Leskovački govor – „lek za dušu u teškim vremenima“

Dok u celom svetu deca spavaju kao anđeli, u Leskovcu „spijev k’o zaklani“. Takođe, samo u Leskovcu otac ćerku zove „sine“, a sina „ti be, majmune“.

Verovatno ćete teško razumeti i poređenja poput „Žmije k’o ćuran na motku“ ili „Zapenija k’o sivonja“ ukoliko niste iz Leskovca.

Na stotine poređenja i izreka iz ovog kraja osvanulo je u grupi „Stare leskovačke izreke i izrazi“ na Fejsbuku koja je za svega nekoliko dana skupila više od 1.000 članova.

Osnivači kažu da su narodne izreke iz ovog kraja južne Srbije važna leksička i etno-građa koja treba da se sačuva od zaborava.

Sve te izreke poznate su svima nama, južnjacima, i duboko usađene od naših starijih. A i svakodnevno čujem poneku novu u svom auspuh-servisu – kaže za Južne vesti osnivač ove grupe Ivan Dimitrijević.

Većina poređenja mogu se čuti isključivo u Leskovcu, ali neka od njih se koriste i u Nišu i na jugu Srbije. Poređenja mogu imati doslovno i preneseno značenje, mogu opisivati osobine ljudi, njihov fizički izgled ili neku radnju.

Evo nekoliko primera:

„Najeo se k’o ciganče na zadušnicu“ – poređenje sa dozom crnog humora o nekome ko halapljivo jede.

„Utepuje se k’o mače od tavan“ – za nekog ko stalno priča gluposti.

„Zapenija k’o sivonja“ – kada neko ne odustaje od svoje namere.

Ima i onih novijeg datuma tipa:

“Izgoreja sam k’o licna na osigurač”

ili:

“Gle kako se iskrivija k’o niški avtobus”.

Ipak, osim humora, Leskovčani poseduju veliku građu sa poslovicama koje su jako poučne. Ima jedne koja ukazuje na predostrožnost:

„Poklopeno mleko mačke ne lapav!“ 

Ili:

“U falene jagode idi s malečku korpu”

kao i zaključak; 

“Mirno dete i lepa baba nema”.

A zajedljivima se poručuje:

„Na stupku mu mož’ stupneš, al’ na sreću ne“.

Postoji i jedna stara lascivna leskovačka izreka koja opisuje pojedine viđenije ljude grada:

„Glas u nebesa, a muda pod pepel“.

---

Dobar materijal za naučni rad

Narodna poređenja iz leskovačkog govora pre godinu dana naučno je obradila profesorka uporedne književnosti na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu dr Danijela Kostadinović.

Kaže da je leskovački govor autentičan i prepoznatljiv u celoj Srbiji i da je postao sinonim za ljude iz leskovačkog kraja.

On, smatra Kostadinovićeva, otkriva mnogo i o duhu onih koji ga koriste.

Specifična leksika, izreke, šale na sopstven račun govore o duhu ljudi iz ovog kraja, koji je vrcav, šaljiv, veseo. Međutim, on je i lek za dušu u teškim vremenima – objašnjava profesorka književnosti iz Leskovca Marina Jovanović.

Stručna javnost Leskovca kaže da bi bilo zaista vredno sve izreke iz ovog kraja skupiti u jedan zbornik koji bi doživeo svoje štampano izdanje.