Nabavke u iznosu od najmanje 1,36 miliona dinara bez poštovanja Zakona o javnim nabavkama, nepropisno plaćanje prekovremenog rada i zaključivanje ugovora o radu na puno radno vreme sa zaposlenima koji su radili skraćeno – nepravilnosti su koje je Državna revizorska institucija našla u vlasotinačkom Domu zdravlja.
Osim direktora koji su uglavnom vršioci dužnosti, niškim zdravstvenim ustanovama „rukovode“ i upravni i nadzorni odbori, a prema dokumentaciji koju su dobili novinari Južnih vesti najveće u Nišu uglavnom vode oni kojima su mandati istekli, pojedinima i pre 6 godina. Najsvežiji je mandat UO Kliničkog centra, koji je i dalje u „okrnjenom“ sastavu, ali sa najvišim primanjima od čak 50.000 i 35.000 dinara mesečno, dok jedino u Zavodu za transfuziju krvi rade besplatno.
Uvođenje skraćenog radnog vremena bez pravnog osnova, protivzakonito povećanje plate, neraspisivanje javnog konkursa za prijem u radni odnos 41 osobe, već prijem ljudi na osnovu internog konkursa i problemi sa javnim nabavkama – neke su od nepravilnosti u niškom Domu zdravlja koje je utvrdila Državna revizorska institucija tokom protekle dve godine.
Račun niškog Zavoda za urgentnu medicinsku pomoć od juče je zvanično u blokadi za 610.843,46 dinara, po osnovu prinudne naplate zbog pravosnažnih i izvršnih presuda zaposlenih, podaci su Narodne banke Srbije. Da li će i na koji način to uticati na pacijente – iz Hitne pomoći ćute.
Ako u narednih nedelju dana ne vide „crno na belo“ Uredbu o koeficijentima, sa jedinstvenom cenom rada i ne zaključe Posebni kolektivni ugovor, Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ organizovaće masovni protest zdravstvenih radnika ispred zgrade Vlade 23. novembra, najavlje njihov predstavnik iz Niša Zoran Ilić.
Domovi zdravlja u Žitorađi i Bosilegradu, Zdravstveni centar u Vranju, Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja” i Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Gejzer” u Sijarinskoj Banji raspisali su konkurse za zapošljavanje doktora, medicinskih sestara, laboratorijskih tehničara i jednog specijaliste fizikalne medicine.
Ni Ministarstvo zdravlja, ni Medicinski fakultet nemaju rešenje i konkretan odgovor na to što će ove godine umesto 30, tek 15 najboljih niških diplomaca dobiti posao zbog kašnjenja sa dodelom ugovora. Dok prebacuju odgovornost jedni na druge, dekanica Medicinskog Dobrila Stanković Đorđević kaže da su potpisnici peticije “jako dobri studenti, ali ne i najbolji”.
Program zapošljavanja najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji ove godine organizuje se u samo jednom terminu umesto u dva, pa će od 30 najboljih lekara iz Niša posao dobiti njih 15. Ostali smatraju da su oštećeni, svi imaju proseke preko 9,5 i traže razgovor sa ministarkom zdravlja ako uskoro ne dobiju odgovore na dopise koje su uputili njoj i predsedniku države kao pokrovitelju.
Priznanje „Milosrdna sestra Darja Korobkina“ za najbolju medicinsku sestru-tehničara iz primarne zdravstvene zaštite u Srbiji dobila je medicinska sestra iz Doma zdravlja Niš Živoslava Tasić.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu Zoran Perišić kaže da nije sporno da je tom gradu neophodna opšta bolnica, ali da je realizacija moguća tek za 6-7 godina. Smatra da bi otvaranje opšte bolnice u Nišu ojadilo kompletno zdravstvo na jugu Srbije, jer bi lekari napuštali manja mesta i dolazili da u njoj rade.
Stav Radne grupe Ministarstva zdravlja je da je ponovo neophodno obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama, saopšteno je nakon sednice, a kao vid borbe protiv korone naloženo je i testiranje zaposlenih sa simptomima respiratorne infekcije i onih koji su bili u kontaktu sa kovid pozitivnim osobama. O zabranama poseta odlučuju ustanove, koje u narednih nedelju dana imaju obavezu da procene epidemiološku situaciju i daju predlog mera.
