Beg od civilizacije i saglasje sa prirodom na obroncima Rtnja

Da život po konvencijama savremenog doba ne mora da bude jedini mogući, već nekoliko godina načinom života koji podrazumeva potpuno saglasje sa prirodom dokazuje Marjan Arsenov, osnivač prirodnjačkog kampa “Glas prirode“ smeštenog u šumama nadomak sela Sesalac kod Sokobanje.

Na svega dvadesetak kilometara istočno od Sokobanje nalazi se selo Sesalac, na istočnim obroncima Rtnja.

Idući još dalje od sela, prema Sesalačkoj pećini, gde zidane kuće i asfalt nestaju, a menjaju ih makadam i poneka zapuštena kuća od ćerpiča, odnosno blata i slame, dolazi se do putokaza koji usmerava ka nesvakidašnjem mestu za koje ne zna mnogo ljudi.

Levo, kroz šumu, preko izvora planinske vode stiže se do eko-kampa “Glas prirode“. Tamo, nasmejanog i vedrog lica, tihog glasa, svako zaokupljen nekim svojim poslom, čekaju posetioci i domaćini. U blizini jedna kuća zidana od slame, blata i kamena, sa dograđenom pripratom.

Dugo smo tražili plac koji bismo mogli da kupimo za ne preterano veliku sumu i adaptiramo ga. Pošto sa prvim nismo imali sreće, ovo je drugi plac, pa su nam se i planovi malo promenili. Kuća je napuštena pre pedesetak godina. Deo kuće sam dozidao imitirajući u izgradnji sistem velikih trouglova, koji garantuje stabilnost. Ovakve kuće su dugoročne i bezbedne čak i od zemljotresa – priča Arsenov.

A priroda sama svedoči o tome zašto je baš ovo mesto izabrao.

---

Čaj od matičnjaka i lekcija iz ekologije za dobrodošlicu

Toplu dobrodošlicu prirediće oni koji se u kampu u trenutku posete nađu.

Pošto u njemu vladaju pravila koja podrazumevaju vegansku ili vegeterijansku ishranu, zabranu pušenja, psovanja i opijata, na jelovniku se mogu noći salate od kopriva, čuvarkuće, tikve, paradajz iz njihove bašte, a maniri i kultura izražavanja dodatno se neguje.

Kako Arsenov kaže, uvek su dobrodošle donacije u vidu hrane, ali i novčanih sredstava, jer se “Glas prirode“ ne odriče potpuno tekovina savremene civilizacije. Naravno, sve to nije obavezno, pa su i poneka lepa reč, novo pozitivno iskustvo, recept ili savet uvek dobrodošli.

Naime, naša ideja nije da se potpuno odreknemo onoga što nosi savremeno doba. Naprotiv, fokus je na spajanju starog i novog, pa smo tako, malo po malo, uspeli da ugradimo i solarne ploče koje obezbeđuju dovoljno struje za punjenje telefona, korišćenje laptopa i interneta – pojašnjava Arsenov.

Korišćenje alternativnih izvora energije nešto je što čitav kamp podiže na nivo društveno angažovanog. Čista izvorska voda, sprovedena crevom do kampa, za koju kamperi kažu da je najlepša i pritom besplatna, solarni bojler, raketna peć, šporet na drva, samo su neki od elemenata kojima se u kampu koriste prirodni resursi.

Imamo u planu da napravimo i poseban sistem za zalivanje koji bi u letnjim danima funkcionisao kao „hladijator“, prolazeći kroz temelj kuće i hladeći prostoriju. Južna strana i princip solarne kuće obezbeđuje dovoljno sunca za grejanje u jesenjim danima. Što se tiče zime, za sada još uvek ne živimo ovde, ali su planovi da se deo nas preseli zauvek tu, u toku.- govori Marjan.

Svaki trenutak na internetu koristi za saznavanje alternativnih principa korišćenja energije.

---

„U zdravom telu zdrav duh“

Osnivač kampa majstor je i borilačkih veština, a njegovi seminari iz oblasti kung-fua posećeni su širom Srbije.

Džak za vežbanje, drvena lutka i sala na otvorenom dostupni su svima koji žele da svoja iskustva podele sa njim.

Zbog toga se u kampu ne praktikuje samo vežbanje wing chun stila, već su dobrodošli i karatisti, džudisti, kapoeristi i svi koji um razvijaju vežbajući u isto vreme i telo.

Jedna improvizovana šipka za “pole dance“ i profesionalna plesačica to dokazuju.

Imala je i naša novinarska ekipa mogućnosti da se zajedno sa domaćinima prošeta po okolini, testira svoje penjačke mogućnosti na prirodnoj steni i spozna čari Sesalačke pećine.

Nju ovi “domoroci“, što se kaže, poznaju kao svoj džep.

Marjan i ekipa pokazali su i omiljena mesta za osamu i meditaciju, a posebnu pažnju privlači šator na litici gde Marjan često prenoći.

Koliko ljudi sebi može da priušti da se zagleda gore u lepotu stena i šume, oseti prirodu i kaže, čoveče, pa ovo je moj dom? – komentariše on, više za sebe.

---

Inspiracija za umetnost i stvaralaštvo

Priroda je nesumnjivo izvanredan saveznik kada je u pitanju umetničko stvaralaštvo. Ljudi zato u eko kamp dolaze i s namerom da nešto stvore koristeći drvo, kamen ili svoje materijale.

Kampu, zato, mnogi koji ga posete ostave nešto od svog rada, pa su drvena skulputra vozića ili žirafe tu da ulepšaju životni prostor. Bungalovi za spavanje pod otvorenim nebom, tuš-kabina, sećije za odmaranje, ležaljka, veranda, samo su neki od projekata kojim kamperi doprinose zajedničkom životu nadomak Sesalca.

Svako može da dođe ovde i stvara ono u čemu je najbolji. Ja trenutno radim jedan duborez po narudžbini, devojke se zanimaju “dream catcherima“. Poenta je u tome da, ako poželiš da nešto doprineseš, ne kažeš: “zašto to ne uradite?“ nego okupiš ekipu, skupiš materijal i praviš – pojašnjava Arsenov kako kamp funkcioniše.

I dok se tamo razmenjuju iskustva na planu karate – kung fu, Beograđanin Vuk Nikolić prezentuje svoj instrument, starih Aboridžina, koji je bio poznat i među starim Slovenima pod imenom didžeridu.

“Obično šuplje drvo“, neko bi rekao, ali njegove niske frekvencije zvuka u Sesalačkoj pećini, vraćaju u neka zaista davna vremena, svedočeći o tome da su muzika, čovek i priroda duboko u biti povezani.

Kamp nadomak Sesalca jedan je od pozitivnih primera samoodrživosti i nezavisnosti od onoga što konzumerističko društvo sa sobom nosi. Boravak u kampu je potpuno besplatan, a bogatstva poput pećine, veštačkog Sesalačkog jezera, mistične planine Rtanj samo su neki od razloga zašto kamp vredi posetiti.

Ona druga, ljudska gostoprimljivost, neupitna je, jer u “Glasu prirode“ uvek možete naći mesto za svoj šator ili slobodno mesto u bungalovu – do trenutka dok ne poželite da na nekom drugom mestu pokrenete sličnu priču. Jer kamp je tu i da inspiriše.