisan plan restauracije, inicijativa da se projekat realizuje je izostao.
Jedan od kamenih blokova barutane u niškoj Tvrđavi je odlomljen, ali Zavodu za zaštitu spomenika to još nije prijavljeno, što je neophodan uslov za pokretanje bilo kakvih sanacionih radova. Iako projekat za sređivanje cele Tvrđave postoji, iz Zavoda poručuju da je potrebno da se objekat prenese iz republičkog u gradsko vlasništvo kako bi radovi mogli da počnu.
Iako Zakon propisuje da to mogu najduže godinu dana, direktori tri niška javna preduzeća i jedne ustanove mnogo su duže u v. d. statusu. Gradonačelnik Dragoslav Pavlović nema precizan odgovor na pitanje kada će biti javnog konkursa. Kaže da sa tim ne žure i da će javni konkurs raspisati na osnovu preporuka revizora. „Pravog direktora“ još nema ni niški Zavod za zaštitu spomenika, iako je aktuelnom vršiocu dužnosti direktora mandat istekao još aprila 2023.
Građani će zaposlenima u niškom Zavodu za zaštitu spomenika usluge mobilne telefonije za naredne dve godine platiti više od 1,9 miliona dinara, odnosno oko 16.000 evra. Nabavka uključuje internet, SMS, telefoniranje u zemlji i inostranstvu, kao i kupovinu 19 novih mobilnih telefona.
Na delu zidina niške Tvrđave, koja je prošle godine obeležila tri veka postojanja, nedostaje nekoliko desetina kocki. Dok građani negoduju zbog toga što se jedno od obeležja Niša često nalazi u lošem stanju, nadležni kažu da je rešavanje ovakvog problema – “Sizifov posao”.
Na potezu između Malče, Gornje Vrežine, Gornjeg Matejevca, Jasenovika i Knez Sela kod mesta Detljak nalazi se vojno utvrđenje za koje iz Zavoda za zaštitu spomenika Grada Niša kažu da datira iz poslednje decenije 19. veka. Slikar iz Niša napravio je rekonstrukciju kako je to moglo da izgleda, a arheolog i istoričar Miša Rakocija navodi da je u pitanju zatrpani šanac, kao i to da je pre 15 godina imao ideju da od takvih utvrđenja Grad Niš napravi podzemne muzeje.
Radovi na sanaciji i rekonstrukciji spomenika na Čegru su u toku, očekuje se da do kraja aprila budu završeni i da sve bude spremno za obeležavanje 215 godina od Čegarske bitke. Nadležni su obećali i uređenje prostora oko spomenika, put to Crkve Svete Petke i proširenje puta do kompleksa na Čegru.
Uređenje novog trga kod Beogradske kapije niške Tvrđave otkrilo je tunel koji do sada nije mogao biti viđen. Iz Zavoda za zaštitu spomenika ističu da bi tunel trebalo istražiti, ali je realnije da, zbog bezbednosti građana, prvo bude zatvoren. Potvrđuju i da su zidine Tvrđave “zrele” za rekonstrukciju, projekat postoji, ali je finansiranje skupo. Arheolog i istoričar Miša Rakocija napominje da je tunel mogao služiti kao poterna kapija ili za odvod prljavih voda.
Spomenik Stevanu Sinđeliću na Čegru godinama je u lošem stanju – površine su ispucale, ploče dotrajale, a oštećen je i jedan od topova iz Cerske bitke, pa Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu izdvaja oko 3,4 miliona dinara za sanaciju i restauraciju.
To što je investitor srušio fasadu kuće kod Mosta mladosti u Nišu, gde zida zgradu, iako je uslov bio da je sačuva, nije u redu, kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušan Andrejević i dodaje da fasada mora biti vraćena u pređašnje stanje. Pre toga, investitor mora da preda određenu dokumentaciju, sa kojom će se Zavod usaglasiti ili ne. Ostalo je, kaže, posao građevinske inspekcije.
Umesto stare kuće na adresi Mačvanska 13 u Nišu nići će zgrada sa četiri sprata, visine 20 metara, pošto je investitor „South Hill Studio“ dobio građevinsku dozvolu i već srušio veći deo objekta. Iz Zavoda za zaštitu spomenika dali su odobrenje, iako navode da kuća ima arhitektonske i istorijske vrednosti. Investitor kaže da su im lokaciju sami ponudili bivši vlasnici i da će fasada biti sačuvana i restaurirana.
Digitalizaciju ratnih memorijala, odnosno spomenika oslobodilačkih ratova Srbije u Vlasotincu u 3D tehnologiji, kao i izradu Elaborata zaštite stare čaršije ove varoši na jugu Srbije, projekti su koje će, kako najavljuju, u narednom periodu realizovati Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Parcela u Jagodin mali, gde je „Vrh gradnja“ trebalo da zida zgradu, ali gde je otkrivena ranohrišćanska nekropola – bila je povod za raspravu između direktorke firme Danijele Jakšić i predstavnika niške vlasti u Gradskoj kući. Jakšić trvrdi da je novac koji je „Vrh gradnja“ dala za komunalije i dalje u budžetu Grada i da se uveliko troši, dok joj gradonačelnica poručuje da je firma sama ušla u rizik.
Ideja da u blizini spomenika na Čegaru bude podignuta i spomen-kuća u kojoj će svi posetioci na prigodan način čuti sve o podvigu vojvode Sinđelića, stara je bar koliko i dužnost Selomira Markovića, čuvara Čegra. Dok ni jedna od gradskih i republičkih vlasti projekat takvog tipa nije predvidela u svom budžetu, on je po kiši, suncu i snegu nastavio da dočekuje školske ekskurzije, državne predstavnike i diplomate, a svoje besede i dalje drži pod otvorenim nebom.
U aleksinačkom selu Gornji Adrovac je na mestu stradanja ruskog grofa Nikolaja Rajevskog, koji je poginuo u boju sa Turcima 1876. godine, pre 120 godina podignuta crkva Svete Trojice, građanima poznatija kao „Ruska crkva“, a iz Eparhije niške su najavili da će fasada i krov u toku ove godine biti kompletno rekonstruisani, kao i da će urediti portu. Predviđena je i izgradnja kulturno-memorijalnog centra u dvorištu crkve, gde će posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje srpskih i ruskih vojnika tokom oslobođenja.
Potpuno nova trasa rimskog vodovoda iz perioda između 3. i 5. veka i koja je bila jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog Naisusa, a koja je pronađena na gradilištu na Bulevaru Svetog Pantelejmona, sada služi kao kontejner. Iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kažu da se čeka odluka o zaštiti akvadukta.
Prošlo je skoro pet godina otkako je spomenik caru Konstantinu u Nišu ostao bez pojedinih obeležja i više od godinu dana otkako je nestala ploča sa pijedestala. Građani su pokušali da skrenu pažnju nadležnih tako što su okačili natpis “spomenik neznanom junaku”, koji je kasnije uklonjen. Gradska većnica za kulturu kaže da je spomenik autorsko delo i da bez saglasnosti autora ne sme ništa da se dira, ali da Zavod za zaštitu spomenika nije našao autora, dok iz Zavoda poručuju da nisu nadležni.
Iako su iz Opštine Medijana najavili rekonstrukciju Donine česme 2023. godine, a nakon jednog neispunjenog obećanja da će značajni spomenik biti obnovljen na proleće ove godine, sa revitalizacijom se ipak krenulo ranije. Radovi su u toku, ali krajnji rok nije poznat.
