Zidovi vizantijskog objekta pronađeni su na Bulevaru Svetog Pantelejmona u Nišu, gde je u toku izgradnja stambeno-poslovnog objekta, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika. Međutim, radovi još nisu obustavljeni, jer šef gradilišta nije dozvolio arheologu da fotografiše i napravi dokaze o tome, te iz Zavoda očekuju reakciju Građevinske inspekcije.
Zbog svojih spomeničkih i kulturoloških vrednosti, zgrada dekanata Filozofskog fakulteta je pod zaštitom, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika u Nišu, a to znači da bez saglasnosti ulaz nije smeo da bude zazidan. Zato će Građevinskoj inspekciji prijaviti zatvaranje ulaza i tražiće da se sve vrati u prvobitno stanje. Dekanica Natalija Jovanović pak kaže da su saglasnost dobili od Uprave za planiranje i izgradnju, ali u tom dokumentu nisu naveli da će zatvoriti vrata, niti da planiraju rušenje stepeništa.
Na dan kada se obeležava 210 godina od bitke na Čegru u Prvom srpskom ustanku, bista Stevanu Sinđeliću u niškom naselju Donja Vrežina, čuvenog po tome što je u bici podigao u vazduh šanac pun Turaka, i dalje je zapuštena i neugledna.
Promocija knjige „Narodno graditeljsko nasleđe na prostoru opština Bujanovac i Preševo“ koju će pratiti i izložba slika i crteža, kao i projekcija filma „Nasleđe južne Srbije“, održaće se u sredu, 27. marta u Oficirskom domu u Nišu.
Ministarstvo kulture i informisanja odlučuje da li će Ljiljana Berić, jedina kandidatkinja za direktorku niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ubuduće voditi ovu ustanovu. Kako su naveli iz Zavoda, Upravni odbor ustanove je jedino Berićevu predložio za ovu funkciju.
Vizantijska bazilika sa grobnicama u niškom naselju Jagodin-mala, koja datira iz 5. veka i koja je tada bila kultno versko mesto, iako ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, nije zaštićena i poštovana jer pojedini građani u nju godinama unazad bacaju đubre. U Zavodu za zaštitu spomenika Niš kažu da su ukazali na problem gradskom Sekretarijatu za kulturu, ali tamo nismo dobili odgovore šta će oni preduzeti.
Oni koji bi želeli da čuju više o najznačajnijim nepokretnim kulturnim dobrima Niša, kao i to ko upravlja njima, ko štiti spomenike i arheološka nalazišta moći će to da urade uz direktni razgovor sa radnicima Zavoda za zaštitu spomenika, u utorak 20. februara.
Za razliku od one na Čegru i u Ćele-kuli, bista slavnog srpskog vojskovođe Stevana Sinđelića u naselju Donja Vrežina, čuvenog po tome što je u bici kod Niša pucao u burad punu baruta da bi pobio što više Turaka, zapuštena je i neugledna. Čitalac koji je Južnim vestima ukazao na ovaj problem kaže da je bista već neko vreme u ovakvom stanju.
Kopitareva ulica u kojoj građani uskoro neće gaziti samo kocku, već i granitne ploče, nije pod zaštitom države kao i pojedine ulice u ovom delu Niša. Iako je 1991. godine, tadašnji izvršni savet Skupštine Opštine Niš, proglasio pojedine ulice u centru grada za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, Kazandžijsko sokače nije među njima.
Nakon skoro 5 godina provedenih u v. d. stanju, što je suprotno Zakonu o kulturi, Vlada Srbije smenila je 5. decembra Elenu Vasić Petrović. Novi vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš je dosadašnja sekretarka u Opštini Pantelej, Ljiljana Berić.
Ugovor za sporne radove na Spomen-parku Bubanj vredan gotovo 20 miliona dinara, ali i informacije o Komisiji za prijem radova, kao i cene koliko je šta od materijala i zamenjenih stavki tačno koštalo, zasad će ostati van očiju javnosti, jer uprkos zvaničnom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, Zavod za zaštitu spomenika odbija da ih dostavi novinarima Južnih vesti.
Iako su novinari Južnih vesti zvaničnim Zahevom za pristup informacijama od javnog značaja tražili od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture informacije o tome da li je Kopitareva ulica, poznatija kao Kazandžijsko sokače, pod zaštitom države, iz ove ustanove ćute.
Nakon što su novinari Južnih vesti pitali Ministarstvo kulture po kom osnovu je Elena Vasić Petrović već skoro 5 godina v. d. direktora niškog Zavoda za zaštitu spomenika, iako po Zakonu to može da bude samo godinu dana, u Ministarstvu kažu da su uputili predlog za njenu smenu.
Zbog toga što je Elena Vasić u v. d. stanju duže nego što to Zakon o kulturi propisuje, ali i zbog tog što je usvojila, kako kažu sindikalisti, sporan Pravilnik o radu, Sindikat Zavoda za zaštitu spomenika Niš stupio je u štrajk.
Arhitekti Miletu Veljkoviću je, kaže, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić zabranila da prisustvuje sednicama gradskog Saveta za kulturno stvaralaštvo. On kaže da se radi o “drskosti i bezobrazluku”, dok direktorka demantuje.
Odgovor zbog čega Spomen-park Bubanj nije uređen onako kako se tražilo u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke, ali i komentar u vezi sa potencijalnim favorizovanjem kamenorezačke firme iz Pirota, koja je radila na sanaciji parka sa koga se uzdiže spomenik “Tri pesnice”, novinari Južnih vesti ni nakon nedelju dana nisu dobili od direktorke Zavoda za zaštitu spomenika Niš Elene Vasić.
Vlasnik firme “Forma antika” koja je radila na sanaciji Spomen-parka Bubanj Sima Gušić, ujedno je i predsednik Upravnog odbora Fondacije arhitekata “Aleksandar Radović”, čiji je osnivač Zavod za zaštitu spomenika Niš, koji je i raspisao javnu nabavku za sređivanje parka. I dok stručnjaci ocenjuju da je nesumnjiva veza između direktorke Zavoda Elene Vasić i firme koja sanira Spomen-park, Vasićeva kaže da su takve tvrdnje “maliciozne”.
Iako je najavljeno da će Spomen-park Bubanj dobiti novi sjaj sredinom 2017. godine, radovi još nisu ni počeli i tek je u toku javna nabavka za izbor izvođača. Međutim, u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture tvrde da se ne kasni, ali nisu precizirali kada bi trebalo da počne renoviranje koje je dosad, prema njihovim ranijim najavama, već trebalo da bude završeno.
Zavod za zaštitu spomenika Niš dobio je novu upravu i nadzorni odbor, ali se zasada ne zna da li je prethodno rukovodstvo smenjeno ili im je istekao mandat. Za predsednika Upravnog odbora Vlada Srbije je postavila Franca Curka, profesora Fakulteta umetnosti.
Iako je pre 16 vekova u starom Naisu, koji je bio snažan verski centar, bazilika na ulazu u Jagodin-malu bila religijski važan objekat, danas, sudeći po đubretu koje se u njoj nalazi, služi kao smećara stanovnicima ovog dela grada. Iz Zavoda za zaštitu spomenika ne odgovaraju na pitanja zbog čega je bazilika u ovakvom stanju i ko je dužan da je očisti.
