Promocija najvrednijih ostvarenja i projekata iz zemlje i regiona u oblasti zaštite nasleđa, biće organizovana u Nišu u okviru “Dana nasleđa” 24. i 25. marta u Tvrđavi i Oficirskom domu. U Barutani će, kako je najavljeno, biti otvorena izložba Zavičajnog muzeja Knjaževac „Sima Žikić svedok ratnih stradanja“.
Uz zgradu niškog teatra uskoro bi trebalo da bude dograđena mala scena, a dozvolu za to dao je Zavod za zaštitu spomenika. O izgradnji male scene govorili su i odbornici i gradonačelnik Niša Darko Bulatović na sednici Skupštine Grada.
Povodom obeležavanja pola veka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ova ustanova će 11. oktobra u 19 sati u Galeriji „Srbija“ predstaviti evropsku nagradu dodeljenu studiji zaštite pirotskog staroplaninskog sela Gostuša i organizovati debatu o kulturnom nasleđu.
U rovu niške Tvrđave, gde su 1917. godine streljani i vešani učesnici Topličkog okruga, na taj stravični događaj podseća obnovljena Spomen-kosturnica oko koje su prošle nedelje uređeni plato i bedemi.
Na potoku između Gornjeg i Donjeg Dušnika nalazi se ukupno 17 starih vodenica koje polako propadaju. Prema rečima meštana ovih zaplanjskih sela, svega nekoliko njih se povremeno upotrebljava, onda kada su ispravne.
Jedna od 7 gran-pri nagrada Evropske unije i mreže Evropa Nostra, vrednih po 10.000 evra, pripala je studiji konzervacije takozvanog sela Gostuša koje se nalazi kraj Pirota i ima prepoznatljive kuće građene od kamena i drveta bez maltera.
Među ovogodišnjim dobitnicima Evropske nagrade za nasleđe, koju dodeljuju Evropska komisija i mreža Evropa Nostra, našla se studija zaštite sela Gostuša koje se nalazi kraj Pirota i ima prepoznatljive kuće građene od kamena i drveta bez maltera.
Spomen-obeležje posvećeno poginulima u Prvom svetskom ratu i Topličkom ustanku, koje je godinama bilo ruinirano i zaboravljeno u rovovima Tvrđave u Nišu, biće rekonstruisano ovog proleća.
Kuće sela Gostuša građene od kamena i drveta bez maltera, kao verodostojni primer staroplaninske arhitekture, predstavljene su stručnjacima na međunarodnoj konferenciji u Dubaiju, na kojoj je Srbija imala predstavnike prvi put.
Nakon što su lukovi zaštitne krovne konstrukcije na Medijani podignuti tako da prolaze kroz krov muzejske zgrade iz 1936. godine, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić Petrović priznaje da projekat ima nedostatke, ali tvrdi da je to najbolje rešenje.
Iako direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika Elena Vasić Petrović tvrdi da se natkrivanje Vile na Medijani odvija prema projektu, stručnjaci Republičkog zavoda sutra će posetiti lokalitet kako bi utvrdili da li ima propusta.
Kako je došlo do toga da zaštitna konstrukcija nad Vilom sa peristilom na Arheološkom nalazištu Medijana ošteti krov i uruši zgradu Narodnog muzeja iz 1936. godine pitanje je na koje niški Narodni muzej čeka odgovor od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
Zbog, kako kažu, rušenja ugleda ustanove, lošeg rukovođenja i pritisaka na zaposlene sindikat Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš od Ministarstva kulture traži razrešenje direktorke ove ustanove Elene Vasić Petrović.
Sa spomenika žrtvama NATO agresije1999. godine, koju je država podigla u čast palih građana, uklonjene su ploče sa spiskom imena stradalih iz Nišu kao i grbom nekadašnje SR Jugoslavije.
Rešenje niškog Zavoda za zaštitu spomenika da “Nišvilu” ne odobri korišćenje svih traženih lokacija u Tvrđavi poništio je Republički zavod i vratio na ponovno odlučivanje, tako da se još ne zna hoće li biti besplatnih programa.
Ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke koja se našla na trasi Koridora 10 doživela je sudbinu mnogih arheoloških nalazišta na jugu Srbije – zatrpana je i uništena kako bi se nastavila gradnja.
Bez obzira na apele stručnjaka i Srpske pravoslavne crkve da se ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke sačuva i da se ne dozvoli njeno uništavanje zbog izgradnje auto-puta, ona se zatrpava.
Zbog toga što niški Zavod, uprkos obavezi, nije pokrenuo postupak zakonske zaštite bazilike kod Bele Palanke, nije bilo drugih mogućnosti do da se dozvoli da auto-put pređe preko nje, kažu iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
I dok se, bez obzira na osude i apele stručne javnosti, nastavljaju pripreme za rušenje bazilike kod Bele Palanke na Koridoru 10, stručnjaci iz Francuske ističu da se u njihovoj zemlji zbog značajnih otkrića menjaju projekti.
Ističući da kulturno „blago Srbije ne treba zatrpavati i skrivati od očiju javnosti“, Srpsko arheološko društvo najoštrije protestuje zbog odluke da se ranohrišćanska bazilika kod Bele Palnke prekrije peskom i da preko nje pređe auto-put.