Ko nije poslušao predsednika Vučića i zaposlio one koji su „izgarali“ tokom korone, ispituje Ministarstvo zdravlja, rekla je u Aleksincu ministarka Danica Grujičić, jer tvrdi da je bilo direktora koji su umesto njih stalan posao dali nekim drugim medicinarima. Kao pozitivne primere u kojima su direktori poslušali državni vrh izdvojila je niški Klinički centar koji je, kaže, zaposlio one Nišlije koji su angažovani za kovid bolnicu u Kruševcu, kao i aleksinačku Opštu bolnicu.
Donacije medicinske opreme zdravstvenim ustanovama više nisu moguće bez saglasnosti Ministarstva zdravlja, a tu odluku smatra besmislenom i kritikuje je direktor niške Kardiohirurgije Dragan Milić, jer napominje da bez američkih donacija ova klinika danas ne bi ni radila. Ipak, da to ne znači da će država zabraniti „poklone“, zaključak je iz odgovora Ministarstva, jer uveravaju da je odobrenje potrebno kako se oprema ne bi duplirala i da bi se izbegle eventualne koruptivne radnje.
Medicinske sestre, viši radiološki tehničari, pedijatrijske i ginekološko-akušerske sestre mogu da se prijave na oglas niškog Univerzitetskog kliničkog centra, koji će ukupno njih 26 zaposliti na određeno vreme. Rok za prijavu je osam dana, a odluku o tome ko će biti primljen donosi v. d. direktora Zoran Perišić, na osnovu izveštaja komisije.
Iako je bilo planirano da u prvoj polovini ove godine bude raspisana javna nabavka za izvođače radova i potom počne i dugo čekana rekonstrukcija i dogradnja Opšte bolnice u Aleksincu, sve je i dalje „na čekanju“. To je izazvalo sumnje nekih Aleksinčana koji su Južnim vestima poslali informacije da je ovaj projekat zapravo „propao“. Ipak, direktor Goran Vidić tvrdi da renoviranje nije ni propalo, ni stopirano, već da čekaju dozvolu za izgradnju i, kada je dobiju, tražiće izvođače.
Puna, zagušljiva čekaonica i medicinske sestre koje sa druge strane šaltera ljudima koji dođu i požale se da im nije dobro samo poruče da “uđu preko reda ako ih neko pusti”. Tako, prema svedočenju pacijentkinje, uveče izgleda ambulanta Hitne pomoći u Nišu. Nema trijaže, pa kaže da satima čekaju i oni koji su došli da bi brže dobili uput za specijalistički pregled i oni koji trpe jake bolove, guše se ili imaju druge tegobe.
Platni razredi, zabrana zdravstvenim radnicima da rade i privatno i državno, zapošljavanje medicinara najviše tri meseca nakon položenog državnog ispita – neki su od predloga kolegijuma Klinike za kardiohirurgiju u Nišu. Oni su sve to, kako tvrdi direktor Dragan Milić, poslali nadležnima, u vidu inicijative za donošenje Zakona o nacionalnom značaju zdravstvenih radnika.
Bivši direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović je pre 3 godine tužio ovu ustanovu dok je bio na njenom čelu, a potom su ga sledili i drugi zaposleni. Međutim, iste godine je od tužbe odustao, jer se nije pojavio na ročištu, navode iz Državnog pravobranilaštva, ali se njegove kolege nisu povukle, pa su tako trenutno aktivne 94 tužbe protiv UKC Niš. Advokat Zoran Mitić koji zastupa nekoliko lekara koji su tužili zbog neplaćenog rada kaže da sporovi, kako im i ime kaže, idu jako sporo, traju i više od 2 godine, a još nema ni prvostepene presude.
Nezainteresovanost medicinskog osoblja, ali i loša komunikacija sa izabranim lekarima, uz samo jednog stomatologa u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, najveći su problemi studenata niškog Univerziteta. V. d. direktor Studentske poliklinike u Nišu dr Radomir Pešić rekao je da ti rezultati mogu biti relavantni i irelavantni, te da je presudan faktor lične reakcije studenata.
Kovid bolnica u Kruševcu, koja je trenutno u nadležnosti niškog Univerzitetskog kliničkog centra, verovatno će pripasti kruševačkoj Bolnici, kaže ministarka zdravlja Danica Grujičić. Radnici su zabrinuti da će, dok se status ne reši, morati svakog dana do Niša na posao ili da će dobiti otkaze, uprkos tome što su se više od dve godine u kovid sistemu borili za ljudske živote.
