Pre 50 godina, nakon što su ispratili staru i dočekali novu 1973. godinu, Nišlije su dočekale nove cene za pojedine proizvode koji su se smatrali višim standardom, pisale su Narodne novine tada. Povećan je porez na promet za bioskopske i sportske priredbe, televizore u boji, gramofonske ploče, alkoholnih pića, ali i “šund literaturu”, dok su 1933. godine Nišlije čekale sa „mističnim raspoloženjem“.
Iz Istorijskog arhiva Niša poručuju da su oni „rudnik“ istorije Niša, pomoću kojeg mlađe generacije mogu da uče iz prošlosti i stvore bolju budućnost. Jedan novogodišnji članak iz 1973. godine koji je se nalazi u njihovim deopima pisalo da je nakon održane sednice Opštinskog i Privrednog veća Skupštine opštine Niš, početkom te 1973. godine, poskupeli su proizvodi koji su se smatrali “luksuzom”.
Sigurno je da će to biti još jedan atak na standard u vreme kada je dobrom delu radnih ljudi zamrznut lični dohodak – pisalo je u novinama.
Poreze nisu izbegle ni mašine i aparati za pranje sudova, fotografski aparati i kamere, predmeti od brušenog i kristalnog stakla, ručnih i džepnih časovnika skupljih od 200 dinara, parfemi i kozmetički preparati, tepisi koji su imali više od 120.000 čvorova, kao i alkoholna pića.
Znatno je povećana stopa i za alkoholna pića, osim vina, tako da se ona progresivno povećava u odnosu na cebu pića. Povećana je i stopa i na promet knjiga, brošuna, novina, časopisa i drugih stručnih, dnevnih i porodičnih izadanja od 6 do 10%. Radi se međutim, o šundu na koji se plaća i poseban republički porez – pisale su Narodne novine.
Kako je dalje pisalo u tekstu, ljubitelji filmova, takođe, neće obradovati odluci da se zabavne, bioskopske i sportske priredbe oporezuju umesto od 2 do 5% već sa 10%.
Sigurno je, naime, da će organizatori to povećanje poreza preneti na džepove posetilaca. Za utehu je što ovo povećanje ne važi za pozorišne predstave, dečije priredbe, koncerte ozbiljne muzike i baletske predstave – pisali su.
Nikola Arsih iz Istorijskog arhiva Niš kaže da je celokupni društveni, kulturni, ekonomski i politički razvoj Niša evidentiran i pothranjen u depoima.
Istorija Grada Niša je brilijantna. Arhivska građa svedoči “samo” o nekoliko poslednjih vekova istorije Niša, jer je postojanje grada na ovim prostorima viševekovno. Istorijski arhiv Niš je “rudnik” istorije niškog regiona i očekuje još više istraživanja koji će svojim radom doprineti boljoj spoznaji istorije Niša, tačnije boljoj spoznaji samih sebe – rekao je Nikola.
U članku iz 1933. godine pojavio se članak pod nazivom “Šta želite i čemu se nadate u Novoj 1933. godini?” u kojem je novinar Niških novina anketirao Nišlije u želji da sazna njihove novogodišnje odluke.
Sledeće leto Gospodnje očekujem sa mističnim raspoloženjem, jer verujem da u njemu neće biti škrtosti – rekao je gospodin Kandić.
Gospođa Kujundžić poželela je da se ostvare želje osobe čije su nade njeno jedino radovanje, dok je gospodin Popović poželeo izmenu svih vrednosti.
Kakve li smelosti, pa i skromnosti – zaključio je tada Popović.
Zelja dr Dušana Milačića bila je da se glumice što manje udaju, a da glumci manje pišu pozorišne komade, dok je izvesni Gligorijević želeo da postane drugi Gandi.
Želeo bih da budem drugi Gandi, ali umesto koze, magarca da vodim. Nadam se da ću kupiti konja i jašiti na konju i voditi magarca: opasno je van se nagnuti – rekao je Gligorijev pre 90 godina.
Gospođa Bandić poželela je te 1933. godine da upozna život i da je hrabrost poželeti nešto, a gospodin Mitrović kako je pisalo u članku poželeo je da mu pozorište ne bude samo ljubav, već i potreba. Anketa je završena rečima izvesnog Tanića koji je rekao da ne želi ništa i da se ne nada ničemu, te da je to jedino moguće rešenje za 1933. godinu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ima li neki vremeplov da nas vrati tamo?
Nema potrebe za vremeplovom, bilo da zelis u 1933. ili 1973. godinu. I u jednom i u drugom slucaju, spremao se rat dok je garnitura koja je bila uz vlastodrsce mislila da ce sve to njih zaobici. I ove 2023. se stvari ne krecu u dobrom smeru.
Lep članak… Treba se povremeno vratiti u prošlost…
Super članak!
mislim da bi trebao da se vrati porez na šund jer bi država ladno mogla da živi samo od toga
Bio sam pubertetlija i adolescent u vreme 70-ih godina i na taj način jedan od mnogih svedoka tog vremena. Vreme 60-ih i 70-ih bilo je ekonomski ZLATNO i BEZBRIŽNO DOBA. Oni koji to negiraju, a živeli su tada, ili su neiskreni ili zlonamerni ili . . . Svu sadašnju omladinu prebacio bi (kada bi to bilo moguće),na šest meseci, u to doba da se uvere kako je moguć srećan život sa svetlom perspektivom.
Kad tamo nemaju instagram, facebook, tik tok tik tok tik tok…