Ivan Kovačević u „15 minuta“: Muzika kao univerzalni jezik koji ruši granice

Međunarodni sastav Barcelona Gipsy balKan Orchestra obeležava deset godina postojanja, a na spisku gradova u kojima nastupaju je i Niš. Kontrabasista benda Ivan Kovačević kaže da ga za taj grad vezuje Nišvil, ali i niška publika, koja sluša njihove koncerte i u drugim državama. Ideja im je da ruše granice i koriste muziku kao sredstvo komunikacije, a osim poznatih pesama, sada imaju i nekoliko novih, autorskih.

Kovačević navodi da je svaki put kada su nastupali u Sofiji po petina publike bila upravo iz Niša i da zato već dugo žele da nastupe ovde.

Niš je uvek bio ciljna tačka, kad god smo bili na turneji, s obzirom na to da smo u više navrata nastupali u Sofiji i 20 odsto publike bilo je iz Niša. Ovo je bilo u poslednjem momentu, nismo znali da li će moći. Naravno, jako se radujem tome, nastupao sam 2-3 puta u Nišu, na Nišvilu, što to me vezuje za ovaj grad. Godinama nas ljudi pitaju kada ćemo u Niš. Eto, uspeli smo konačno – kaže on.

Članovi sastava dolaze iz više zemalja i pevaju na srpskom, italijanskom, romskom i drugim jezicima, a Kovačević kaže da komuniciraju na španskom, jer su svi već dugo u Barseloni.

Time što pevaju na brojnim jezicima žele da ruše granice, da dokažu da pesma nađe put do svakog i da nije uvek potrebno razumeti reči da bi se prenela emocija.

Muzika kao sredstvo komunikacije – dokazali smo da to može za ovih deset godina. Stvarno smo kroz ceo svet odveli muziku. Pevamo na svim jezicima Balkana i pokazali smo da se ta energija prenosi, da nije to toliko vezano za jezik i za tekst, već da je pitanje kako se emocija prenosi i kako je mi doživljavamo i prenosimo na publiku – objašnjava Kovačević.

Bend je krajem 2020. godine objavio album “Nova Era” gde je obradio čuvenu pesmu Silvane Armenulić „Ciganine sviraj, sviraj“. Otpevali su još dosta domaćih numera, a kažu da nije lako odabrati ih i da je to složen proces. Na kraju izaberu ono što im dođe do srca.

Svake nedelje sviramo u jednom klubu u Barseloni, ne kao bend, već nas dvojica, trojica ili četvorica, kako se kad skupimo i to je naše probno igralište. Puno pesama tu probamo, istražujemo. Probamo pesmu, pa ako ide – ide, ako ne ide – ne ide. Na našem repertoaru nije se našlo ni 5 odsto onoga što smo probali. Kad vidimo da imamo nešto novo da kažemo o nekoj pesmi, onda kreće krvav rad – navodi Kovačević.

Muzika je za njih univerzalni jezik, a članovi sastava pripadaju različitim žanrovima – tehno, rege, rokenrol, džez i bluz.

Pesma je kao priča koju prepričavaš. Nikada nećeš priču prepričati identično kao što si je čuo – poručuje Kovačević.

Ranije je rekao da je pre oko 20 godina pobegao od onoga u šta se muzička scena na Balkanu pretvorila. Sada smatra da je to bila greška i da je 90-tih bilo čak moderno da neko ne voli domaću muziku.

Kao da je postojao neki zid između umetnika koji žele da istražuju i onoga što se zaista događa. Pre deset godina, kada je ovaj bend nastao i kada sam počeo da radim s njim, otvorio sam vrata iza kojih sam zatekao stvari za koje nisam ni sanjao da postoje. Shvatio sam da se susrećem s nečim što može puno da mi donese na umetničkom i ličnom nivou. To je bio prvi put da sam se uopšte bavio belom muzikom – priča on.

Kada je reč o njihovim novim, autroskim pesmama, nastale su, dodaje Kovačević, kada su članovi grupe shvatili da je vreme da se upuste u “mutne vode komponovanja”. Nada se da će publika to prihvatiti kao i oni sami – punim srcem.

Šta je još govorio kontrabasista Ivan Kovačević možete pogledati u emisiji „15 minuta“ na vrhu teksta.